Чепурин: Београд се налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца

Објављено: 12.06.2018.год.
фото: © Танјуг/ Оксана Тоскић

ТЕКСТ АМБАСАДОРА AЛЕКСАНДРА ЧЕПУРИНА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ


Када је 862. године Рјурик позван да постане кнез у Новгороду, створио је прву руску државу и започео лозу Рјуриковића. Захваљујући напорима његових потомака, северне руске земље ускоро су постале једна целина заједно са јужним (Кијевска Рус). Тако се појавила стара руска држава. Данас броји 1.156 година, пише у ауторском тексту амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин за Политику.

Потомак Рјурика кнез Владимир донео је 988. године судбинску одлуку када је крстио Рус према византијском обреду. Тада је Византија била најмоћнија и најпросперитетнија држава света, са којом су одржавали посебне везе источнохришћански народи, од Балкана до реке Волге. Већ тада Руси и Срби, браћа по крви, заувек су постали и браћа по вери. И наша је обавеза да се сећамо свих славних страница ове хиљадугодишње историје пријатељства и узајамне помоћи.

Ове године прослављамо и 180. годишњицу од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. На свету нема много народа који су нам толико блиски као српски народ.

Историја Русије познаје не само велика достигнућа, већ и најтежа искушења. Најновија етапа руске државности започета је 12. јуна 1990. године, усвајањем Декларације о државном суверенитету Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. Као што је био случај и у Србији, деведесете године нису биле једноставне за Русију – распад Совјетског Савеза био је праћен економским крахом. У различитим деловима земље периодично су се распламсавала жаришта сепаратизма. Али већ 2000. године, након доласка Владимира Путина, наша земља успела је да се опорави од потреса и да се консолидује.

Сада су пред Русијом амбициозни задаци унутрашњег развоја. У наредних шест година планирана је реализација 12 националних суперпројеката невероватног обима, који имају циљ да суштински повећају животни век грађана и за 1,5 пута повећају стамбену изградњу, драстично убрзају технолошки и дигитални развој, инфраструктурни продор, обезбеде темпо економског развоја виши од светског просека, као и улазак Русије међу пет највећих економија света.

Ови унутрашњи задаци тесно су повезани са водећом улогом Русије у модерном свету. Објективно, немогуће је зауставити процес губитка улоге хегемона Запада, као и процес формирања више центара моћи – дошло је време да се то прихвати и да се разради конструктиван приступ вођењу светских послова. Русија као стална чланица Савета безбедности УН спремна је за дијалог заснован на поштовању свих држава, сарадњу од узајамне користи, заједничку борбу против модерних изазова и претњи.

Наша земља историјски има функцију карике која повезује. Узгред речено, у томе је још једна сличност са Србима: Србија спаја запад и исток јужне Европе, а Русија – читаву Европу и Азију – Евроазијски континент.

Није тајна да Москва посвећује посебну пажњу везама са Београдом. Оне се темеље на односима од поверења између руководстава наших држава, између наших председника Владимира Путина и Александра Вучића, темеље се на корисним економским везама, вишевековном културном и духовном јединству. Срби добро познају наше водеће политичаре и позитивно су расположени према њима. У Русији то осећају и прихватају са захвалношћу.

Русија и Србија доследно подржавају једна другу у међународним организацијама поводом актуелних политичких питања. Посебно место овде заузима проблем Косова и Метохије, где се Београд налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца. Подсетићу да је Москва била, јесте и биће на страни Београда. И то много вреди. Наш став остаје непромењен – подржаћемо ону одлуку коју ће Србија и српски народ сматрати прихватљивом за себе. Полазимо од тога да је правни основ за договор – Резолуција Савета безбедности УН 1244.

Наравно, могу да се појаве могућности за још дубље укључивање Русије у процес регулисања, ако такви предлози буду стизали.

У последње време понекад се изводе паралеле између Косова и Крима. Али, очигледно је да су Крим и Косово – две потпуно различите приче. Макар због тога што је Косово било отргнуто од Србије без поштовања Декларације о међународном праву УН из 1970. године, док се Крим одвојио у складу са начелима декларације. У одузимању Косова од СРЈ кључну улогу је одиграо спољни фактор – директан војни удар НАТО-а на Југославију. На крају крајева, погледајте како живи и развија се данас Крим и шта се дешава на Косову. Питање Крима је затворено дефинитивно. Крим је Русија, а Косово је – Србија. То није само парола, то је правна реалност која мора да се поштује.

А Русија данас живи у очекивању Светског првенства у фудбалу, у 11 руских градова. И овде ће према Србима да буде посебан однос. Сигуран сам да ће се и у Самари, и у Каљининграду, и у Москви осећати као код своје куће. Желим нашим репрезентацијама победнички набој. Треба им добра срећа и пролазак групе за њих није граница жеља. Навијаћемо за оба тима.

Нисмо досегли границу могућности ни у развоју наших пријатељских веза. Тешко да ће ситуација у свету постати безбрижна, али се пред руско-српским односима отвара много перспектива и могућности. Потрудићемо се да их заједно остваримо.

Александар Чепурин,
Политика

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Совјетска звер“ КВ-1: Кад читава немачка дивизија није знала шта ће због једног тенка

2018-12-09 16:57:24

Прича је више него филмска: у јуну 1941. један тешки совјетски тенк је држао дан и ноћ 5 000 немачких војника. Немачка војска је првих дана Другог...

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Другом светском рату

2018-12-01 14:30:11

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији Поводом 23. октобра Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату  представници Изасланства  одбране Руске Федерације у новосадској касарни Речне флотиле...

Стварање Краљевине СХС

2018-12-01 09:27:19

На данашњи дан, пре 100 година, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године. Приватна кућа изабрана је за овај свечани чин јер су све остале репрезентативне зграде биле оштећене у рату који је у Србији трајао више од четири године и који је однео трећину њеног становништва. Али како је све почело? - Слађана Зарић за РТС

Четири руска хероја – од средњовековног кнеза до чувара писте у 21. веку

2018-11-23 13:53:23

У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима. 1. Александар Невски Кнез Александар Невски...

Учитељ који постаде војвода

2018-11-18 17:13:06

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу...

Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

2018-11-17 23:41:39

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како...

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: