Пољска и Кавказ – најтежи правци ширења Руске империје

Објављено: 10.01.2018.год.
фото: Кавкаски рат је трајао скоро пола века. фото: А.А.Козлов / Russia beyond


Русија је вековима ширила своју територију и постала највећа земља на планети. Понекад се ширила мирним путем, а понекад и применом војне силе. У два наврата је освајање нових територија било посебно тешко.

Конфликт са Пољском

Пољске трупе су почетком 17. века заузеле Кремљ, а пољски краљ је претендовао и на руски престо. Међутим, већ у наредном столећу ситуација се преокренула. Пољско-литванска државна заједница је била знатно ослабљена сталном унутрашњом политичком нестабилношћу, тако да су стране силе, укључујући и Русију, лако њоме манипулисале.

Императорка Катарина је ангажовала свог најбољег војсковођу Александра Суворова да угуши Кошћушков устанак.

Руски цареви су углавном били задовољни таквим стањем јер је у редовима пољског племства проруска струја била веома јака. Пруска и Аустрија су инсистирале на подели Пољске, и Катарина Велика је 1772. године прихватила њихове планове.

Подела, међутим, није била трајно решење. Она је изазвала нестабилност која је затим довела до великог Пољског устанка 1794. године на челу са Тадеушом Кошћушком, чувеним генералом који се заједно са Џорџем Вашингтоном борио у рату за независност Америке. Историчар Андреј Буровски истиче да је у поређењу са великим европским силама Пољска изгледала као дете које се бори против одраслих људи.

Кошћушков устанак је разгневио Русе када су Пољаци уништили руски гарнизон у Варшави. У четвртак уочи Васкрса, у априлу 1794. године пољски револуционари су се брутално обрачунали са Русима.

„Пољаци су упадали свуда где су претпостављали да могу бити Руси, и све су их побили. Нису убијали само Русе. Довољно је било уперити прст у некога из гомиле и рећи да је наклоњен Русима, па да и њега убију“, писао је историчар 19. века Николај Костомаров.

У храмовима је побијено много ненаоружаних људи. Све у свему, погинуло је око 2.200 војника и официра. На Васкрс је сличан масакр организован у Виљну (данас Вилњус у Литванији).

Суворов заузим на Јуриш Прагу, предграђе Варшаве, 4. новембар 1794.

Императорка Катарина је ангажовала свог најбољег восковођу Александра Суворова да угуши устанак. Иако су његове трупе биле у мањини, устаници су поражени. Суворов није напао целу Варшаву, него само један рејон, али ту је било много жртава, тако да су се Руси осветили за априлске догађаје.

Кад је угушен устанак дошло је до треће и последње поделе Пољске, после чега она преко 100 година није постојала као држава. Па ипак, у наредном столећу је било много пољских устанака чији је циљ био препород земље, што је непрекидно стварало главобоље руским властима.

Кавкаски рат

Кавкаски рат је трајао скоро пола столећа, од 1817. до 1864. Три руска императора су покушавала да однесу коначну победу у непрекидним борбама.

Кавкаски рат је трајао скоро пола столећа.

Русија је одлучила да се посвети Кавкаском региону почетком 18. века када су грузијски кнезови замолили Петербург да их заштити од Османлијског царства и Ирана. У току те интервенције Русија је успоставила контролу и над територијом данашњег Азербејџана. Да би руске трупе стигле до грузијске и азербејџанске земље били су им потребни безбедни путеви кроз области у којима су живели други кавкаски народи.

По речима абхаског историчара Георгија Анчабадзеа, „геополитички контекст је био једини фактор који је подстакао Русију да крене у Кавкаски регион, а затим и на југ према топлом мору“. Он указује на важност чињенице да су се за контролу над овим регионом бориле Русија, Иран и Турска.

Зашто је рат толико дуго трајао? Није било ниједног конфликта са народима Кавказа, али се зато много ратовало против разних мањих групација. Поред тога, трајање Кавкаског рата се објашњава културом планинских народа. Историчар Јаков Гордин каже да је рат потрајао због укорењеног обичаја кавкаских народа да врше наоружане пљачкашке упаде и да од тога живе. То је био обичај од ког дуго нису могли да се одвикну.

Русија је вршила стални притисак на народе Кавказа како би извојевала коначну победу.

Изненадни напади на руске досељенике и трговце били су основни извор прихода локалних племена на подручју где су природни ресурси оскудни, а земља није погодна за земљорадњу. Историчар Андреј Буровски додаје да су ти напади временом постали део локалне свакодневице.

Имам Шамиљ је био најпознатији вођа кавкаских племена. Под његовим верским и политичким вођством Чечени и Дагестанци су од средине 1830-их до краја 1850-их пружали жесток отпор руским трупама.

Да би извојевала победу Русија је вршила стални војни и економски притисак на локално становништво. У овом дуготрајном рату је било на стотине жртава са обе стране.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Венчање са царством и народом: Како су крунисали руске цареве

2019-07-14 08:52:21

Одакле потиче реч „цар”? Шта је идеја царства значила за Русе и каква је била симболика царске титуле у Русији? Реч „цар” потиче од латинске титуле римских...

Шта последњи чувашки пагани траже у молитвама од својих богова?

2019-07-14 08:00:48

Усред Татарстана, руског региона на реци Волги, где већина становника исповеда ислам, још увек постоји село народа Чуваши чији житељи нису примили ни хришћанство ни ислам....

Гробље бродова код Прахова

2019-07-11 06:54:08

Повлачећи су Дунавом после пораза на Црном мору, немачка флота није могла проћи кроз Ђердап. За њом је пристизала Дунавска флотила Црвене армије, а на копну су је чекали српски партизани. Немци су своје бродове потопили код Прахова и њихови остаци се и данас налазе у кориту Дунава. Данас, уочи 75 годишњице после потапања ових бродова најављује се њихово вађење, уз навођење гомиле предпоставки и нетачних тврдњи, посебно о броју потопљених објеката, жртвовању немачких рањеника, па чак да су то Немци учинили због опасности од четника војводе Пилетића. О том догађају има доста литературе немачког порекла, па не могу извори бити новинарски чланци писани без аргумената

Операција „Коридор `92“- Битка за пут живота

2019-06-28 23:30:44

"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!"

Прва српска добровољна болничарка

2019-06-23 08:43:44

Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: