РТ: Стаљинград - битка која је преокренула ток Другог светског рата

Објављено: 02.02.2018.год.
фото: © Zelma / Sputnik / RT


Извор: Восток / РТ

Другог фебруара се обележава 75. годишњица немачке предаје у Стаљинграду. Иако петомесечна битка остаје симбол Другог светског рата, њен практични значај за победу над нацистима заслужује више пажње.

1. Нанети огромни губици

Стаљинград је била највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Процене се разликују, али се сматра да су борбе између августа 1942. и фебруара 1943. довеле до два милиона жртава, са више од милион мртвих.


Немачки Вермахт врши ваздушни напад на Стаљинград у септембру 1942. © Берлинер Верлаг / Архив

Број жртава није био само одраз због укључених снага у битку, већ и конкретних околности - све више опсесивна жеља Адолфа Хитлера да освоји град док је губио све више и више трупа против Совјета, а који су бранили своју домовину под новоиздатом наредбом "227" Јосифа Стаљина, "Ни корак назад!".



Бојно поље у граду је било веома жестоко, а битка се сматра са најкрвавијим уличним борбама у историји. Борбе су познате под називом "рат пацова" од стране Немаца - где је постојала једнака претња од тога да ли ће вас погодити снајпер, бити заседа приликом преласка улице, или сачекати бајонети у канализацији ноћу. Ову тактику касније су фаворизовали Совјети, а који су желели да обезбеде да нацистичке снаге буду стално буду узнемирене и напете.

То је био рат који је исцрпљивао Немачку, оно што је себи могла приуштити далеко мање од Совјетског Савеза.

Немачки војници и "Стаг III" оклопно борбено возило, окт. 1942 © Немачки федерални архив

"За Немце битка постаје млин за месо. Свака дивизија коју они шаљу бива ослабљена, тако да морају да извуку нове дивизије са бокова. Према подацима о губицима 6. армије, већина дивизија је улазила у борбу спремно. У року само од седам дана, оне су постајале ослабљене или исцрпљене. Тактика исцрпљивања је била феноменална. Напади Луфтвафеа само су погоршавали ствари. Почетком новембра, они су остали без дивизија" каже амерички историчар Дејвид Гланц, описујући ток борбе.

Совјетски војници током борбе, 1942/43 © Шерл / Глобал лук прес

Војници елитне немачке 6. армије нису били предодређени да би се у борби заменили "један за један" са новообученим регрутима, људима са села, нити су панцери направљени да месецима буду заглављени на статичким положајима и да буду уништени из "гнезда" са другог спрата, а према којем нису могли чак ни да подигну цеви. Идеја константног, агресивног ангажмана, без обзира на велике губитке, укорењена је у руску историјску војну доктрину. Она је нашла своју примену и у Другом светском рату, где су Совјети имали значајну предност у људству, па тако и у Стаљинграду - Хитлер је плесао по њиховој мелодији.

2. Немци доживели свој први велики пораз

Стаљинград је нападнут у склопу операције "Барбароса", а којом је замишљено да се раздвоје совјетске снаге и да се омогући Немачкој приступ великим налазиштима нафте на Кавказу. Али, како се битка развијала, она је убрзо прерасла у нешто много веће, а чији је развој био изван свих оперативних планова.


Члан Врховног штаба Совјетске војске генерал Г. К. Жуков на подручју Стаљинграда 1942. године © Татјана Балашова / Глобал лук пресс

Када је маршал Жуков успешно извршио свој план да окружи ослабљене немачке снаге, то је представљало највећи пораз и окружење трупа Вермахта од почетка рата. У поређењу са тим, истовремена победа савезника у Ел Аламејну укључивала је снаге и жртве које су биле најмање десет пута мање.

19.11.1942. Совјетске трупе су почеле да нападају немачки фронт у Стаљинграду са артиљеријским нападима. На фотографији дејствују ракени бацачи "Каћуша" © Шерл / Глобал лук прес

"У Москви 1941. Немци су били одбачени, а овде су били уништени. Раније су могли рећи да је ово привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија поново оформи од темеља - то није пораз који се могао сакрити", каже Константин Залески, истакнути историчар.


Совјетски лидери гледају мапу Сталинграда, 1. децембар 1942; с лева на десно: Никита Хрушчов, Алексеј Иларионович, Алексеј Чујанов, Андреј Еременко, фото © Олег Кноринг

После разарајућих губитака само 18 месеци раније, Црвена армија је могла да потврди надмоћност над окупаторима-освајачима, како функционалношћу побољшане доктрине и тактике, тако и платформом за будуће успешне битке, као и изузетним тријумфом самим по себи.

3. Даје се нада целом свету

Неоправдано, они који називају "Стаљинград" као "симболичан", данас говоре више у апстрактном смислу. Али, за оне који су живели у Другом светском рату и живели у страху од инвазије или смрти, важност битке за морал била је далеко важнија и хитнија.

Немачки "Јункери Ју 87" на Источном фронту, 1942 © Шерл / Глобал лук прес

"Постојао је осећај да ако падне град, да ће све бити изгубљено", каже историчар Јохен Хелбецк, објашњавајући да је у Британији чак и у то време, значај битке био јасан сваком слушаоцу радиа.


С обзиром на опадање ресурса у Немачкој, уништавање ауре непобедивости која је обавила њихове снаге, одмах је на читаву судбину Другог светског рата ставила другачије светло.

Стаљинград је био "шок за немачку популацију", каже Залески.

За многе грађане ово је било прва сазнање да би оно што је до тада била тријумфална инострана авантура, могло завршити на њиховом прагу, и да ће сваки чин варварства имати своју освету, као што се и заиста догодило.

Заузврат, немачка пропаганда је убрзо постала болеснија, а само две недеље касније Јозеф Гебелс је направио свој апокалиптични говор, инсистирајући на опстанук његовог народа, те јавно упитао: "Да ли желите тотални и радикалнији рат више од свега што можемо замислити? 

4. Послати Хитлера преко ивице

"Проблем је био што је Хитлер толико улагао у пропагандне термине - чак је и Гебелс био забринут око тога колико је уложено у заузимање Стаљинграда, јер је то било питање поноса", каже Ентони Бивор, начитанији ратни историчар.

На Хитлер надгледа параду победе у Варшави 1939.

Али питање је дубље. Хитлеров брзи успон, како политички, тако и војни, ослањали су се на манијско самопоуздање и оптимизам које је било пренето у операцију Барбароса 1941. године. Чак и пре Стаљинграда, након што је Совјетски Савез одбио да се преда у планирана два месеца, Фирер је био, бар подсвесно свестан, да по први пут крај игре не изгледа обећавајуће.

Повећавање жртава, уместо смањивања губитака се удвостручило у тражењу велике победе. И када је почела борба, то се је поновљало и поновљало, чак и када више није било војног оправдања за заузимање града.

Реализација пораза уништила је Хитлера. Напустио је природно окружење и сесије са Вагнером, а редовне инјекције амфетамина и депресија су га спречавали чак и да се обрати нацији.

Овако су два његова лична помоћника Ото Гуенше и Хајнз Линге описали његово ментално стање када су их совјети заробили.

Јозеф Гобелс и Адолф Хитлер 1943. године, за годину дана је постао приметно слабији и депресивнији

"Напади нервних иритација су се повећали. У једном тренутку Хитлерова кравата је била сувише стегнута и зауставила му је циркулацију. Панталоне су му биле предуге. Жалио се на свраб коже. Сумњао је да је отров свуда около, на сапуну, у креми за бријање или у пасти за зубе, те је тражио да се оне детаљно анализирају. Такође је требало проверавати воду која је коришћена за кухање хране. Хитлер је грицкао нокте и чачкао уши. Патио је од несанице и узимао све могуће пилуле за спавање", стоји у документу, познатом као Хитлерова књига.

У наредне две године се повукао даље у заблудама и уценама, буквално у свој подземни бункер.

5. Немачки пораз

Неки историчари воле да тврде да је то било децембра 1941. године - када је Хитлер био заустављен на рубовима Москве, а неки, када су Сједињене Државе су ушле у рат након Перл Харбура.

Нацисти заправо никада нису направили никакав даљњи напредак у Русији, осим Битке у Харкову у марту 1943. године, где су једва освојили другу битку на Источном фронту, те никад нису испели извести ниједну успешну војну кампању.


Војник Црвене армије подиже црвену заставу у Стаљинграду почетком 1943. © Берлинер Верлаг / Архив / Глобал лук прес

Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од Хитлерове окупације, већ и милионе другде, што је вероватно скратило рат за месеце или године.

Игор Огороднев

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: