Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

Објављено: 29.10.2017.год.
Брајан Хојт Ји током недавног боравка у Београду, Фото: Танјуг / Новости
Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно


Београд су истог дана својим посетама почастили Брајан Хојт Ји и Херта Милер. Један заменик помоћника америчког државног секретара и једна књижевница, добитница Нобелове награде 2009. године. Да нису јавно иступали, немогуће би било довести их у везу. Овако, Милерова је допунила Јија и рекла све оно што за њега није било опортуно да каже.

Наступ америчког дипломате је био стандардан. САД захтевају од Србије да дозволи "чланство Косова у УН", што ће бити регулисано новим споразумом, и да се што пре испреговара поглавље 31, па да Србија следи ЕУ у спољнополитичком деловању.


Др Душан Пророковић Фото Н. Фифић

У преводу: хитно да уведемо санкције Русији. И то су нам "увијено" говорили и многи други званичници САД претходних година. Прича о "обострано прихватљивом решењу за Косово" или тестирање идеје о "подели Косова" Вашингтон пуно не интересује. Превише је инвестирано у конструисање балканског безбедносног (пот)комплекса да би се сада стало. Исто као што је превише инвестирано у покретање сукоба са Русијом. У Вашингтону је, када се говори о Кремљу, скована скраћеница: малигни руски утицај. Све "малигно" мора бити одстрањено, а у Србији поготово.

А зашто, објаснила нам је Херта Милер: "Србија је сама себи нанела зло и њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу." Још је и додала како је понекад војна интервенција људска и морална позиција, те да ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима.

Имала је и део о Путиновој аутократији. Највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата није спомињала, као ни страдања српског становништва на Балкану епских размера. За њу је све црно-бело, без колора. Нема историјских конотација, узрочно-последичних веза, ширег сагледавања ствари и објективности. Милошевић је Чаушеску! И Путин је Чаушеску! Против таквих је све дозвољено. Укључујући и бомбардовање осиромашеним уранијумом.

Очигледно, Херта Милер је остала заробљеник времена о ком је највише писала. Она се прославила описима комунистичке диктатуре у Румунији. У романима "Животиња срца" и "Лисац је одувек био ловац" је много потресних сцена, аутобиографских детаља и истинитих прича, којима приказује колико је тешко и опасно било живети у Румунији свима који су желели слободу и правду.

Она, међутим, избегава да се осврне и на то колико данас у Румунији слободе и правде има. Шта су промене донеле? Зашто су не тако давно стотине хиљада грађана Букурешта изашле на демонстрације? Због чега је близу два и по милиона људи побегло из ове земље од 2008. године? Тим стварима се последњих година бави румунска кинематографија. Последњи у низу је филм Марјана Кришана"Хоризонт".

Код интелектуалаца, борба за слободу и правду је принцип а не политичко средство! Руководећи се принципом, политички ангажовани интелектуалци се морају увек оглашавати. Наравно, не треба поредити Чаушескуову страховладу са данашњим стањем у Румунији. Али се не сме ни жмурити на темељно гушење различитих слобода и хроничан недостатак правде у неолибералном поретку.

Слобода се не може добијати "на парче", а правда примењивати селективно. У супротном, уколико јавни ангажман почиње на селективности, ту нема принципа, већ интелектуалац служи само као политичко средство. У овом, конкретном случају, фрау Милер је пристала да послужи као пуко средство у спровођењу политике мистер Јија. Образложила нам је зашто је неопходно да следимо америчка упутства. Тако се удара историјски печат на америчку верзију тумачења распада Југославије и бомбардовања 1999. године. Нема преиспитивања, покушаја ревизије зарад утврђивања истине, па самим тим ни промене стања. Сами прихватамо да смо "геноцидни", искључиви кривци за све што нам се десило, једини одговорни за балканску трагедију не само деведесетих, већ и ранијих раздобља, током ХХ века. Зато Косово мора ући у УН, а Русија бити избачена из Србије. И крај приче.

Душан Пророковић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Специјал поводом 75. годишњице сламања опсаде Лењинграда: Операција „Искра“

2018-01-22 21:06:59

Навршило се тачно 75 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког...

Николај Вавилов: Геније који је маштао да победи глад у СССР-у, а умро од глади у Стаљиновом логору

2018-01-21 15:21:21

За време опсаде Лењиграда група руских ботаничара скривала се у тајном складишту и умирала од глади не желећи да употреби за храну највећу колекцију семења које...

Непланирано уз заверенике у Мајском преврату

2018-01-21 08:32:58

Официр је дошао у престоницу на свадбу, да буде девер, а онда се непланирано придружио официрима завереницима у Мајском преврату. Стицај околности учинио је да баш...

Руски цар „са гвозденом маском“: Зашто је Иван VI провео цео живот у тамници?

2018-01-20 09:41:38

Иван VI је био најмлађи император у историји царске Русије. Већину свог живота провео је заточен у тамници. Чак ни чувари нису знали ко је он...

Черчил и Стаљин: Рогови у врећи против заједничког непријатеља

2018-01-20 09:25:50

Винстон Черчил није био љубитељ Совјетског Савеза (благо речено), али је знао да савезници само заједничким снагама могу победити Хитлера. Ради добрих савезничких односа једном је...

Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

2018-01-18 09:12:28

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у...

Како је СССР 1971. осујетио Никсонов „каубојски” план напада на Индију

2018-01-16 22:05:00

О томе како је Индија однела чувену победу над Пакистаном захваљујући својим сјајним ратницима, непоколебљивом политичком руководству и моћној дипломатској подршци Москве за Russia Beyond пише...

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Младунац

Младунац