Независност Русије без крвавог боја: Како су монголској Хорди пресудили челични нерви руске војске

Објављено: 08.01.2018.год.
Стајање на реци Угри. Минијатура у руском летопису 16. века. Википедија / Russia beyond


Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле у оружани окршај. Из овог сукоба Русија је изашла као моћна, независна и централизована држава. Стајање на реци Угри није крунисано оружаним окршајем иако је на свакој страни учествовало на десетине хиљада војника. За савременике је овај догађај имао чудан и мистичан значај, и схваћен је као резултат заступништва Пресвете Богородице.

„Битка нерава“ на реци Угри водила се између трупа московског великог кнеза Ивана III и кана Велике Хорде Ахмата. У руској историографији ова конфронтација означава крај двоиповековног монголског јарма („татарског“ у старим руским изворима) под којим су биле кнежевине Старе Русије, претходнице данашње Русије.

Кажњавање вазала

Татаре је 100 година раније у 
Куликовској бици победио предак Ивана III Дмитриј Донски, али је Русија ипак морала да им плаћа данак јер је била сувише слаба да се дигне против Златне Хорде. Међутим, током 15. века се Хорда распала. Москва је у међувремену постала признати центар расцепканих земаља Русије и под влашћу кнеза Ивана је искористила стечену моћ и престала да плаћа данак. 

Куликово поље.

То је много наљутило кана Ахмата, владара највећег „одломка“ Златне хорде. Он је одлучио да казни дрског вазала, окупио армију од 80-90 хиљада људи и кренуо пут Москве.

Непријатељи са свих страна

Иван III се већ припремао за бој против Татара, али је све више страховао од његовог исхода, не само због бројности Татара, него и због савеза кана Ахмата са старим непријатељем, пољско-литванским краљем Казимиром IV. Штавише, и два Иванова брата су устала против њега и придружила се Казимиру. Да ствар буде још гора, на северу земље су витезови ливонског реда држали под опсадом руске тврђаве. Појединци из Ивановог најближег окружења били су против супротстављања Хорди у таквим условима и позивали су кнеза да склопи мир са Татарима. Иван се колебао.

„Од судбине се не може побећи“


Армија кана Ахмата се у међувремену приближила реци Угри (око 200 километара југозападно од Москве), и већ је непосредно угрожавала престоницу. Ту су се Монголи суочили са руском војском коју је предводио Иванов син, кнез Иван Млађи. Армије су заузеле положаје на супротним странама реке.

Казимир још није ујединио своје снаге са каном, али од тога кнезу Ивану није било лакше. Он је наредио свом сину да напусти армију и врати се у Москву, где је био формиран специјални савет за осмишљавање борбене стратегије. Међутим, Иванов син се оглушио о ту наредбу, тврдећи да он и његова армија морају остати и борити се.

Казимир IV, Јан Матејко.

Према неким подацима, кнеза су житељи Москве позвали да се бори против завојевача. Иванов духовник, архиепископ Васијан, овако се обратио московском владару: „Треба ли смртници да се боје смрти? Од судбине се не може побећи. Ја сам стар и слаб, али не бојим се татарског мача“. Како је писао историчар Николај Борисов, Иван није могао остати по страни јер би се тако осрамотио. Тако је почетком октобра одлучио да се ослони на своју армију, и учино је то у прави моменат.

Топови и аркебузе

Кан Ахмат је 6. октобра са својом армијом покушао да пређе реку која је била широка 120-140 метара. Линија раздвајања је била дуга 60 километара и свуда је било спорадичног препуцавања. Монголи су четири дана покушавали да пређу реку, али без успеха. Тако нису могли да искористе коњицу као своје главно преимућство, јер нису могли да пређу реку. У сваком покушају су страдали од ватре коју су Руси отварали из топова и дугих пушака, познатих као аркебузе.


Иван III цепа каново писмо, Алексеј Кившенко. Према легенди, Иван III је поцепао Ахматово писмо у коме је овај тражио да се плати данак.

Руски официри су формирали специјалне групе пешадије са топовима и аркебузама и поставили их близу места где су Монголи најчешће покушавали да пређу реку. Остале јединице и коњица биле су распоређене дуж реке и могле су се премештати у случају потребе. Како истиче савремени историчар Јуриј Алексејев, кан Ахмат је наредио својим трупама да наставе са покушајима преласка реке, али је све било узалуд.

Конфронтација на реци је трајала до 26. октобра, када је Иван III повукао своје снаге са Угре и концентрисао их око суседног града. Ускоро се река замрзла и више није могла да служи као упориште. Ахмат је са својим трупама остао на обали до 6. новембра, а затим је одступио јер није био спреман за борбена дејства у зимским условима.

Ахмат се није плашио само „генерала Мраза“, него и нове руске армије, објашњава Алексејев. То више није била армија кнежевине, него армија нове централизоване државе коју је Иван III претворио у Велику Кнежевину Московску. Како је пре 150 година рекао Карл Маркс, „Европа која је почетком владавине Ивана III била слабо упозната са Московском Кнежевином, стешњеном између Литванаца и Татара, била је запањена појавом огромне империје на својим источним границама“.

Ово је текст у серији чланака „Руске речи” о великим биткама руског народа и њиховом значају за историју Русије.


Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Александар Боцан-Харченко: Велику победу славићемо заједно

2019-09-01 08:11:46

Пише амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко за "Печат"

Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

2019-08-24 05:39:34

У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске...

Церска битка

2019-08-19 08:06:47

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

Зашто нацисти нису могли да провале совјетске шифроване поруке у Другом светском рату?

2019-08-17 10:02:48

Совјетски криптографи су у Другом светском рату спадали међу најважније борбене јединице на фронту и зато су хитлеровци организовали прави лов на њих. „...ко зароби руског криптографа...

Пуковник Видоје Благојевић: Осуђен сам на бази лажи, манипулација и примјене сурове силе ради туђих интереса

2019-08-16 17:58:44

"Ово је моја неиспричана прича, прича пуковника Видоја Благојевића, команданта Братуначке бригаде Војске Републике Српске у операцији „КРИВАЈА 95“. Ја сам као пуковник ВРС био риједак осуђеник Хашког Трибунала, међу српским сапатницима, који је успео да, физички и психички, издржи брутално хапшење од стране СФОР-а, наметнутог адвоката у неравноправном и апсолутно монтираном судском процесу, правоснажну пресуду од 20 година робије и 13 година демократске – еуропске робије у норвешком казамату. Невин сам. И након издржане 2/3 затворскеказне дочекао сам слободу и од Секретаријата Хашког Трибунала предат на аеродром Сурчин припадницима српске полиције као пакет, без докумената и динара у џепу. Ово је једна од невјероватних прича, која личи на догађаје из 17 – 18 вијека, а која се никако не уклапа у причу из 21 вијека.Моје страдање као пуковника ВРС наставило се и након пуштања на „слободу“, али у нешто другачијим околностима, чак много болније. Све је исто, као у затвору, само бодљикаве жице нема."

РТ: „Руси су убили Епштејна“: Идите сви кући, Алек Болдвин је преузео случај

2019-08-14 08:11:47

Алек Болдвин, Ви сте талентован и симпатичан глумац, али зашто толико Ваших политичких изјава звучи као да покушавате да саботирате своју страну? Мислим, зашто се свету само...

Живот за добро Краља и Отаџбине

2019-08-11 12:04:32

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би...

РТ: Либерални медији збуњени: Отворено геј настројени Брнабићева и Виделова више воле напоран рад него агресивне геј кампање

2019-08-09 05:35:07

Чини се да западни ултралиберали и конзервативци заборављају праве европске вредности, где се толеранција заснива на поштовању приватног живота и професионалних квалитета у односу на припадност...

Које државе су освајале руску територију?

2019-08-04 09:27:49

  Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена. 1. Златна Хорда  Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980. Global Look Press Златна Хорда је у...

Убиство које је променило свет

2019-07-29 20:59:21

Навршило се 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: