Западна интервенција: Како су стране трупе пре сто година „шпартале“ Русијом

Објављено: 13.05.2018.год.
Америчке трупе парадирају у Владивостоку. Јапански маринци у ставу мирно. Август 1918. , фото: NARA / Russia beyond


У периоду од 1918. до 1922. године земље које су раније биле савезнице Русије послале су своје трупе на руске стратешке положаје у покушају да заштите своје интересе (а можда и да утичу на ток Грађанског рата). Па ипак, Црвена армија је однела коначну победу, пре свега захваљујући томе што стране силе нису имале доследну стратегију. Бољшевици су узурпирали власт у октобру 1917. године док је Русија ратовала против Немачке. Владимир Лењин је обећао да ће зауставити рат, и један од његових првих потеза било је потписивање Указа о миру, у коме је предложен „хитан мир без анексија и компензација“.

Указ је одјекнуо као гром. Немачка је била пријатно изненађена, али су зато били шокирани савезници Русије – Велика Британија, Француска, САД и Јапан. Они су одмах искористили хаос у „савезничкој земљи“ и послали трупе да окупирају делове Русије.

Осам победничких месеци

Што су више бољшевици позивали да се обустави рат, ситуација је постајала све гора у руској армији која је још била на фронтовима. Немачка је наставила офанзиву, а Лав Троцки, Лењинова десна рука, није могао да постигне договор о миру под повољним условима. Овако је он
 описиваопреговоре у својим мемоарима: „[Немачки] генерал [Макс] Хофман се уморио од дебата и ставио на сто своју војничку чизму. Сви смо добро знали да је та чизма била једини озбиљан аргумент у преговорима“.

Преговори о склапању Брест-Литовског мировног споразума 1918. године. Немци су са десне, а Руси (бољшевици) са леве стране.

И заиста, 3. марта 1918. године Троцки је био принуђен да потпише врло неповољан Брест-Литовски споразум према коме је бивша Руска империја званично уступила Украјину, Финску, Балтичке земље и Пољску, изгубивши 34% својих становника и 54% индустријских предузећа.

Немачка је однела победу, али само до новембра 1918. када је капитулирала пред западним силама, окупљеним у Антанти.

Интервенција савезника


После Брест-Литовског споразума политичари Антанте су били револтирани и преузели су ствар у своје руке. „Лењин и Троцки су потписали срамотан мир... чиме су ослободили преко 1.000.000 Немаца да ови дођу и нападну наш народ на западу... Савезници су (у августу) 1918. године одлучили да окупирају Архангелск и Мурманск и да тамо на обалу поставе савезничке снаге“, писао је Винстон Черчил, тадашњи британски министар муниције.

Енглеске трупе се искрцавају у Архангелској луци, 1918.

У марту 1918. године су се британски, француски и амерички војници искрцали у Архангелску, стратешкој луци на Белом мору. У августу су окупирали и Мурманск, другу северну капију Русије. Антибољшевички „Бели покрет“ је подржавао интервенцију чији је званични циљ био да Немци не преотму муницију коју је Запад слао.

Из Украјине у Владивосток

Западне трупе су ушле и у јужни део Русије – у Кавкаски регион, Централну Азију и на Крим. Тамо су француски пукови боравили пар месеци. Руски певач Александар Вертински 
је написао: „Егзотичне афричке трупе су се шетале градским улицама. Африканци – Мароканци и Алжирци... – нису знали зашто су ту доведени и шта треба да раде“.

Јапан је на руски Далеки исток послао 70.000 војника и преузео контролу над Владивостоком и читавом Тихоокеанском обалом. Јапанци су послали највише војске, док је Британија заједно са својим колонијама послала 30.000, а САД 15.000 војника. Француска је услед ратних губитака успела да пошаље само неколико хиљада војника.

Владивосток, Русија. Војници и маринци из многих земаља испред зграде Савезничког штаба.

Истовремено се у самом срцу Русије 40.000 чехословачких војника кретало на исток кроз Сибир у покушају да пронађе излаз из земље. То су били некадашњи заробљеници Аустроугарске који су у Русији формирали Чехословачки Легион да би се борили против својих некадашњих господара, али се рат завршио, а руска власт за коју су ратовали више није постојала. Чехословаци нису хтели да помажу бољшевицима. Помагали су „Белом покрету“ и истовремено покушавали да напусте земљу.

Беспослени војници

Улога Чехословака у борби против „црвених“ ипак није била одлучујућа, као, уосталом, и улога целе Антанте. Како је Лењин констатовао, „британска, француска и јапанска армија су три године боравиле на територији Русије. Да су оне уложиле бар мали напор, нема сумње да би нас победиле“.

Адмирал Александар Колчак, лидер антибољшевичког покрета, (десно, седи) са британским официрима на Источном фронту. Русија, 1918.

Лидери „Белог покрета“, адмирал Александар Колчак и генерал Антон Деникин, такође су оценили да је помоћ Антанте била незнатна. Колчаков биограф, Владимир Хандорин је писао: „Помоћ савезника ’Белом покрету’ састојала се у опскрбљивању њихових трупа оружјем и униформом“. И то је важно, али су се њихови одреди ретко суочавали са Црвеном армијом на бојном пољу.

Очекивани епилог

Запад се нерадо стављао на страну „белих“ јер није имао исту визију будућности као они. Генерали Беле армије су били истински родољуби и борили су се за „јединствену и недељиву“ Русију, док су савезници имали намеру да дају независност руским националним провинцијама.

Историчар Дмитриј Лехович је писао: „Лојд Џорџ [премијер Велике Британије] се колебао између пружања помоћи ’Белом покрету’, планирања трговине са совјетском влашћу и пружања подршке независности малих држава дуж руске границе“.

Оружје и војна техника страних трупа које су запленили војници Црвене армије 1919.

„Бели“ су на крају претрпели потпуни војни пораз. Једне су побили бољшевици (Колчак), а други су морали да емигрирају (Деникин).

Крајем 1919. године су чехословачке, британске и све остале западне трупе напустиле Русију. Јапанци су најдуже остали на руском Далеком истоку – све до 1922, али ни они нису горели од жеље да се боре против бољшевика и најзад су отишли. Запад је на крају схватио да мора успоставити односе са новом Совјетском Русијом.

Грађански рат је поделио руско друштво и био веома болан за Русију. 

Олег Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: