Јунаци Косова и Метохије: Они су спречили копнену инвазију

Објављено: 30.06.2018.год.
фото: © AP

Пише Бошко Антић, контрадмирал у пензији

Приштински корпус се седамдесет осам дана супротстављао нападима из ваздушног простора, али и са копна, надљудским напорима издржано је немилосрдно бомбардовање и ракетирање, али и покушаји продора на Моринском и Врбничком правцу. Пропаганда Запада о уништењу Приштинског корпуса демантована је након Кумановског споразума кад су колоне неоштећене технике и наоружања напуштале Косово и Метохију, што је изазвало шок међу агресорима.

НЕРАЗДВОЈНИ ДВОЈАЦ ПАВКЕ И ЛАЗА

Цело време одбране од агресије командант Треће армије, генерал-потпуковник (у току агресије унапређен у чин генерал-пуковника), Небојша Павковић, и командант Приштинског корпуса генерал-мајор (у току агресије унапређен у чин генерал-потпуковника), Владимир Лазаревић, били су нераздвојни. „Наоружани“ искуством из противтерористичких дејстава 1998 године. Био је то пример какав треба да буде однос међу командантима армије и корпуса. Њихов однос, испуњен међусобним уважавањем и поверењем, пренео са и на команданте нивоа бригаде и батаљона из састава Приштинског 
корпуса, а и на оне претпотчињених јединица.

Генерал Павковић је цело време агресије провео на Косову и Метохији на 
Истуреном командном месту Треће армије, заједно са начелником Органа за оперативно-штабне послове Треће армије, генерал-мајором Миланом Ђаковићем. Генерали Павковић и Лазаревић заједно су планирали, организовали и командовали борбеним дејствима не нарушавајући однос предпостављеног и подчињеног команданта заснованог на принципу једностарешинства. 

Сваки покушај истицања једног од њих, што чине новинари и неки политизовани сарадници мислећи ако унизе другог да ће себе уздићи, је покушај изазизивања погрешног информисања јавности о примеру правилног односа у командовању. Какав је то однос најбоље говори генерал Павковић, који у свом Ратном дневнику „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају 'Милосрдног анђела“, у коме никада не каже „Ја и Лаза“, него увек
„Лаза и ја“.

А, ко су Павке и Лаза најбоље говори мој сусрет са војником на Караули „Врбница“ 12. фебруара 1999. године.

Тог дана, док командант 55 граничног батаљона мајор Радомир Јовић слушаоцима 42. класе Школе националне одбране, чији сам начелник класе био, образлаже организацију и задатке свог батаљона. С обзиром да то слушам већ пети пут, обилазим около и прилазим војнику који у снегу у рову стоји иза митраљеза. Видим расположен је, у снегу је, преко пута су албански бункери и вероватно оружја уперена у њега.

Питам како му је, а он са осмехом одговара: „Добро. Ма, стално нас обилазе Лаза и Павке!“.

Нисам изненађен оваквим одговором јер би га добио од сваког припадника Приштинског корпуса. Ко не би пожелео овакве команданте? Знам и оне који не познају добро ни своје првопотчињене.

Молим оне који пишу о борбама 1999. године на Косову и Метохији да не раздвајају Лазу и Павкета, јер ни један њихов војник их није раздвајао.

А слушаоци, одушевљени пажњом команданта Треће армије и Приштинског корпуса једногасно су рекли „Ако буде требало долазимо на Косово и Метохију!“. И дошли су – два слушаоца и један наставник су одликовани Орденом за храброст, један је теже и један лакше рањен... А када се рат завршио слушаоци су једногласно тражили да им Српске сабље на Чегру уручи генерал Павковић. 

ПАВКЕТОВИ И ЛАЗИНИ ВИТЕЗОВИ

Какав је однос био међу командантима Армије и Корпуса такав је био однос и 
осталог кадра. А то су би: генерал-мајор пок. Љубиша Стојимировић – начелник Штаба Треће армије, генерал-мајор Милан Ђаковић – начелник Одељења за оперативно-наставне послове Треће армије, генерал-мајор Томислав Младеновић – помоћник за позадину Треће армије, пуковник Верољуб Живковић – начелник Штаба Приштинског корпуса, пуковник Драган Живановић – командант 125 моторизоване бригаде, пуковник Божидар Делић – командант 549 моторизоване бригаде, пуковник Младен Ћирковић – командант 15 оклопне бригаде, пуковник Крсман Јелић – командант 243 механизоване бригаде, пуковник Радојко Стефановић – командант 52 мешовите артиљеријске бригаде и начелник Одељења за оперативно-наставне послове и обуку Приштинског корпуса, пуковник Љубиша Диковић – командант 37 моторизоване бригаде, пуковник Милош Мандић – командант 252 оклопне бригаде, пуковник Милош Ђошан – командант 52 артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, пуковник Милоје Милетић командант 78 моторизоване бригаде пуковници Миле Станојковић, Слободан Ђинђић, Тихомир Милосављевић... Ту су и слушаоци из 42 класе Школе националне одбране – пуковник Радослав Бабић, потпуковник Младен Божић, пуковници Драган Лаловић и Новак Паприца, пуковник Момир Стојановић – начелник безбедности Приштинског корпуса, пуковник Милош Ђошан – командант 52 артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, пуковник Милоје Милетић командант 78 моторизоване бригаде, пуковник Мирко Старчевић - помоћник команданта Треће армије за морал и информисање, пуковник Милорад Станојевић – командант 175 пешадијске бригаде, потпуковник Стојан Коњиковац, потпуковник Миличко Јанковић, команданти граничних батаљона...



Поносан сам што све ове патриоте и елитне војнике познајем, највећем делу сам 
био начелник класе и Школе националне одбране за време школовања у овој нашој највишој војној школи, један део сам упознао за време извођења командантских извиђања
у оквиру оперативног задатка „Одбрамбена операција армије“.

Нека ми опросте они које нисам набројао, јер би тај списак износио десетак страница. Посебан текст заслужују хероји са Кошара и Паштрика, нарочити војници и добровољци, који су често борбом прса у прса заустављали хорде шиптарских терориста, припадника Атлантске бригаде и белосветских плаћеника који су дрогирани јуришали, али нису пробили бедем косовских јунака – о њима спремам књигу.

Бошко Антић, контрадмирал у пензији

ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ:

Недозвољена муниција против Срба

13.6.2018. 10:03:09

Пише контраадмирал Бошко Антић, Ратна правила утврђена 1877. године забрањивала су „куршуме који се распрскавају“. Међутим, та муниција коришћена је против Срба и у балканским ратовима ...

Генерал Лазаревић: Одбили смо копнени напад НАТО снага на Ускрс и никад више нису покушали

09.6.2018. 13:14:50

Генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је у време агресије НАТО на Србију 1999. године био на челу Приштинског корпуса Војске СР Југославије, тврди да ...

Копнена агресија НАТО је извршена - Бошко Антић

22.5.2018. 18:48:07

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији „Српски телеграф“ је објавио 22. маја 2018. године чланак „Српски генерали продали Косово“, који су наводно обманули Милошевића да предстоји копнена агресија ...

Руси у Боки Которској: Храбри адмирал Сењавин

12.5.2018. 12:53:42

Пише Бошко АНТИЋ, контра-адмирал у пензији Протекло је више од 200 година од времена када је први и последњи пут руска флота упловила у Боку Которску. Бокељи ...

Кад срце проговори - Милици с љубављу

17.4.2018. 06:02:15

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. ...

Мичел Србима у Београду: Нико нема право да оспори стварање војске Косова

14.3.2018. 15:18:07

„Косово има право да формира професионалне снаге које ће се бавити безбедношћу и које би укључиле и косовске Србе“, рекао је представник САД Вес Мичел ...

Српска гарда, школа и читаоница у Боки

03.3.2018. 08:50:56

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији У време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске ...

Стратешки интереси НАТО-а на Косову и Метохији

27.2.2018. 17:01:14

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији Нестанком Варшавског уговора и распадом Совјетског Савеза нестао је и вишеполарни систем односа у међународној заједници. Сједињене Америчке Државе су ...

Први командант српске речне флотиле и српске морнарице II

12.2.2018. 11:37:23

<<<<<<Почетак “Када су наши морнари”, пише Ж.Ј. Кезић, “положили заклетву на верност Краљу и Отаџбини, осећали су се сасвим други војници, лађа ‘Србија’ им је била ...

Први командант српске речне флотиле и српске морнарице

12.2.2018. 19:17:56

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Речна флотила Војске Србије је 6. августа 2015. године обележила 100-годишњицу свог формиrања. Формирана пред офанзиву снага фон Макензена, ова наша ...

Брод који је почео Први светски рат - последња дунавска „пловна тврђава“

11.1.2018. 10:09:09

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Остаци аустроугарског монитора «Бодрог» (наш «Сава»), пловеће тврђаве, с којег су 1914. испаљене прва топовске гранате на Београд, чиме је ...

Јуриш преко Дунава - десант у позадину Сремског фронта

28.12.2017. 21:56:36

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији После сламања непријатељске одбране код Илока, Шаренграда, Опатовца и Мохова крајем 1944. године, јединице Народноослобидилачке војске и партизанских одреда Југославије ...

Село Конатице у Колубарској бици

17.12.2017. 17:47:33

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Село Конатице, на ивици општине Обреновац и на домак Београда, данас живи заборављено у сенци центра своје општине и по ...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

03.11.2017. 14:15:43

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији У возу који је пун путника ишао ка тврђави Брест, у последњем вагону, налазила се петнаестогодишња девојчица Екатерина Михајлова. Кренула ...

Михаил Михајлович Весјолкин - заборављени добротвор

23.10.2017. 13:09:32

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Руски контраадмирал Михаил Михајловић Весјолкин (1871-1918) је као командант крстарице «Бородино» деловао на Дунаву указујући помоћ Србији у Другом балканском ...

Руси на Солунском фронту

10.10.2017. 10:43:06

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање целог Балкана чиме ...

Битка за одбрану Београда

05.10.2016. 21:23:18

На обалама Саве и Дунава у Београду, пре 101 годину, одвијала се једна од најмонументалнијих битака у српској историји - битка за одбрану Београда, бој ...


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск