Како је Русија владала Јадраном и зашто се повукла

Објављено: 27.12.2017.год.
„Наваринска битка“ Иван Ајвазовски Википедија / Russia beyond


Данас се ретко сете тога да је некада давно фасцинантним Котором владао руски адмирал.

1806. године руски адмирал Дмитриј Николајевич Сењавин добио је од руског цара Александра I тешку мисију: да поведе експедицију на Јадран и да заустави експанзију наизглед непобедивог Наполеона.

 

Дмитриј Николајевич Сењавин

Сењавин, морнар рођен у Калушкој области, био је познат по томе да је протерао Французе из тврђаве Санта Маура, а затим их победио на Крфу.

Он је до септембра 1806. освојио јужни Јадран и блокирао дубровачке морске путеве. Ускоро је био спреман да нападне Хвар. Добио је обећање кнезова Црне Горе да ће му помоћи на копну. Руска флота је освојила Корчулу и Вис, а Аустрију је присилила да му преда Котор. Тим операцијама у Средоземном мору Сењавин је спречио Французе да заузму острва у Јонском мору.

Стара карта Боке которске

Одлучна Његошева подршка

Црна Гора је 1796. већ остварила две велике победе код Мартинића и на Крусима. Петар I Петровић Његош је такође учврстио контролу над Брдима. У време антифранцуске интервенције Руса на Јадрану покушавао је да ојача своје везе с Которским заливом. Искористивши руску интервенцију, усмерио је своје снаге против Наполеонове војске, која је на крају била присиљена на нечасно повлачење због пораза које је претрпела у Цавтату и Херцег Новом.

Петар I Петровић Његош

Руска флота је заузела Корчулу и Хвар. Како се наводи на страници Туризма Котора, 1806. су Руси зазузели овај град, који је неколико векова касније УНЕСКО прогласио светском баштином. Руси су овде владали само годину дана - до 1807. Као резултат савеза између Петра I и Димитрија Сењавина, Французи нису могли да заузму Јонска острва. Царске трупе су Херцег Нови заузеле од 28. фебруара 1806. до 12. августа 1807.

Зашто су се Руси повукли?

Сењавин је добио наређење да плови у Истанбул и стави главни град Турске под опсаду, у чему је и успео, победивши у две битке (код Дарданела 11. маја 1807, и код Атоса 19-22 јуна 1807). Блокада Истанбула је изазвала глад и побуне. Мустафа IV је сменио султана Селима III.

„Битка код Атоса“ А.П. Богољубов

7. јула 1807. Александар I и Наполеон потписали су мир у Тилзиту, чиме је завршен рат између двеју земаља и, на изненађење неких, започет савез међу њима. Француска је обећала помоћ Русији у борби против Турака, а Русија је пристала да се придружи континенталној блокади против Велике Британије.

Сав труд Сењавина је био узалудан, јер је Тилзитским миром руски цар био присиљен да одустане од освојених територија. Кажу да је, када је сазнао за последице споразума, руски адмирал дуго и горко плакао. Његове су трупе напустиле све освојене територије, да би их у многим случајевима заузели Французи.

Шта се догодило са Сењавином?

Руски адмирал је у наредним годинама чинио све што је било у његовој моћи да саботира наређења цара која су га присиљавала на сарадњу са француском ратном морнарицом и борбу против Британаца.

Разочарана тим ставом, војна команда царске Русије му је наредило да се врати у отаџбину. Било му је поверено мирно управљање луком Ревал (данас Талин, Естонија). То је био чисто административни посао, далеко од ратишта.

Током Наполеонове инвазије 1812, цар је одбио молбу Сењавина да води војску против непријатеља.

Након смрти Александра I, Русија је опет затражила услуге адмирала, који је, упркос томе што је имао 62 године, учествовао у заједничкој флоти Руса, Енглеза и Француза која је победила Турке у заливу Наварино. Сењавин је умро у Санкт Петербургу 17. априла 1831.

Хаиме Ногера 
Russia beyond



Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

Када су Београд и Москва били савезници у 20. веку?

2018-01-13 08:51:07

О томе какви су били односи све три Југославије са Совјетским Савезом и његовом наследницом Руском Федерацијом говори познати руски балканолог, историчар и политиколог, научни сарадник...

Како су совјетски пилоти украшавали своје авионе у Другом светском рату?

2018-01-12 20:34:13

Тек кад је рат одмакао совјетски пилоти су за своје ловце почели да осмишљавају занимљивије и провокативније цртеже.

Брод који је почео Први светски рат - последња дунавска „пловна тврђава“

2018-01-11 10:09:09

Речни монитор “Бодрог”/ “Сава”

Пољска и Кавказ – најтежи правци ширења Руске империје

2018-01-10 19:48:30

Русија је вековима ширила своју територију и постала највећа земља на планети. Понекад се ширила мирним путем, а понекад и применом војне силе. У два наврата...

Независност Русије без крвавог боја: Како су монголској Хорди пресудили челични нерви руске војске

2018-01-08 07:22:11

Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле...

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2018-01-06 08:40:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Пет судбоносних победа руске армије

2018-01-01 20:52:56

У својој дугој историји Русија је много пута ратовала и често побеђивала. Неке од тих победа ни до дана-данашњег нису изгубиле на значају. Битка против Мамаја (1374-1380)  „Куликовска...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?