Војевање Обрада Хорњака

Објављено: 01.01.2018.год.
фото: Обрад Хорњак / Политика
Српски добровољац ратовао на разним фронтовима, а симболичну пензију зарадио на истовару и утовару угља


Српски добровољачки покрет, који је достигао своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату посебно је захватио Војводину. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске.

Истраживањем ослободилачког покрета у Зрењанину се бави историчарка Владислава Игњатов, кустос у овдашњем Народном музеју где је приредила две изложбе о овој теми. Отежавајућа околност на овим просторима је била околност што је овде живео велики број Срба, а они су присилно мобилисани у Аустроугарску војску, тада највећег непријатеља Србије

Већ у првој години рата од јула 1914. до јула 1915. године у војску Хабзбуршке монархије из Торонталске жупаније, са данашњег зрењанинског подручја, односно средњег Баната, мобилисано је око 110.000 одраслих мушкараца, од 18. до 42. године. Они су чинили 20 одсто становништва те жупаније. Највећи број мобилисаних Срба упућен је на Источни фронт, према Русији.

Након борби код Пшемисла 1915. и након офанзиве руског генерала Брусилова, јуна 1916. долази до масовне предаје Срба, руској војсци. Логори за заробљене аустроугарске војнике налазили су се широм Русије.

Многи младићи који су имали војну обавезу, као и они који још нису постали аустроугарски војни обвезници, бежали су у Србију, пре него што је она нападнута од Аустроугарске монархије. Пребеглице из Баната, као и из Срема, изражавале су жељу да се боре против Аустроугарске.

Већ након почетка рата, 1914. доста аустроугарских војника, Срба из Војводине, поготово из Баната и Срема, предавало се руској војсци. Потом су ступали међу српске добровољце. Њихову судбину је поделио и Обрад Хорњак. Он је рођен у 1898. у Српском Елемиру поред Великог Бечкерека. Његов отац Рада је био један од вођа познате Елемирске буне у којој су најамни земљорадници устали против неправди и угњетавања сиротиње.

За то је осуђен на вишегодишњу робију у аустроугарски казаматима. Син Обрад је одвезао коњску запрегу коју је Аустроугарска одузела у ратне сврхе, али је, мада је био малолетан и није могао бити мобилисан, задржан у војсци. После краће обуке он је пребачен у јединицу на ратиште али није хтео да се бори већ се предао свој словенској браћи Русима.

То се догодило приликом битке у Галицији, а онда доспева у Прву српску добровољачку дивизију под командом Стевана Хаџића. Средином 1916. дивизија води тешке борбе против Бугара. На тромесечне битке у којој је 10.000 Срба остало ван строја, они су ипак победили непријатеља чијих чак 15.000 војника или изгинуло или рањено више није било за борбу.

Обрада је за показано јунаштво чувени војсковођа Павле Јуришић Штурм наградио Златном медаљом Обилића. После ових битака Обрад Хорњак се тешко разболео и док је он боловао његова јединица је пребачена на Солунски фронт. Он се, због опасности од непријатеља, заједно с друговима из болнице придружио Чешкој легији. И након што је Велики рат завршен он је у саставу Чехословачке легије учествовао у грађанском рату у Русији.

Преко Манџурије, Иркутцка, Хабровска, Владивостока, па све до јапанске луке Дајрен. Вратио се бродом преко Хонгконга, Сингапура, Суецког канала, Порт Саида, Египта, Трста... Легионари су у Прагу дочекани с овацијама, а Србин је због заслуга послан на Војну академију. Ту је прекинуо школовање с жељом да га настави у Србији којој је, у међувремену присаједињена Војводина, с његовим родним Елемиром.

Међутим овде није дочекан с одушевљењем. Није добио никакве почасти ни као добровољац ни као легионар. Симболичну пензију је зарадио тако што је 1924–1954. товарио угаљ у железничкој радионици у Зрењанину. 

Ђуро Ђукић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кад срце проговори - Милици с љубављу

2018-04-17 06:02:15

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На...

Дан када смо бомбардовали Рајх

2018-04-06 14:20:53

  Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован...

Последња кафанска прозивка

2018-04-06 13:39:28

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”.

Прописно издеветани

2018-04-01 23:00:03

Фронтал.СРБ данас навршава пуних девет година и закорачује у деценијски јубилеј. У, вјероватно, никад горим условима за слободу говора.

Сјећање на руску окупацију Париза

2018-04-01 21:14:54

Приликом прве посјете Макрона и Путина (2017.) у Версају је уприличена изложба поводом 300 година дипломатских односа двије земље.

Солзбери: лажи свемирских димензија

2018-04-01 08:20:01

Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових сломили су зубе о Русију

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

2018-04-01 08:08:04

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова,...

Да се поштује резолуција ОУН 1244

2018-03-28 11:48:53

Пише др Дарио Видојковић Најновији драматични догађаји на Космету су показали сву пропаст Бриселских преговора, који и јесу досад углавном текли на штету Србије и српског народа на...

Зашто су хусари третирани као „најлуђа“ војска Царске Русије?

2018-03-22 00:29:14

Хусари су и у Европи и у Русији уживали репутацију најхрабријих једница руске армије. Њихове свакодневне навике, од испијања алкохола до изазивања на двобој за сваку...

Зашто више не поштујемо Запад

2018-03-19 15:36:23

Аутор: Маргарита Симоњан, главни и одговорни уредник РТ канала и МИА "Росија сиводња" Генерално, Запад сада треба да буде у страху, не од 76 процената за Путина,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: