РТ: Стаљинград - битка која је преокренула ток Другог светског рата

Објављено: 02.02.2018.год.
фото: © Zelma / Sputnik / RT


Извор: Восток / РТ

Другог фебруара се обележава 75. годишњица немачке предаје у Стаљинграду. Иако петомесечна битка остаје симбол Другог светског рата, њен практични значај за победу над нацистима заслужује више пажње.

1. Нанети огромни губици

Стаљинград је била највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Процене се разликују, али се сматра да су борбе између августа 1942. и фебруара 1943. довеле до два милиона жртава, са више од милион мртвих.


Немачки Вермахт врши ваздушни напад на Стаљинград у септембру 1942. © Берлинер Верлаг / Архив

Број жртава није био само одраз због укључених снага у битку, већ и конкретних околности - све више опсесивна жеља Адолфа Хитлера да освоји град док је губио све више и више трупа против Совјета, а који су бранили своју домовину под новоиздатом наредбом "227" Јосифа Стаљина, "Ни корак назад!".



Бојно поље у граду је било веома жестоко, а битка се сматра са најкрвавијим уличним борбама у историји. Борбе су познате под називом "рат пацова" од стране Немаца - где је постојала једнака претња од тога да ли ће вас погодити снајпер, бити заседа приликом преласка улице, или сачекати бајонети у канализацији ноћу. Ову тактику касније су фаворизовали Совјети, а који су желели да обезбеде да нацистичке снаге буду стално буду узнемирене и напете.

То је био рат који је исцрпљивао Немачку, оно што је себи могла приуштити далеко мање од Совјетског Савеза.

Немачки војници и "Стаг III" оклопно борбено возило, окт. 1942 © Немачки федерални архив

"За Немце битка постаје млин за месо. Свака дивизија коју они шаљу бива ослабљена, тако да морају да извуку нове дивизије са бокова. Према подацима о губицима 6. армије, већина дивизија је улазила у борбу спремно. У року само од седам дана, оне су постајале ослабљене или исцрпљене. Тактика исцрпљивања је била феноменална. Напади Луфтвафеа само су погоршавали ствари. Почетком новембра, они су остали без дивизија" каже амерички историчар Дејвид Гланц, описујући ток борбе.

Совјетски војници током борбе, 1942/43 © Шерл / Глобал лук прес

Војници елитне немачке 6. армије нису били предодређени да би се у борби заменили "један за један" са новообученим регрутима, људима са села, нити су панцери направљени да месецима буду заглављени на статичким положајима и да буду уништени из "гнезда" са другог спрата, а према којем нису могли чак ни да подигну цеви. Идеја константног, агресивног ангажмана, без обзира на велике губитке, укорењена је у руску историјску војну доктрину. Она је нашла своју примену и у Другом светском рату, где су Совјети имали значајну предност у људству, па тако и у Стаљинграду - Хитлер је плесао по њиховој мелодији.

2. Немци доживели свој први велики пораз

Стаљинград је нападнут у склопу операције "Барбароса", а којом је замишљено да се раздвоје совјетске снаге и да се омогући Немачкој приступ великим налазиштима нафте на Кавказу. Али, како се битка развијала, она је убрзо прерасла у нешто много веће, а чији је развој био изван свих оперативних планова.


Члан Врховног штаба Совјетске војске генерал Г. К. Жуков на подручју Стаљинграда 1942. године © Татјана Балашова / Глобал лук пресс

Када је маршал Жуков успешно извршио свој план да окружи ослабљене немачке снаге, то је представљало највећи пораз и окружење трупа Вермахта од почетка рата. У поређењу са тим, истовремена победа савезника у Ел Аламејну укључивала је снаге и жртве које су биле најмање десет пута мање.

19.11.1942. Совјетске трупе су почеле да нападају немачки фронт у Стаљинграду са артиљеријским нападима. На фотографији дејствују ракени бацачи "Каћуша" © Шерл / Глобал лук прес

"У Москви 1941. Немци су били одбачени, а овде су били уништени. Раније су могли рећи да је ово привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија поново оформи од темеља - то није пораз који се могао сакрити", каже Константин Залески, истакнути историчар.


Совјетски лидери гледају мапу Сталинграда, 1. децембар 1942; с лева на десно: Никита Хрушчов, Алексеј Иларионович, Алексеј Чујанов, Андреј Еременко, фото © Олег Кноринг

После разарајућих губитака само 18 месеци раније, Црвена армија је могла да потврди надмоћност над окупаторима-освајачима, како функционалношћу побољшане доктрине и тактике, тако и платформом за будуће успешне битке, као и изузетним тријумфом самим по себи.

3. Даје се нада целом свету

Неоправдано, они који називају "Стаљинград" као "симболичан", данас говоре више у апстрактном смислу. Али, за оне који су живели у Другом светском рату и живели у страху од инвазије или смрти, важност битке за морал била је далеко важнија и хитнија.

Немачки "Јункери Ју 87" на Источном фронту, 1942 © Шерл / Глобал лук прес

"Постојао је осећај да ако падне град, да ће све бити изгубљено", каже историчар Јохен Хелбецк, објашњавајући да је у Британији чак и у то време, значај битке био јасан сваком слушаоцу радиа.


С обзиром на опадање ресурса у Немачкој, уништавање ауре непобедивости која је обавила њихове снаге, одмах је на читаву судбину Другог светског рата ставила другачије светло.

Стаљинград је био "шок за немачку популацију", каже Залески.

За многе грађане ово је било прва сазнање да би оно што је до тада била тријумфална инострана авантура, могло завршити на њиховом прагу, и да ће сваки чин варварства имати своју освету, као што се и заиста догодило.

Заузврат, немачка пропаганда је убрзо постала болеснија, а само две недеље касније Јозеф Гебелс је направио свој апокалиптични говор, инсистирајући на опстанук његовог народа, те јавно упитао: "Да ли желите тотални и радикалнији рат више од свега што можемо замислити? 

4. Послати Хитлера преко ивице

"Проблем је био што је Хитлер толико улагао у пропагандне термине - чак је и Гебелс био забринут око тога колико је уложено у заузимање Стаљинграда, јер је то било питање поноса", каже Ентони Бивор, начитанији ратни историчар.

На Хитлер надгледа параду победе у Варшави 1939.

Али питање је дубље. Хитлеров брзи успон, како политички, тако и војни, ослањали су се на манијско самопоуздање и оптимизам које је било пренето у операцију Барбароса 1941. године. Чак и пре Стаљинграда, након што је Совјетски Савез одбио да се преда у планирана два месеца, Фирер је био, бар подсвесно свестан, да по први пут крај игре не изгледа обећавајуће.

Повећавање жртава, уместо смањивања губитака се удвостручило у тражењу велике победе. И када је почела борба, то се је поновљало и поновљало, чак и када више није било војног оправдања за заузимање града.

Реализација пораза уништила је Хитлера. Напустио је природно окружење и сесије са Вагнером, а редовне инјекције амфетамина и депресија су га спречавали чак и да се обрати нацији.

Овако су два његова лична помоћника Ото Гуенше и Хајнз Линге описали његово ментално стање када су их совјети заробили.

Јозеф Гобелс и Адолф Хитлер 1943. године, за годину дана је постао приметно слабији и депресивнији

"Напади нервних иритација су се повећали. У једном тренутку Хитлерова кравата је била сувише стегнута и зауставила му је циркулацију. Панталоне су му биле предуге. Жалио се на свраб коже. Сумњао је да је отров свуда около, на сапуну, у креми за бријање или у пасти за зубе, те је тражио да се оне детаљно анализирају. Такође је требало проверавати воду која је коришћена за кухање хране. Хитлер је грицкао нокте и чачкао уши. Патио је од несанице и узимао све могуће пилуле за спавање", стоји у документу, познатом као Хитлерова књига.

У наредне две године се повукао даље у заблудама и уценама, буквално у свој подземни бункер.

5. Немачки пораз

Неки историчари воле да тврде да је то било децембра 1941. године - када је Хитлер био заустављен на рубовима Москве, а неки, када су Сједињене Државе су ушле у рат након Перл Харбура.

Нацисти заправо никада нису направили никакав даљњи напредак у Русији, осим Битке у Харкову у марту 1943. године, где су једва освојили другу битку на Источном фронту, те никад нису испели извести ниједну успешну војну кампању.


Војник Црвене армије подиже црвену заставу у Стаљинграду почетком 1943. © Берлинер Верлаг / Архив / Глобал лук прес

Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од Хитлерове окупације, већ и милионе другде, што је вероватно скратило рат за месеце или године.

Игор Огороднев

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Александар Боцан-Харченко: Велику победу славићемо заједно

2019-09-01 08:11:46

Пише амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко за "Печат"

Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

2019-08-24 05:39:34

У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске...

Церска битка

2019-08-19 08:06:47

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

Зашто нацисти нису могли да провале совјетске шифроване поруке у Другом светском рату?

2019-08-17 10:02:48

Совјетски криптографи су у Другом светском рату спадали међу најважније борбене јединице на фронту и зато су хитлеровци организовали прави лов на њих. „...ко зароби руског криптографа...

Пуковник Видоје Благојевић: Осуђен сам на бази лажи, манипулација и примјене сурове силе ради туђих интереса

2019-08-16 17:58:44

"Ово је моја неиспричана прича, прича пуковника Видоја Благојевића, команданта Братуначке бригаде Војске Републике Српске у операцији „КРИВАЈА 95“. Ја сам као пуковник ВРС био риједак осуђеник Хашког Трибунала, међу српским сапатницима, који је успео да, физички и психички, издржи брутално хапшење од стране СФОР-а, наметнутог адвоката у неравноправном и апсолутно монтираном судском процесу, правоснажну пресуду од 20 година робије и 13 година демократске – еуропске робије у норвешком казамату. Невин сам. И након издржане 2/3 затворскеказне дочекао сам слободу и од Секретаријата Хашког Трибунала предат на аеродром Сурчин припадницима српске полиције као пакет, без докумената и динара у џепу. Ово је једна од невјероватних прича, која личи на догађаје из 17 – 18 вијека, а која се никако не уклапа у причу из 21 вијека.Моје страдање као пуковника ВРС наставило се и након пуштања на „слободу“, али у нешто другачијим околностима, чак много болније. Све је исто, као у затвору, само бодљикаве жице нема."

РТ: „Руси су убили Епштејна“: Идите сви кући, Алек Болдвин је преузео случај

2019-08-14 08:11:47

Алек Болдвин, Ви сте талентован и симпатичан глумац, али зашто толико Ваших политичких изјава звучи као да покушавате да саботирате своју страну? Мислим, зашто се свету само...

Живот за добро Краља и Отаџбине

2019-08-11 12:04:32

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би...

РТ: Либерални медији збуњени: Отворено геј настројени Брнабићева и Виделова више воле напоран рад него агресивне геј кампање

2019-08-09 05:35:07

Чини се да западни ултралиберали и конзервативци заборављају праве европске вредности, где се толеранција заснива на поштовању приватног живота и професионалних квалитета у односу на припадност...

Које државе су освајале руску територију?

2019-08-04 09:27:49

  Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена. 1. Златна Хорда  Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980. Global Look Press Златна Хорда је у...

Убиство које је променило свет

2019-07-29 20:59:21

Навршило се 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: