Кад срце проговори - Милици с љубављу

Објављено: 17.04.2018.год.
Споменик настрадалој деци у НАТО бомбардовању у Ташмајданском парку у Београду и девојчица Милица Ракић (3) једна од жртава

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На звук сирена дрхте мала срца. Младе животе односе бомбе, а непријатељ се извињава, док зла вјештица Мадлен тврди да то чини из љубави према Србима.

Прољеће је најљепше доба у мојој улици - Улици Оморика. Тада моја улица процвјета јер се на ливади испод моје терасе, поред бијеле раде, љубичице и маслачка појаве нове плаве, смеђе и црне главице - стижу нови клинци и клинцезе. Сатима их посматрам и уживам у новом животу кога доносе. Кад год осјетим да та безбрижна лица и њихове игре неком сметају изнервирам се.

Ове године стигло је некакво другачије прољеће. Стигли су и нови клинци, али умјесто на ливадици испод моје терасе проводе дане у кући чекајући завијајући звук сирена, а после њих ноћи проводе у склоништима. Тамо, дубоко испод земље, играју неке друге игре збуњени због забринутих погледа мајки док су очеви на бранику Отаџбине. Моја унука Сара каже: ”Деда, опет морамо у склониште, неваљале чике опет пуцају у бацају бомбе”.

Нажалост, нису сва дјеца стигла у склониште, неће сва стићи на ливадицу да се играју, неће се неке плаве, црне или смеђе главице појавити на ливадицама између бијелих рада, љубичица и маслачака. Ваздушни пирати су бацили бомбе на Батајницу. Један њихов гелер прекинуо је живот трогодишњој Милици Ракић, на ноши у купатилу. Гледајући тужно њену слику у новинама не могу да задржим сузу у оку. Било је још суза у мом оку, али ова је због вјечите љубави према дјеци, али и због бијеса што свјетске барабе уништавају младост ове земље. Никада им то свијет неће опростити, бар онај дио свијета који има душу, бездушни ме не интересују.

Милице, умјесто да украшаваш наше ливадице трчећи по њима, разбојници су ти узели живот у вријеме када си требала да процвјеташ својим родитељима, свом брату и онима који те знају. Нажалост, сада те знамо сви ми који тугујемо за тобом. Твоја слика остаће читав живот у сјећањима. Никада твоје окице не могу нестати из нашег ока.

Милице, због тебе нека се роди још много Милица, Милоша, Лазара...

Нажалост, има и оних које твоја смрт није коснула па ни једном ријечју да се огласе у својим гласилима. Не могу, јер би морали окривити своје заштитнике, оне чији су им интереси ближи од запаљених села и градова којима јашу јахачи Апокалипсе. Поред Милица, Лазара, Стефана и Милоша, нажалост, имамо и Бранковиће.



Милице, почивај мирно у земљи сремској. Као пупољак си убрана када није требало. Живот су ти одузели злочинци, али им нећемо дозволити да својим чизмама прљају земљу у којој лежи твоје мало невино тијело. Моја унука Сара од данас ће бити и Милица.

Бошко Антић, контраадмирал у пензији, ИЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА “ПЕРОМ ПРОТИВ ‘НЕВИДЉИВИХ”

 
 

Кључне речи:

loading...
Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Украјина: Методе борбе против цркве

2019-01-21 22:24:38

Методе борбе против Цркве у Украјини смишљене су још у време Брестске уније. Неке ствари су се промениле, али не у значајнијој мери. Грубо мешање власти У оно...

Четири пресудна догађаја руске средњовековне историје

2019-01-18 07:05:03

На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.

Победници се враћају у отаџбину

2019-01-13 15:55:03

Дечица су сва око мене, грле ме, пењу се у крило, само мали Момчило не сме мени да дође. Стра’ га, не познаје ме..., пише Милета Продановић октобра 1918. кад се из рата вратио у Прањане

Мајор Воја Танкосић

2019-01-13 12:18:38

Заборављени херој који је младобосанцима набавио оружје за извођење атентата, бранио Београд током првих дана рата и био смртно рањен на Дунаву заустављајући продор Немаца, није добио достојно обележје

Прије него свечаност почне

2019-01-10 09:29:15

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2019-01-06 11:25:54

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

2019-01-05 22:15:14

Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута. Старе...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-01-05 12:34:57

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Последња ђаковичка бака

2019-01-04 06:36:52

Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

Дагестан: природне лепоте, гостопримство и олимпијски шампиони

2019-01-01 07:14:41

Годинама уназад у светској штампи Република Дагестан, најјужнији субјект Руске Федерације, описивана је као „најопасније“ место у Европи, где су сукоби исламских милитаната са снагама безбедности...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: