Опрости ми Боже

Објављено: 12.02.2018.год.
Фото Д. Миловановић / Новости (novosti.rs)


Пише српска књижевница Гордана Павловић

Опрости ми Боже, на љутњи коју осећам у себи, јер у Божију вољу се не сумња. Не могу да је отресем, колико год да покушавам, јер се помешала са силном тугом и немоћи...


Сваки дан одлазе један по један, моји Срби, а да им није дата шанса да се боре! У томе и јесте највећа трагедија-када сте у рату, који још увек траје, а нема звука граната, бомби, нема фронта, одбрамбене линије. Не видиш непријатеља, а напада са свих страна. И то оне у највећој снази, у најлепшој животној доби...

Они су своје одрадили још 1999.године, затровали све што су могли и пустили нас да се копрцамо у привидној слободи и живимо како знамо и умемо. Ово више и није живот, већ преживљавање, са надом да ћеш дочекати следећи рођендан, а ако баш имаш среће и унучад. Одлазе моји добри и племенити Срби, покошени мецима уранијума, а да се и не освесте да су погођени. Залуд воља, жеља, оптимизам, када је метак смртоносан. Залуд осмех и нада, када је отров већ учинио своје и питање је тренутка да дотакне срце и заувек га заустави...

Одлазе масовно мајке, очеви, синови, кћери, моји мили Срби, преко реке тишине и остављају нас да правимо нова и већа гробља, да некада плодне оранице прекривамо надгробним споменицима, да уместо воћњака дижемо крстове и питамо се да ли ће бити довољно места за све...

Дочекасмо зло време и још злобније нељуде, мржњом затроване, да мајке децу сахрањују и док дишу носе тежину и звук земље на ковчег бачене...Туго моја...

Опрости ми, Боже, љутњу на безбожнике и злочинце који су узели себи за право да род мој српски затиру, јер ја им опростити не могу! Лепу моју Србију искористили су за депонију своје трулежи, отрова, истресли све што су могли, опрали своју поганштину у нашим бистрим водама, да би могли да посматрају плодове својих недела, третирајући нас као експерименталну лабораторију. Е, па успело вам је НАТО бедници! Заиста и јесмо као мишеви, полусвесни урађеног, бауљамо по ходницима живота, изгубљени у лавиринтима лажи, обмана, неправде и превелике смрти, очајнички вапећи за излазом, а не видимо га, заслепљени, исцрпљени, наглуви и полуслепи. Успело вам је, јер ми и не живимо, већ животаримо, од данас до сутра, пуни стрепње и страха за најелементарније потребе и пуни молитве: “Дај Боже здравља...“ Не смемо ни да маштамо, планирамо, стварамо своје личне визије будућности, страхујући да ли ће нас погодити неки од невидљивих уранијумских метака и разлити се по нама у неизлечиву болест, која муњевито галопира и узима онај последњи удисај, док у смртним зеницама заувек остаје слика неверице и неиспуњених малих жеља...

Нека ми Бог опрости на љутњи, али превише је смртовница, црнила, суза, туге, исувише очаја, јецаја, деце која остају сирочићи, без оца или мајке, и пусте немоћи, која најјаче ломи, јер ништа променити не могу, док ми српски род мој нестаје...

Молим Ти се само да нам не замре дечији жагор, да се не утишају игралишта, да не занеми њихов смех, наша снага и нада у будућност...

Гордана Павловић


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Совјетска звер“ КВ-1: Кад читава немачка дивизија није знала шта ће због једног тенка

2018-12-09 16:57:24

Прича је више него филмска: у јуну 1941. један тешки совјетски тенк је држао дан и ноћ 5 000 немачких војника. Немачка војска је првих дана Другог...

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Другом светском рату

2018-12-01 14:30:11

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији Поводом 23. октобра Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату  представници Изасланства  одбране Руске Федерације у новосадској касарни Речне флотиле...

Стварање Краљевине СХС

2018-12-01 09:27:19

На данашњи дан, пре 100 година, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године. Приватна кућа изабрана је за овај свечани чин јер су све остале репрезентативне зграде биле оштећене у рату који је у Србији трајао више од четири године и који је однео трећину њеног становништва. Али како је све почело? - Слађана Зарић за РТС

Четири руска хероја – од средњовековног кнеза до чувара писте у 21. веку

2018-11-23 13:53:23

У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима. 1. Александар Невски Кнез Александар Невски...

Учитељ који постаде војвода

2018-11-18 17:13:06

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу...

Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

2018-11-17 23:41:39

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како...

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: