Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

Објављено: 10.11.2017.год.
Пу­ков­ник ВС Сла­ви­ша Го­лу­бо­вић отва­ра из­ло­жбу у При­је­во­ру, Фото Г.Оташевић / Политика
У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.


При­је­вор код Чач­ка – Де­ло­ви не­ви­дљи­вог „ноћ­ног со­ко­ла” аме­рич­ке ави­ја­ци­је од­не­дав­но ко­на­че у При­је­во­ру, и оста­ће трај­но у по­мо­рав­ском се­лу, уз­вод­но од Чач­ка, као све­до­чан­ство ју­нач­ке од­бра­не Ср­би­је. Део су стал­не из­ло­жбе по­све­ће­не 3. ди­ви­зи­о­ну 250. ра­кет­не бри­га­де ПВО Вој­ске Ср­би­је, на­век ће го­во­ри­ти ка­ко је пра­во на од­бра­ну свог ро­да све­то и бож­је.

По­став­ка је отво­ре­на у Ис­тра­жи­вач­ком цен­тру ДQМ ко­ји је у сво­јем узор­ном до­ма­ћин­ству опре­мио др Љу­би­ша Па­пић (65), про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу, ко­ји већ 20 го­ди­на ту са­зи­ва и одр­жа­ва Ме­ђу­на­род­но на­уч­но са­ве­то­ва­ње „Упра­вља­ње ква­ли­те­том и по­у­зда­но­шћу”.

Све из­ло­шке при­пре­мио је пу­ков­ник Го­лу­бо­вић ко­ји и да­нас ра­ди у Ми­ни­стар­ству од­бра­не, го­во­ре­ћи из пр­ве ру­ке уче­сни­ци­ма са­ве­то­ва­ња, ме­ђу ко­ји­ма су би­ла и тро­ји­ца ру­ских на­уч­ни­ка, о не­за­бо­рав­ној но­ћи у срем­ским ора­ни­ца­ма.

– Као офи­ци­ру, пу­но ми је ср­це кад ви­дим да је не­ко­ме ста­ло до ово­га, да се пам­ти је­дан вој­нич­ки под­виг, да оста­не за­бе­ле­же­но ју­на­штво љу­ди ко­ји су бра­ни­ли отаџ­би­ну не ме­ре­ћи по­сле­ди­це – ка­зао је пу­ков­ник пре отва­ра­ња.

Про­фе­сор Па­пић је Го­лу­бо­ви­ћев рад „Екс­пло­а­та­ци­ја по­у­зда­но­сти ра­кет­ног си­сте­ма ПВО С-125 М (Не­ва) у рат­ним усло­ви­ма” увр­стио у збор­ник са­ве­то­ва­ња и опи­су­је ка­ко се уоп­ште по­ја­ви­ла за­ми­сао да де­ло­ви „не­ви­дљи­вог” до­ђу и оста­ну у ње­го­вом се­лу код Чач­ка:

– У „По­ли­ти­ци” сам про­чи­тао текст по­во­дом пред­ста­вља­ња Го­лу­бо­ви­ће­ве књи­ге „Пад ноћ­ног со­ко­ла”, у До­му Вој­ске Ср­би­је у Бе­о­гра­ду и, под из­у­зет­ним ути­ском од­мах, во­ђен сво­јом за­ми­шљу, пре­ко До­ма до­шао до пу­ков­ни­ко­вог бро­ја. Са­ста­ли смо се, об­ја­сних шта же­лим, а он је ура­дио све оста­ло. По­звао ме да за­јед­но оде­мо у Ско­ре­но­вац, код пу­ков­ни­ка Зол­та­на Да­ни­ја ко­ји је ко­ман­до­вао је­ди­ни­цом ПВО оне но­ћи, и у сво­јој ку­ћи има про­сто­ри­ју по­све­ће­ну де­ло­ви­ма обо­ре­ног ави­о­на. На­ма за При­је­вор одво­јио је и трај­но дао раз­вод­ник за го­ри­во и део це­во­во­да за раз­вод елек­тро­ин­ста­ла­ци­ја из обо­ре­ног Ф-117А.

У ре­че­ном ра­ду пу­ков­ник Го­лу­бо­вић је опи­сао вр­хун­ску стра­ни­цу срп­ске вој­нич­ке исто­ри­је, ова­ко:

„У од­бра­ни Бе­о­гра­да од на­па­да из ва­зду­шног про­сто­ра уче­ство­ва­ла је и 250. ра­кет­на Бри­га­да ПВО у чи­јем је са­ста­ву био и 3. ра­кет­ни ди­ви­зи­он. У по­чет­ном пе­ри­о­ду ра­та, на оп­ште из­не­на­ђе­ње свет­ске јав­но­сти, обо­ри­ли смо аме­рич­ки так­тич­ки бом­бар­дер стелт тех­но­ло­ги­је Ф-117 А. Био је то ко­лек­тив­ни шок за чел­ни­ке НА­ТО-а, уз пре­ћут­но пи­та­ње ’ка­ко су уоп­ште сру­ши­ли не­што што се не ви­ди’!?

Сен­ка гран­ди­о­зног успе­ха је пот­пу­но нео­прав­да­но са­кри­ла дру­ги под­јед­на­ко ва­жан до­га­ђај исте је­ди­ни­це, а то је оба­ра­ње аме­рич­ког лов­ца бом­бар­де­ра Ф-16 ЦГ, по­чет­ком ма­ја 1999. Оста­ци оба ави­о­на да­нас су из­ло­же­ни у Му­зе­ју ва­зду­хо­плов­ства у Сур­чи­ну.

На­да­мо се и да ће вре­ме по­ка­за­ти осно­ва­ност прет­по­став­ки да смо 20. ма­ја 1999. по­го­ди­ли и тре­ћи аме­рич­ки ави­он чи­ји оста­ци ни­су па­ли на те­ри­то­ри­ју Ср­би­је. Још јед­ном би се по­твр­дио пра­ви ни­во успе­шно­сти и вр­хун­ске оспо­со­бље­но­сти 3. ра­кет­ног ди­ви­зи­о­на ПВО.

То­ком агре­си­је НА­ТО на СР Ју­го­сла­ви­ју, 27. мар­та 1999. го­ди­не у 20 са­ти и 42 ми­ну­та, бор­бе­на по­слу­га 3. ра­кет­ног ди­ви­зи­о­на 250. ра­кет­не бри­га­де про­тив­ва­зду­хо­плов­не од­бра­не, за­хва­љу­ју­ћи вр­хун­ској оспо­со­бље­но­сти, про­фе­си­о­на­ли­зму, тим­ском ра­ду и ис­прав­ној тех­ни­ци, обо­ри­ла је аме­рич­ки так­тич­ки бом­бар­дер Ф-117 А ’ноћ­ни со­ко’.

Тех­нич­ка ин­фе­ри­ор­ност и ви­со­ка мо­ти­ви­са­ност са јед­не стра­не, са­мо­у­ве­ре­ност у илу­зи­ји о не­ви­дљи­во­сти са дру­ге, до­при­не­ли су да се сру­ши мит и ски­не оре­ол ко­ји је тај ави­он у ва­зду­ху чи­нио ’не­ви­дљи­вим’. Од та­да, сва­ке го­ди­не за­ре­дом, ор­га­ни­зу­је се обе­ле­жа­ва­ње тог да­ту­ма. Тач­но у вре­ме ка­да је ’не­ви­дљи­ви’ обо­рен, чла­но­ви бор­бе­не по­слу­ге се­ку тор­ту у об­ли­ку ави­о­на.

По­ле­та­ње ави­о­на Ф-117 А из ита­ли­јан­ске ба­зе Ави­ја­но про­те­кло је уоби­ча­је­ном про­це­ду­ром. Про­ла­зе­ћи из­над те­ри­то­ри­је Сло­ве­ни­је, ави­он је ушао у ва­зду­шни про­стор Ма­ђар­ске, где га је авио-ци­стер­на до­пу­ни­ла го­ри­вом. На­кон то­га, крат­ко вре­ме се за­др­жао у ва­зду­шном про­сто­ру Ма­ђар­ске, тем­пи­ра­ју­ћи тач­но вре­ме деј­ства по ци­љу. У ва­зду­шни про­стор СР Ју­го­сла­ви­је ушао је дуж гра­ни­це са Ру­му­ни­јом, по­вре­ме­но ле­те­ћи и из­над ње­не те­ри­то­ри­је. Пред­сто­је­ћи лет над те­ри­то­ри­јом СР Ју­го­сла­ви­је пре­ци­зно је пла­ни­ран ра­ди из­бе­га­ва­ња си­сте­ма ПВО.

Пре­ма за­да­тој пу­та­њи, Ф-117А пра­ви оштар за­о­крет пре­ма ју­го­за­па­ду, при­ла­зе­ћи објек­ту деј­ства са се­ве­ро­и­сточ­не стра­не. Пи­лот из­ве­шта­ва ко­манд­но ме­сто да је на кон­трол­ној тач­ки 1. Укљу­чу­је ауто­пи­лот и за­по­чи­ње про­це­ду­ру деј­ства по ци­љу. Основ­ни обје­кат деј­ства – обје­кат на бр­ду Стра­же­ви­ца, уда­љен 10 ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Бе­о­гра­да. Из­вр­ша­ва­ју­ћи нео­п­ход­не рад­ње, от­кри­ва­ња, уоча­ва­ња и иден­ти­фи­ка­ци­је ци­ља, да­је ком­пју­тер­ском си­сте­му ави­о­на по­треб­не усло­ве за од­ре­ђи­ва­ње мо­мен­та ва­тре­ног деј­ства. Ра­чу­нар лан­си­ра две ла­сер­ски во­ђе­не бом­бе GBU-10 Pa­ve­way II. Оста­вља­ју­ћи ви­дљив пла­ме­ни траг, бом­бе ле­те ка ци­љу и пре­ци­зно га по­га­ђа­ју у 20.36 ча­со­ва.

Пи­лот осма­тра ре­зул­та­те га­ђа­ња. За­до­вољ­но из­ве­шта­ва ко­манд­но ме­сто да је га­ђа­ње би­ло успе­шно и да је сти­гао на кон­трол­ну тач­ку 2. Ис­кљу­чу­је ауто­пи­лот, пре­у­зи­ма упра­вља­ње ле­те­ли­цом и за­у­зи­ма курс за из­ла­зак из ва­зду­шног про­сто­ра СР Ју­го­сла­ви­је, пре­ма Ма­ђар­ској, где ће по­но­во до­пу­ни­ти го­ри­во, пре по­врат­ка у Ави­ја­но. Лет на­ста­вља пот­пу­но си­гур­но, као што је то ра­дио пр­ве и тре­ће ве­че­ри бом­бар­до­ва­ња.

Око 20.40 ча­со­ва ру­ко­ва­лац га­ђа­ња, пра­те­ћи кре­та­ње ци­ља на ра­дар­ском по­ка­зи­ва­чу, на­ре­ђу­је ње­го­во от­кри­ва­ње ста­ни­цом за во­ђе­ње ра­ке­та, а за­тим и пра­ће­ње у тре­нут­ку ка­да се при­бли­жио на да­љи­ну од око 16 ки­ло­ме­та­ра. Због ве­ли­ке углов­не бр­зи­не, опе­ра­то­ри не успе­ва­ју да за­поч­ну пра­ће­ње ци­ља.

Од­мах сле­ди дру­ги по­ку­шај пре­да­је ци­ља на пра­ће­ње на да­љи­ни око 14 ки­ло­ме­та­ра, ко­ји та­ко­ђе не успе­ва. У тре­ћем по­ку­ша­ју, кад је циљ већ до­шао на да­љи­ну 12 ки­ло­ме­та­ра, опе­ра­то­ри пра­ће­ња успе­ва­ју да по­кло­пе циљ са вер­ти­кал­ним мар­ке­ром и ста­би­ли­зу­ју пра­ће­ње по углов­ним ко­ор­ди­на­та­ма, а офи­цир за во­ђе­ње ра­ке­та по да­љи­ни. Ру­ко­ва­лац га­ђа­ња ко­ман­ду­је лан­си­ра­ње. Офи­цир за во­ђе­ње лан­си­ра пр­ву ра­ке­ту, пра­ти њен за­хват, из­ве­шта­ва да је за­хва­ће­на, пра­ти во­ђе­ње и из­ве­шта­ва да је во­ђе­ње нор­мал­но. Дру­га ра­ке­та стар­ту­је ауто­мат­ски по­сле пет се­кун­ди. Офи­цир за во­ђе­ње ра­ке­та из­ве­шта­ва да дру­га ни­је за­хва­ће­на. На­ста­вља да кон­тро­ли­ше пра­ће­ње ци­ља и пра­ти во­ђе­ње пр­ве ра­ке­те.

Пи­лот уоча­ва нај­пре јед­ну, а по­том и дру­гу све­тле­ћу ку­глу. Схва­та­ју­ћи да не­ће мо­ћи да их из­бег­не, пред­у­зи­ма је­ди­ни мо­гу­ћи ко­рак у том тре­нут­ку, а то је ма­не­вар ви­си­ном на­го­ре.

Офи­цир за во­ђе­ње осма­тра во­ђе­ње ра­ке­те, су­срет ра­ке­те и ци­ља и из­ве­шта­ва да је циљ уни­штен на да­љи­ни око 14 ки­ло­ме­та­ра. Ви­си­на ци­ља у тре­нут­ку су­сре­та би­ла је око осам ки­ло­ме­та­ра. Дру­га ра­ке­та ни­је во­ђе­на ка ци­љу јер ни­је би­ла за­хва­ће­на, па је све вре­ме ле­та има­ла пу­та­њу ко­сог хи­ца, са не­по­зна­том ло­ка­ци­јом па­да.

Аме­рич­ки так­тич­ки бом­бар­дер ’ноћ­ни со­ко’, Ф-117А пр­ви је ави­он тог ти­па у све­ту ко­ји је обо­рен. Олу­пи­на ави­о­на је про­на­ђе­на 1.690 ме­та­ра се­ве­ро­и­сточ­но од цен­тра се­ла Бу­ђа­нов­ци, од­но­сно 47 ки­ло­ме­та­ра за­пад­но од цен­тра Бе­о­гра­да. Део оста­та­ка ави­о­на да­нас се на­ла­зи у Му­зе­ју ва­зду­хо­плов­ства у Бе­о­гра­ду.”

Гвозден Оташевић,

Политика

Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“

2017-11-22 13:59:52

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског рата, на шта и његово име асоцира, 12. марта 1943....

„Генерале, дајте нам Младића и ви ћете напредовати…“

2017-11-21 12:23:01

Пише пуковник Горан Јевтовић, Време – рано пролеће 2002.године. Место – Кабинет начелника Генералштаба Војске Југославије на Бањици. У пуном је јеку демонтирање оружане силе под командном...

Ратко Младић као „последња“ тачка „европског“ пута Србије

2017-11-21 11:07:28

  Аутор: Наталија Пичурина, члан Међурегионалног друштвеног покрета „Друштво пријатеља Генерала Младића“ 25. маја 1993. године Организација Уједињених Нација основала је „Међународни трибунал за кривично гоњење лица, одговорних за...

Пет најгорих војних пораза у руској историји

2017-11-19 18:04:45

Руска војска није имала само величанствене победе, већ и горке поразе. Због неких су не само изгубљене велике територије, већ је доведен у питање опстанак земље....

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка