РТ: Стаљинград - битка која је преокренула ток Другог светског рата

Објављено: 02.02.2018.год.
фото: © Zelma / Sputnik / RT


Извор: Восток / РТ

Другог фебруара се обележава 75. годишњица немачке предаје у Стаљинграду. Иако петомесечна битка остаје симбол Другог светског рата, њен практични значај за победу над нацистима заслужује више пажње.

1. Нанети огромни губици

Стаљинград је била највећа и најкрвавија битка у историји ратовања. Процене се разликују, али се сматра да су борбе између августа 1942. и фебруара 1943. довеле до два милиона жртава, са више од милион мртвих.


Немачки Вермахт врши ваздушни напад на Стаљинград у септембру 1942. © Берлинер Верлаг / Архив

Број жртава није био само одраз због укључених снага у битку, већ и конкретних околности - све више опсесивна жеља Адолфа Хитлера да освоји град док је губио све више и више трупа против Совјета, а који су бранили своју домовину под новоиздатом наредбом "227" Јосифа Стаљина, "Ни корак назад!".



Бојно поље у граду је било веома жестоко, а битка се сматра са најкрвавијим уличним борбама у историји. Борбе су познате под називом "рат пацова" од стране Немаца - где је постојала једнака претња од тога да ли ће вас погодити снајпер, бити заседа приликом преласка улице, или сачекати бајонети у канализацији ноћу. Ову тактику касније су фаворизовали Совјети, а који су желели да обезбеде да нацистичке снаге буду стално буду узнемирене и напете.

То је био рат који је исцрпљивао Немачку, оно што је себи могла приуштити далеко мање од Совјетског Савеза.

Немачки војници и "Стаг III" оклопно борбено возило, окт. 1942 © Немачки федерални архив

"За Немце битка постаје млин за месо. Свака дивизија коју они шаљу бива ослабљена, тако да морају да извуку нове дивизије са бокова. Према подацима о губицима 6. армије, већина дивизија је улазила у борбу спремно. У року само од седам дана, оне су постајале ослабљене или исцрпљене. Тактика исцрпљивања је била феноменална. Напади Луфтвафеа само су погоршавали ствари. Почетком новембра, они су остали без дивизија" каже амерички историчар Дејвид Гланц, описујући ток борбе.

Совјетски војници током борбе, 1942/43 © Шерл / Глобал лук прес

Војници елитне немачке 6. армије нису били предодређени да би се у борби заменили "један за један" са новообученим регрутима, људима са села, нити су панцери направљени да месецима буду заглављени на статичким положајима и да буду уништени из "гнезда" са другог спрата, а према којем нису могли чак ни да подигну цеви. Идеја константног, агресивног ангажмана, без обзира на велике губитке, укорењена је у руску историјску војну доктрину. Она је нашла своју примену и у Другом светском рату, где су Совјети имали значајну предност у људству, па тако и у Стаљинграду - Хитлер је плесао по њиховој мелодији.

2. Немци доживели свој први велики пораз

Стаљинград је нападнут у склопу операције "Барбароса", а којом је замишљено да се раздвоје совјетске снаге и да се омогући Немачкој приступ великим налазиштима нафте на Кавказу. Али, како се битка развијала, она је убрзо прерасла у нешто много веће, а чији је развој био изван свих оперативних планова.


Члан Врховног штаба Совјетске војске генерал Г. К. Жуков на подручју Стаљинграда 1942. године © Татјана Балашова / Глобал лук пресс

Када је маршал Жуков успешно извршио свој план да окружи ослабљене немачке снаге, то је представљало највећи пораз и окружење трупа Вермахта од почетка рата. У поређењу са тим, истовремена победа савезника у Ел Аламејну укључивала је снаге и жртве које су биле најмање десет пута мање.

19.11.1942. Совјетске трупе су почеле да нападају немачки фронт у Стаљинграду са артиљеријским нападима. На фотографији дејствују ракени бацачи "Каћуша" © Шерл / Глобал лук прес

"У Москви 1941. Немци су били одбачени, а овде су били уништени. Раније су могли рећи да је ово привремени преокрет, али овде је Хитлер наредио да се 6. армија поново оформи од темеља - то није пораз који се могао сакрити", каже Константин Залески, истакнути историчар.


Совјетски лидери гледају мапу Сталинграда, 1. децембар 1942; с лева на десно: Никита Хрушчов, Алексеј Иларионович, Алексеј Чујанов, Андреј Еременко, фото © Олег Кноринг

После разарајућих губитака само 18 месеци раније, Црвена армија је могла да потврди надмоћност над окупаторима-освајачима, како функционалношћу побољшане доктрине и тактике, тако и платформом за будуће успешне битке, као и изузетним тријумфом самим по себи.

3. Даје се нада целом свету

Неоправдано, они који називају "Стаљинград" као "симболичан", данас говоре више у апстрактном смислу. Али, за оне који су живели у Другом светском рату и живели у страху од инвазије или смрти, важност битке за морал била је далеко важнија и хитнија.

Немачки "Јункери Ју 87" на Источном фронту, 1942 © Шерл / Глобал лук прес

"Постојао је осећај да ако падне град, да ће све бити изгубљено", каже историчар Јохен Хелбецк, објашњавајући да је у Британији чак и у то време, значај битке био јасан сваком слушаоцу радиа.


С обзиром на опадање ресурса у Немачкој, уништавање ауре непобедивости која је обавила њихове снаге, одмах је на читаву судбину Другог светског рата ставила другачије светло.

Стаљинград је био "шок за немачку популацију", каже Залески.

За многе грађане ово је било прва сазнање да би оно што је до тада била тријумфална инострана авантура, могло завршити на њиховом прагу, и да ће сваки чин варварства имати своју освету, као што се и заиста догодило.

Заузврат, немачка пропаганда је убрзо постала болеснија, а само две недеље касније Јозеф Гебелс је направио свој апокалиптични говор, инсистирајући на опстанук његовог народа, те јавно упитао: "Да ли желите тотални и радикалнији рат више од свега што можемо замислити? 

4. Послати Хитлера преко ивице

"Проблем је био што је Хитлер толико улагао у пропагандне термине - чак је и Гебелс био забринут око тога колико је уложено у заузимање Стаљинграда, јер је то било питање поноса", каже Ентони Бивор, начитанији ратни историчар.

На Хитлер надгледа параду победе у Варшави 1939.

Али питање је дубље. Хитлеров брзи успон, како политички, тако и војни, ослањали су се на манијско самопоуздање и оптимизам које је било пренето у операцију Барбароса 1941. године. Чак и пре Стаљинграда, након што је Совјетски Савез одбио да се преда у планирана два месеца, Фирер је био, бар подсвесно свестан, да по први пут крај игре не изгледа обећавајуће.

Повећавање жртава, уместо смањивања губитака се удвостручило у тражењу велике победе. И када је почела борба, то се је поновљало и поновљало, чак и када више није било војног оправдања за заузимање града.

Реализација пораза уништила је Хитлера. Напустио је природно окружење и сесије са Вагнером, а редовне инјекције амфетамина и депресија су га спречавали чак и да се обрати нацији.

Овако су два његова лична помоћника Ото Гуенше и Хајнз Линге описали његово ментално стање када су их совјети заробили.

Јозеф Гобелс и Адолф Хитлер 1943. године, за годину дана је постао приметно слабији и депресивнији

"Напади нервних иритација су се повећали. У једном тренутку Хитлерова кравата је била сувише стегнута и зауставила му је циркулацију. Панталоне су му биле предуге. Жалио се на свраб коже. Сумњао је да је отров свуда около, на сапуну, у креми за бријање или у пасти за зубе, те је тражио да се оне детаљно анализирају. Такође је требало проверавати воду која је коришћена за кухање хране. Хитлер је грицкао нокте и чачкао уши. Патио је од несанице и узимао све могуће пилуле за спавање", стоји у документу, познатом као Хитлерова књига.

У наредне две године се повукао даље у заблудама и уценама, буквално у свој подземни бункер.

5. Немачки пораз

Неки историчари воле да тврде да је то било децембра 1941. године - када је Хитлер био заустављен на рубовима Москве, а неки, када су Сједињене Државе су ушле у рат након Перл Харбура.

Нацисти заправо никада нису направили никакав даљњи напредак у Русији, осим Битке у Харкову у марту 1943. године, где су једва освојили другу битку на Источном фронту, те никад нису испели извести ниједну успешну војну кампању.


Војник Црвене армије подиже црвену заставу у Стаљинграду почетком 1943. © Берлинер Верлаг / Архив / Глобал лук прес

Победа у Стаљинграду није спасила само милионе Руса од Хитлерове окупације, већ и милионе другде, што је вероватно скратило рат за месеце или године.

Игор Огороднев

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Копнена агресија НАТО је извршена - Бошко Антић

2018-05-22 18:48:07

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији „Српски телеграф“ је објавио 22. маја 2018. године чланак „Српски генерали продали Косово“, који су наводно обманули Милошевића да предстоји копнена агресија и, на...

Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова

2018-05-19 07:34:24

И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању...

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2018-05-19 07:02:43

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман...

Западна интервенција: Како су стране трупе пре сто година „шпартале“ Русијом

2018-05-13 09:11:59

У периоду од 1918. до 1922. године земље које су раније биле савезнице Русије послале су своје трупе на руске стратешке положаје у покушају да заштите...

Човечни према побеђеном непријатељу

2018-05-12 17:22:00

У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар...

Руси у Боки Которској: Храбри адмирал Сењавин

2018-05-12 12:53:42

Пише Бошко АНТИЋ, контра-адмирал у пензији Протекло је више од 200 година од времена када је први и последњи пут руска флота упловила у Боку Которску. Бокељи и...

Ко је био најбољи савезнички тенкиста у Другом светском рату?

2018-05-09 21:38:36

Совјетски командир тенка Дмитриј Лаврињенко је имао само неколико месеци да докаже да је најбољи савезнички тенкиста Другог светског рата са 52 однете победе. Да је...

Девет НАТО авиона које је оборио СССР

2018-05-07 20:10:49

Пратећи све што пишу западни медији, стиче се утисак да Русија непрестано нарушава ваздушно пространство НАТО земаља. Међутим, амерички авиони су од почетка Хладног рата пуно...

Према НАТО-у Срби би требали бити срећни што су падале бомбе са осиромашеним уранијумом

2018-05-07 07:54:54

Као сензационална и још више као скандалозна одјекнула је и прострујала Србијом 4. маја 2018. званична вест из Штаба НАТО да бомбе са осиромашеним уранијумом, којима...

Георгијевска лента: Како је локална иницијатива постала национални пројекат

2018-05-06 10:04:46

Георгијевска лента је у Русији постала универзални симбол сећања на погинуле у Другом светском рату, баш као што је мак на Западу симбол сећања на жртве...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана

"Живот"