Никола Први Петровић: Црногорски краљ и једини верни савезник Русије

Објављено: 13.03.2018.год.
Дан проглашења Црне Горе за краљевину, Цетиње, 28. 08. 1910., фото: Wikipedia / Russia beyond


Црногорско учешће у Руско-јапанском рату на страни Царске Русије, које се догодило у време власти краља Николе Петровића представља мање-више познату ствар. У овом тексту упознаћете се са другим мање познатим детаљима из живота јединог црногорског краља и његовог односа према Русији, а ексклузивни саговорник портала Russia Beyond на ову тему је црногорски публициста Јован Маркуш, градоначелник Цетиња у време преноса посмртних остатака краља Николе у отаџбину.

Другог марта се навршило 97 година од смрти црногорског краља Николе Првог Петровића. Непожељан близу 7 деценија у својој домовини, „једини искрени и верни пријатељ Русије“ по речима цара Александра Трећег, све до 1989. године почивао је у Руској цркви у Сан Рему.

„На моју жалост обавеза коју је тада власт Црне Горе преузела, да се у знак захвалности поклони звоно Руској цркви у Сан Рему, до данас није извршена.“ – прича нам публициста Јован Маркуш, крајем 80-их градоначелник Цетиња и један од најзаслужнијих за повратак посмртних остатака краља Николе у домовину. Присећајући се тог времена Маркуш наставља: „Желим посебно да нагласим: да није било сагласности и велике помоћи Руске православне цркве, која је с великим поштовањем и изузетном пажњом бринула о земним остацима краљевског пара и њихове дјеце 68 година, не би били у прилици да достојно пренесемо и сахранимо њихове земне остатке на Цетињу. Посебну захвалност имамо према старјешини цркве оцу Ивану Јанкину.“

Ковчези са заставама

Да је могао предвидети ова садашња времена, питање је да ли би краљ Никола Први уопште желео да буде сахрањен у оваквој Црној Гори, која се, према речима америчког министра одбране генерала Џејмса Матиса, налази у истом фронту "раме уз раме са Америком против Русије." Непуних 108 година раније, 15. августа 1910. тада још увек књаз Никола Петровић је указом цара Николаја Другог проглашен за фелдмаршала руске царске армије.

Издаја зета краља Николе кључна за пропаст руског царства?

Никола Петровић је током своје дуге владавине надживео три руска цара. У време Александра Трећег 15 стрељачки гвардијски пук носио је име црногорског суверена. Никола је био и двоструки таст царске породице Романов. Прво је 1889. године удао кћер Милицу за великог кнеза Петра Николајевича, унука цара Николаја Првог. Њена сестра Анастасија – Стана, пре уласка у дом Романових, била је у браку са руским племићем немачког порекла Георгом фон Лојхтенбергом. Свој други брак склапа 1907. на Јалти са рођеним братом супруга њене сестре Милице, великим књазом Николајем Николајевичем, једном од најзначајнијих војних и политичких фигура тадашњег Руског Царства.

Зет краља Николе дочекао је Први светски рат на месту начелника генералштаба царске армије. Након неколико неуспеха у првој години рата, у лето 1915. године бива смењен са водеће позиције у армији и упућен за команданта фронта на Кавказу. У фебруару (марту по новом календару) 1917. заједно са командантима фронтова и флоте, са изузетком адмирала Александра Колчака који се није изјаснио, подржао је иницијативу начелника генералштаба генерала Михаила Алексејева, којом се од цара Николаја Другог тражила абдикација. Овакав поступак вољеног рођака посебно је тешко пао последњем руском цару и можда је баш то била кап која је прелила чашу и довела до повлачења Николаја Другог са царског престола. Лојалном генералу Војевкову, након потписивања абдикације тада већ бивши цар правдао се речима: „А шта ми је преостало да радим, кад су ме издали сви, чак и Николаша.“ (надимак под којим је веклики књаз Николај Николајевич био познат у царским круговима).

Велики кнез Николај Николајевич Романов

Октобарску револуцију велики књаз дочекао је на Криму у дворцу свог брата и истовремено пашенога, а 1919. заувек напушта Русију. Једно кратко време након смрти барона Врангела, Николај Николајевич Романов налазио се на челу водеће организације руске беле емиграције. Умро је у Француској у Антибу почетком 1929. године. До данас су остале гласине да су његова супруга Анастасија и њена сестра Милица  одиграле кључну улогу у приближавању контроверзног исцелитеља Григорија Распућина породици последњег руског цара.

Материјална и интелектуална подршка

Наш саговорник Јован Маркуш, аутор више значајних историјских књига посвећених династији Петровић-Његош коментаришући за наш портал руско-црногорске односе у време краља Николе наводи: „Свакоме ко познаје историју Црне Горе је потпуно јасно да није било Русије, не би било Црне Горе, која без руске подршке не би могла економски да опстане.“

Подршка Царске Русије Црној Гори била је политичка, материјална и интелектуална. Захваљујући руској политичкој подршци Црна Гора стиче међународно признање на Берлинском конгресу. Руска стручна и финансијска подршка била је пресудна да се крајем 19. века изврши свеобухватна реформа црногорске војске, која захваљујући руским кредитима, у већини касније отписаним и директних донација долази у посед савременог наоружања. Руске субвенције црногорском државном буџету у 1902. премашиле су његову половину. Из Одесе у Црну Гору је дошао и писац првог црногорског Устава др Валтазар Богишић, а у време Вељег рата 1878-79 на Цетињу је боравио чувени руских хирург др Николај Склифосовски. Једна од најпознатијих московских болница данас носи име овог лекара.

 Руски амбасадор сведок књажевог тестамента

Колико је Русија била битна за црногорског краља наjбоље сведочи пример његовог првог тестамента из 1882. године. Овај документ није сачуван, а за њега се сазнало тек 80-их година двадесетог века, када је у архивима Министарства иностраних послова у Москви пронађен допис шефа руске дипломатске мисије на Цетињу, министра резиднета Шпејера. Из овог дописа датираног на 15. новембар 1882. редни број 238, поред процедуре наслеђа престола у случају изненадне смрти црногорског суверена сазнајемо да је књаз Никола сам молио руског амбасадора да слуша изрицање његове последње воље, као и да трећи примерак тестамента буде чуван у руској дипломатској мисији. Преостала два била су у поседу краљице Милене и митрополита Висариона.

У међувремену краљ Никола је саставио још неколико изјава своје последње воље. Ни у свом последњемом тестаменту насталом 1917. и објављеном недуго после његове смрти 1921. године, краљ Никола није заборавио Русију и престолонаследику Данилу поручио је: „Али кад на­ши Савезници по­бије­де и кад Цр­на Го­ра бу­де ре­сто­ри­ра­на, на­стој прије све­га да у ње­ним од­но­си­ма ода­но­сти и вјер­но­сти пре­ма Ру­си­ји не на­сту­пи ни­кад ни нај­ма­ња про­мје­на. То ти ни­је по­треб­но об­ја­шња­ва­ти, јер и су­ви­ше до­бро знаш, ко­ли­ко смо тије­сно ве­за­ни са ве­ли­ком сло­вен­ском на­цијом.“

Како су настали сунцокрети на згради Руског посланства

Коментаришући актуелне односе Русије и Црне Горе наш саговорник Јован Маркуш навео је да су: „На недопустиво ниском нивоу, од чега дугорочну штету може имати само Црна Гора. Руководство Црне Горе се однијело уводећи санкције  братској Русији по оној народној изреци: „Ко тебе хлебом, ти њега кршем“. Цијенећи однос краља Николе према Русији, ово што сада имамо је посљедња ствар коју би он желио.“

Као илустрацију црногорског доживљаја Русије са почетка Двадесетог вијека, Маркуш нам је испричао занимљиву анегдоту из времена када су на Цетињу завршавани грађевински радови на Руском посланству: „Пролазећи поред мајстора, који је размишљао како да обликује завршетке врхова ограде, старији цетињанин предложи: „Немој се много мучити, направи врхове у облику сунцокрета“, мајстор упита: Зашто баш у облику сунцокрета?“ На ово је старац одговорио: „Зато што су се Црногорци увијек окретали према Русији као према сунцу!“  И данас послије 115 година од изградње, стоје украси у облику сунцокрета на огради око руског посланства на Цетињу као подсјећање на нашу љубав према мајци Русији.“

Сунцокрет на посланству

Игор Дамјановић,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

Повратак српских Аргонаута

2018-11-05 13:00:30

Приредио Бошко Антић, контрадмирал у пензији На данашњи дан, пре сто година, Врховна команда је наредила Бродарској команди да се врати на Дунав и Саву, одакле су...

Србија крварила да би сви Срби живели у једној држави Југославији

2018-11-04 19:31:56

Гинули и да би од аустроугарског јарма ослободили Хрвате и Словенце. За склапање сепаратног мира нуђени Црна Гора, делови Босне и Албаније

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: