Војевање Обрада Хорњака

Објављено: 01.01.2018.год.
фото: Обрад Хорњак / Политика
Српски добровољац ратовао на разним фронтовима, а симболичну пензију зарадио на истовару и утовару угља


Српски добровољачки покрет, који је достигао своје највише домете и остварио најзначајније циљеве у Великом рату посебно је захватио Војводину. Он је био део свеукупног ратног напора Краљевине Србије, али и део националних, ратних, политичких и социјалних тежњи дела српског народа који је живео у оквирима Аустроугарске.

Истраживањем ослободилачког покрета у Зрењанину се бави историчарка Владислава Игњатов, кустос у овдашњем Народном музеју где је приредила две изложбе о овој теми. Отежавајућа околност на овим просторима је била околност што је овде живео велики број Срба, а они су присилно мобилисани у Аустроугарску војску, тада највећег непријатеља Србије

Већ у првој години рата од јула 1914. до јула 1915. године у војску Хабзбуршке монархије из Торонталске жупаније, са данашњег зрењанинског подручја, односно средњег Баната, мобилисано је око 110.000 одраслих мушкараца, од 18. до 42. године. Они су чинили 20 одсто становништва те жупаније. Највећи број мобилисаних Срба упућен је на Источни фронт, према Русији.

Након борби код Пшемисла 1915. и након офанзиве руског генерала Брусилова, јуна 1916. долази до масовне предаје Срба, руској војсци. Логори за заробљене аустроугарске војнике налазили су се широм Русије.

Многи младићи који су имали војну обавезу, као и они који још нису постали аустроугарски војни обвезници, бежали су у Србију, пре него што је она нападнута од Аустроугарске монархије. Пребеглице из Баната, као и из Срема, изражавале су жељу да се боре против Аустроугарске.

Већ након почетка рата, 1914. доста аустроугарских војника, Срба из Војводине, поготово из Баната и Срема, предавало се руској војсци. Потом су ступали међу српске добровољце. Њихову судбину је поделио и Обрад Хорњак. Он је рођен у 1898. у Српском Елемиру поред Великог Бечкерека. Његов отац Рада је био један од вођа познате Елемирске буне у којој су најамни земљорадници устали против неправди и угњетавања сиротиње.

За то је осуђен на вишегодишњу робију у аустроугарски казаматима. Син Обрад је одвезао коњску запрегу коју је Аустроугарска одузела у ратне сврхе, али је, мада је био малолетан и није могао бити мобилисан, задржан у војсци. После краће обуке он је пребачен у јединицу на ратиште али није хтео да се бори већ се предао свој словенској браћи Русима.

То се догодило приликом битке у Галицији, а онда доспева у Прву српску добровољачку дивизију под командом Стевана Хаџића. Средином 1916. дивизија води тешке борбе против Бугара. На тромесечне битке у којој је 10.000 Срба остало ван строја, они су ипак победили непријатеља чијих чак 15.000 војника или изгинуло или рањено више није било за борбу.

Обрада је за показано јунаштво чувени војсковођа Павле Јуришић Штурм наградио Златном медаљом Обилића. После ових битака Обрад Хорњак се тешко разболео и док је он боловао његова јединица је пребачена на Солунски фронт. Он се, због опасности од непријатеља, заједно с друговима из болнице придружио Чешкој легији. И након што је Велики рат завршен он је у саставу Чехословачке легије учествовао у грађанском рату у Русији.

Преко Манџурије, Иркутцка, Хабровска, Владивостока, па све до јапанске луке Дајрен. Вратио се бродом преко Хонгконга, Сингапура, Суецког канала, Порт Саида, Египта, Трста... Легионари су у Прагу дочекани с овацијама, а Србин је због заслуга послан на Војну академију. Ту је прекинуо школовање с жељом да га настави у Србији којој је, у међувремену присаједињена Војводина, с његовим родним Елемиром.

Међутим овде није дочекан с одушевљењем. Није добио никакве почасти ни као добровољац ни као легионар. Симболичну пензију је зарадио тако што је 1924–1954. товарио угаљ у железничкој радионици у Зрењанину. 

Ђуро Ђукић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

2018-01-18 09:12:28

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у...

Како је СССР 1971. осујетио Никсонов „каубојски” план напада на Индију

2018-01-16 22:05:00

О томе како је Индија однела чувену победу над Пакистаном захваљујући својим сјајним ратницима, непоколебљивом политичком руководству и моћној дипломатској подршци Москве за Russia Beyond пише...

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

Када су Београд и Москва били савезници у 20. веку?

2018-01-13 08:51:07

О томе какви су били односи све три Југославије са Совјетским Савезом и његовом наследницом Руском Федерацијом говори познати руски балканолог, историчар и политиколог, научни сарадник...

Како су совјетски пилоти украшавали своје авионе у Другом светском рату?

2018-01-12 20:34:13

Тек кад је рат одмакао совјетски пилоти су за своје ловце почели да осмишљавају занимљивије и провокативније цртеже.

Брод који је почео Први светски рат - последња дунавска „пловна тврђава“

2018-01-11 10:09:09

Речни монитор “Бодрог”/ “Сава”

Пољска и Кавказ – најтежи правци ширења Руске империје

2018-01-10 19:48:30

Русија је вековима ширила своју територију и постала највећа земља на планети. Понекад се ширила мирним путем, а понекад и применом војне силе. У два наврата...

Независност Русије без крвавог боја: Како су монголској Хорди пресудили челични нерви руске војске

2018-01-08 07:22:11

Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?