Прошлост Земље збијена у годину дана

Објављено: 01.01.2018.год.


Када бисмо историју наше планете сместили у једну календарску годину, добили бисмо занимљив календар. По њему смо, рецимо, пре само два сата дигли главу, а колико малочас заложили прву ватрицу...

Док неке шаљивџије кажу да је именица Земља женског рода зато што нико не зна колико је стара, научници тврде да јој је 4,55 милијарди година. За оне који мало слабије стоје са математиком то је четири хиљаде петсто педесет милиона година! Кад се све то прерачуна, једном нашем месецу одговарало би око 379 милиона година, једном дану скоро 12,5 милиона година...

4. мај – живот

Дакле, пре 4,55 милијарди година, односно првог јануара у 00 часова, 00 минута и 00 секунди, згушњавањем облака прашине створена је планета Земља. Била је то усијана маса која се полако хладила, тако да су прве стене настале 9. марта у рано јутро, а од њих се створила танка Земљина кора двеста милиона година касније – 25. марта око пола шест ујутру.

После још двеста милиона година (10. априла око пола седам ујутру) на Земљи се појавила вода – мора и океани – и атмосфера. Али, у ондашњој атмосфери није било ни трага од кисеоника: три четвртине те атмосфере чинила је водена пара, а остатак су метан и амонијак! Поред тога, била је врло врела – просечна годишња температура износила је 71° С. Ипак, то није била препрека да се пре три милијарде година (4. маја око 8 сати ујутро) на Земљи појави живот! Биле су то прве живе ћелије створене од беланчевина и нуклеинских киселина, а појавиле су се у мору. То је и разумљиво јер у атмосфери још није било кисеоника који 6и их штитио од ултраљубичастих зрака из свемира.

Тих мајских дана десио се још један важан догађај: наша планета више није сама путовала кроз свемир. Захваљујући својој гравитацији, привукла је Месец и задржала га поред себе све до данас.

11. новембар – први бескичмењаци


Триста милиона година касније (28. маја око 10 пре подне) у води су се појавиле прве бактерије и примитивне алге које су као храну користиле светлост. Прошло је још 700 милиона година док се 22. јула око поднева првобитне просте ћелије нису „усавршиле” – добиле су једро у коме је била смештена ДНК. Оне су и заслужне за целокупну еволуцију јер су почеле да ослобађају кисеоник који су одмах упијале стене. То је трајало 900 милиона година (или око два и по месеца по нашем календару), а тек пре 1,1 милијарду година – односно 2. октобра око 6 по подне – кисеоник је почео да одлази у атмосферу да би се у горњим слојевима претварао у озон који је штитио Земљу од ултраљубичастог зрачења. Ово је трајало наредних 100 милиона година, односно осам дана по нашем календару.

Све у свему, тек после 10. октобра могло је нормално да се дише, али то није значило да се живот преселио на копно, напротив. Требало је да прође још 250 милиона година (двадесет дана) до првих правих ћелија од којих ће настати живот!

Почетком новембра у мору су се брчкали први сложени организми, пре 600 милиона година (11. новембра око 9 увече) и први бескичмењаци, 13. новембра око подне триболити (група зглавкара) и биљке, а тачно три дана касније и шкољке.

У то време година је имала 405 дана, а просечна температура спустила се на подношљивих 20° С, што ће се и те како одразити на живот на Земљи.

1. децембар – први водоземци


Пре 420 милиона година (26. новембра око 7 ујутру) из мора су на копно прве изашле – биљке! Биле су то мале зелене површинске алге и маховина. Одржале су се близу обале јер им је влага била потребна за даље размножавање. Сутрадан, 27. новембра око 10 увече, појавили су се први кичмењаци. Биле су то рибе које су, поред кичме, имале и кости и плућа. Тачно 24 часа касније, 28. новембра у 10 увече, на копну су могле да се виде прве усправне биљке – папрат.

Последњег дана новембра, око подне, у мору су се појавили корали а на копну – четинари. Е, они су унели револуцију у размножавању биљака јер оно више није зависило од влаге, тако да се и унутрашњост копна зазеленела.

Првог дана децембра око 3 ујутру наша планета добила је нове становнике: стоноге и инсекте без крила, а истог дана око 10 увече – најзад – и прве водоземце! Пазите, живот на копну (не рачунајући биљке) појавио се по нашем календару тек пре месец дана!

Од ових водоземаца 5. децембра у 3 ујутру развиће се разни гмизавци, а некако у исто време прозујаће кроз ваздух и први инсекти с крилима. Наредних 150 милиона година (12 дана) биће то једина створења која ће летети. То ће им омогућити да опстану јер ће истог дана, али у 11 сати увече, пристићи још неки: бубоједи. Имали су чељусти са зубима од крљушти, и били су потпуно независни од воде јер њихова кожа није морала да буде влажна као код водоземаца. Седмог децембра у подне ови сисари стећи ће још једну предност над осталим живим бићима – унутрашњу топлоту! Истина, ово је захтевало више хране, али су зато могли да лове и ноћу кад би се остале животиње укочиле од хладноће.

Деветог децембра око 10 увече Земљом су јездиле прве четвороножне животиње.

У то време наша планета изгледала је врло – равно! На месту данашњих швајцарских Алпа било је плитко море које је запљускивало један једини континент на целој Земаљској кугли. Међутим, баш тих дана он почиње да се „цепа”, тако да је пре 180 милиона година – 15. децембра у подне –  почео да се ствара, а 80 година касније (21. децембра око 11 увече) потпуно је уобличен Атлантски океан.

На месту Алпа тада је био океан дубине 4.500 метара, а потом, пре пет милиона година (31. децембра око пола десет пре подне), ту су се уздизала благо заталасана брда. Данашњи швајцарски Алпи, овакви какве их знамо, стари су три милиона година – непуних шест сати према нашем календару! Што се тиче оног јединог континента, од њега су настали данашњи континенти пре 65 милиона година – или пре пуних пет дана! Ис- тина, дотични се још полако померају...

16. децембар – крокодили уместо диносауруса


Да се вратимо живим бићима. Пре 215 милиона година (12. децембра око 6 по подне) појавиле су се корњаче. Оне су присуствовале настанку (пре 200 милиона година -13. децембра у 11 увече) и нестанку (пре 60 милиона година - 25. децембра око 5 ујутру) – диносауруса! Значи, диносауруси су живели скоро две недеље, а нестали су – према нашем календару – за само неколико минута.

Наредних сто хиљада година (12 минута) на земљи није било већих животиња, већ само инсекти, птице, мањи сисари, водоземци и гмизавци... На пример, баш у часу када су нестали диносауруси, појавили су се први коњи, који нису били већи од неке данашње крупније маце!

Нестанак диносауруса довео је до муњевитог развоја сисара који су до тада били у запећку еволуције. Али ако сте помислили да више нема диносауруса, преварили сте се: пре 170 милиона година (16. децембра око 9 ујутру) појавили су се крокодили као једна грана у еволуцији диносауруса. Опстали су до данас захваљујући томе што живе у води, а она се спорије хладила од ваздуха током леденог доба. Сутрадан после крокодила измилели су гуштери, а пре 150 милиона година (17. децембра око пола дванаест ноћу) полетеле су и прве птице.

Што се инсеката и биљака тиче, још пре 200 милиона година (13. децембра око 11 увече) развили су се инсекти у данашњем облику, па прво лишће и прво цвеће!

27. децембар – усправан човек

Последњих сто милиона година (осам дана) дошло је до великог развоја разних врста и подврста, тако да ћемо се позабавити само једном врстом – човеком.

Пре 70 милиона година (24. децембра око пола десет пре подне) појавили су се примати од којих нас највише занимају мајмуни – 27. децембра око 5 ујутру из њихове „гране” издваја се први хоминид – човеколики мајмун.

Ипак, први човек, аустралопитек, појавио се тек пре милион година (или пре непуна два сата), а први усправан човек, Homo erectus, пре 600 хиљада година, односно пре сат времена по нашем календару.

Кључне тачке у развоју човека била су два догађаја. Још пре два и по милиона година наши преци служили су се неким оруђима (камење, кос- ти.„), али их нису сами правили. Прва камена секира коју су начинили стара је 700 хиљада година - скоро сат и по.

А онда је човек, пре 400 хиљада година – или пре 45 минута – почео да користи ватру. Захваљујући ватри прачовек је почео да се окупља у заједницу, односно да ствара друштво! Послови су подељени на мушке (лов) и женске (сакупљање плодова, припрема оброка), да би пре 380 хиљада година, односно пре 44 минута, наши далеки преци почели да се споразумевају говором. Сада је било могуће договарање, планирање, размена и преношење искустава о лову... и човек се одвојио од животиње!

Што се климе тиче, пре само два минута (18 хиљада година) завршило се велико ледено доба које је трајало 11 минута (100 хиљада година). Наредних 26 хиљада година биће све топлије!

Да завршимо причу са човеком. Пре 10 хиљада година почео је да се бави пољопривредом и сточарством, да ствара села, потом градове... А то је, по нашем календару, било пре „само” једног минута.

Забавник


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

2018-01-18 09:12:28

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у...

Како је СССР 1971. осујетио Никсонов „каубојски” план напада на Индију

2018-01-16 22:05:00

О томе како је Индија однела чувену победу над Пакистаном захваљујући својим сјајним ратницима, непоколебљивом политичком руководству и моћној дипломатској подршци Москве за Russia Beyond пише...

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

Када су Београд и Москва били савезници у 20. веку?

2018-01-13 08:51:07

О томе какви су били односи све три Југославије са Совјетским Савезом и његовом наследницом Руском Федерацијом говори познати руски балканолог, историчар и политиколог, научни сарадник...

Како су совјетски пилоти украшавали своје авионе у Другом светском рату?

2018-01-12 20:34:13

Тек кад је рат одмакао совјетски пилоти су за своје ловце почели да осмишљавају занимљивије и провокативније цртеже.

Брод који је почео Први светски рат - последња дунавска „пловна тврђава“

2018-01-11 10:09:09

Речни монитор “Бодрог”/ “Сава”

Пољска и Кавказ – најтежи правци ширења Руске империје

2018-01-10 19:48:30

Русија је вековима ширила своју територију и постала највећа земља на планети. Понекад се ширила мирним путем, а понекад и применом војне силе. У два наврата...

Независност Русије без крвавог боја: Како су монголској Хорди пресудили челични нерви руске војске

2018-01-08 07:22:11

Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?