Независност Русије без крвавог боја: Како су монголској Хорди пресудили челични нерви руске војске

Објављено: 08.01.2018.год.
Стајање на реци Угри. Минијатура у руском летопису 16. века. Википедија / Russia beyond


Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле у оружани окршај. Из овог сукоба Русија је изашла као моћна, независна и централизована држава. Стајање на реци Угри није крунисано оружаним окршајем иако је на свакој страни учествовало на десетине хиљада војника. За савременике је овај догађај имао чудан и мистичан значај, и схваћен је као резултат заступништва Пресвете Богородице.

„Битка нерава“ на реци Угри водила се између трупа московског великог кнеза Ивана III и кана Велике Хорде Ахмата. У руској историографији ова конфронтација означава крај двоиповековног монголског јарма („татарског“ у старим руским изворима) под којим су биле кнежевине Старе Русије, претходнице данашње Русије.

Кажњавање вазала

Татаре је 100 година раније у 
Куликовској бици победио предак Ивана III Дмитриј Донски, али је Русија ипак морала да им плаћа данак јер је била сувише слаба да се дигне против Златне Хорде. Међутим, током 15. века се Хорда распала. Москва је у међувремену постала признати центар расцепканих земаља Русије и под влашћу кнеза Ивана је искористила стечену моћ и престала да плаћа данак. 

Куликово поље.

То је много наљутило кана Ахмата, владара највећег „одломка“ Златне хорде. Он је одлучио да казни дрског вазала, окупио армију од 80-90 хиљада људи и кренуо пут Москве.

Непријатељи са свих страна

Иван III се већ припремао за бој против Татара, али је све више страховао од његовог исхода, не само због бројности Татара, него и због савеза кана Ахмата са старим непријатељем, пољско-литванским краљем Казимиром IV. Штавише, и два Иванова брата су устала против њега и придружила се Казимиру. Да ствар буде још гора, на северу земље су витезови ливонског реда држали под опсадом руске тврђаве. Појединци из Ивановог најближег окружења били су против супротстављања Хорди у таквим условима и позивали су кнеза да склопи мир са Татарима. Иван се колебао.

„Од судбине се не може побећи“


Армија кана Ахмата се у међувремену приближила реци Угри (око 200 километара југозападно од Москве), и већ је непосредно угрожавала престоницу. Ту су се Монголи суочили са руском војском коју је предводио Иванов син, кнез Иван Млађи. Армије су заузеле положаје на супротним странама реке.

Казимир још није ујединио своје снаге са каном, али од тога кнезу Ивану није било лакше. Он је наредио свом сину да напусти армију и врати се у Москву, где је био формиран специјални савет за осмишљавање борбене стратегије. Међутим, Иванов син се оглушио о ту наредбу, тврдећи да он и његова армија морају остати и борити се.

Казимир IV, Јан Матејко.

Према неким подацима, кнеза су житељи Москве позвали да се бори против завојевача. Иванов духовник, архиепископ Васијан, овако се обратио московском владару: „Треба ли смртници да се боје смрти? Од судбине се не може побећи. Ја сам стар и слаб, али не бојим се татарског мача“. Како је писао историчар Николај Борисов, Иван није могао остати по страни јер би се тако осрамотио. Тако је почетком октобра одлучио да се ослони на своју армију, и учино је то у прави моменат.

Топови и аркебузе

Кан Ахмат је 6. октобра са својом армијом покушао да пређе реку која је била широка 120-140 метара. Линија раздвајања је била дуга 60 километара и свуда је било спорадичног препуцавања. Монголи су четири дана покушавали да пређу реку, али без успеха. Тако нису могли да искористе коњицу као своје главно преимућство, јер нису могли да пређу реку. У сваком покушају су страдали од ватре коју су Руси отварали из топова и дугих пушака, познатих као аркебузе.


Иван III цепа каново писмо, Алексеј Кившенко. Према легенди, Иван III је поцепао Ахматово писмо у коме је овај тражио да се плати данак.

Руски официри су формирали специјалне групе пешадије са топовима и аркебузама и поставили их близу места где су Монголи најчешће покушавали да пређу реку. Остале јединице и коњица биле су распоређене дуж реке и могле су се премештати у случају потребе. Како истиче савремени историчар Јуриј Алексејев, кан Ахмат је наредио својим трупама да наставе са покушајима преласка реке, али је све било узалуд.

Конфронтација на реци је трајала до 26. октобра, када је Иван III повукао своје снаге са Угре и концентрисао их око суседног града. Ускоро се река замрзла и више није могла да служи као упориште. Ахмат је са својим трупама остао на обали до 6. новембра, а затим је одступио јер није био спреман за борбена дејства у зимским условима.

Ахмат се није плашио само „генерала Мраза“, него и нове руске армије, објашњава Алексејев. То више није била армија кнежевине, него армија нове централизоване државе коју је Иван III претворио у Велику Кнежевину Московску. Како је пре 150 година рекао Карл Маркс, „Европа која је почетком владавине Ивана III била слабо упозната са Московском Кнежевином, стешњеном између Литванаца и Татара, била је запањена појавом огромне империје на својим источним границама“.

Ово је текст у серији чланака „Руске речи” о великим биткама руског народа и њиховом значају за историју Русије.


Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Венчање са царством и народом: Како су крунисали руске цареве

2019-07-14 08:52:21

Одакле потиче реч „цар”? Шта је идеја царства значила за Русе и каква је била симболика царске титуле у Русији? Реч „цар” потиче од латинске титуле римских...

Шта последњи чувашки пагани траже у молитвама од својих богова?

2019-07-14 08:00:48

Усред Татарстана, руског региона на реци Волги, где већина становника исповеда ислам, још увек постоји село народа Чуваши чији житељи нису примили ни хришћанство ни ислам....

Гробље бродова код Прахова

2019-07-11 06:54:08

Повлачећи су Дунавом после пораза на Црном мору, немачка флота није могла проћи кроз Ђердап. За њом је пристизала Дунавска флотила Црвене армије, а на копну су је чекали српски партизани. Немци су своје бродове потопили код Прахова и њихови остаци се и данас налазе у кориту Дунава. Данас, уочи 75 годишњице после потапања ових бродова најављује се њихово вађење, уз навођење гомиле предпоставки и нетачних тврдњи, посебно о броју потопљених објеката, жртвовању немачких рањеника, па чак да су то Немци учинили због опасности од четника војводе Пилетића. О том догађају има доста литературе немачког порекла, па не могу извори бити новинарски чланци писани без аргумената

Операција „Коридор `92“- Битка за пут живота

2019-06-28 23:30:44

"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!"

Прва српска добровољна болничарка

2019-06-23 08:43:44

Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: