Разорна моћ револуције: Московски кремљ на нишану бољшевика

Објављено: 29.10.2017.год.
Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917. П. П. Павлов / Russia beyond


У Москви је бољшевички устанак однео многе животе, а утврђени комплекс поред цркве Василија Блаженог био је изложен снажној атриљеријској ватри. Поводом 100-годишњице Октобарске револуције објављена је књига посвећена нападу на Кремљ.

Бољшевички устанак у Петрограду 25. октобра одиграо се релативно брзо и без великих жртава, што се не може рећи за ситуацију у Москви.

 

Црква светог Константина и Јелене и Беклемишевска кула после артиљеријског напада на Московски кремљ, 5-16. новембар 1917.

Борбе су трајале неколико дана. Погинуло је на стотине људи. Тадашње догађаје у садашњем главном граду многи третирају као почетак Грађанског рата у Русији. Кремљ, као центар старог града, био је сведок најгорег могућег развоја ситуације.

Рупа у централном зиду Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Спољни зид. 5-7. новембар, 1917.

Када је вест о устанку у Петрограду (данас Санкт Петербург) и свргавање Привремене владе стигла до Москве, бољшевичке трупе су већ добиле наређење да заузму Кремљ. То је и учињено 26. октобра. Бољшевици нису наишли на отпор.

Рупе у централном зиду Успенског храма после напада на Московски кремљ. Поглед са куле. 5-7. новембар 1917.

У међувремену су се противници бољшевика окупили на митинг у граду. Оружана сила на коју су се они углавном ослањали били су кадети и питомци војних училишта.

Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917.

Кадети су продрли у Кремљ искористивши чињеницу да револуционари нису имали добру везу са руководством. Они су рекли да су трупе лојалне Привременој влади победиле бољшевике и заузеле цео град.

Оштећења на спољној фасади Николајевске куле после артиљеријског напада на Московски кремљ. Поглед са Црвеног трга. Новембар-децембар 1917.

Револуционари су предали оружје после чега су питомци војних школа многе стрељали (према проценама од 50 до 300 људи), а остале ухапсили.

Унутрашњост Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Царске двери. 5-7. новембар 1917.

Од 28. октобра су Кремљ контролисале антибољшевичке снаге. Бољшевици, међутим, нису клонули духом и већ следећег дана су се упустили у жестоке сукобе – отворили су артиљеријску ватру на поједине московске четврти, укључујући и Кремљ.

Митрополитске одаје у Чудовом манастиру после артиљеријског напада на Московски кремљ. Оштећења на спољном прозору. 5-16. новембар 1917.

Снаге лојалне Привременој влади очекивале су појачање. У Москви их је било далеко мање него одреда револуционара, и заиста су добијали извесну помоћ све док није пропао покушај премијера Александра Керенског да поново заузме Петроград.

Унутрашњост храма Дванаесторице апостола после артиљеријског напада на Московски кремљ. Олтар. 5-16. новембар 1917.

Артиљеријска паљба је трајала неколико дана, а посебно је била интензивна 2. новембра. Антибољшевичке снаге су трпеле губитке. Бољшевици су се сложили да их пусте уколико ови предају оружје. Одржали су реч, тако да су питомци војних школа напустили Кремљ. Ускоро су бољшевици преузели контролу у целом граду.

Патријаршијска ризница после артиљеријског напада на Московски кремљ. Соба број 3. 14. новембар 1917.

Неколико храмова и манастира Московског кремља било је озбиљно оштећено, као и кремаљске куле и зидине. Када је управо именовани бољшевички министар образовања Анатолиј Луначарски сазнао за ову штету поднео је оставку. Међутим, после Лењинове интервенције поништио је своју одлуку.

Разбијено стакло у коме се налазило Мстиславово јеванђеље у Патријаршијској ризници. 14. новембар 1917.

У овим крвавим догађајима Руска православна црква је позвала обе стране да прекину крвопролиће. После сукоба је црква издала овакво саопштење: „Руска артиљеријска оруђа су отворила ватру на највећу светињу Русије – на Московски кремљ“. Црква је проценила штету начињену Кремљу и поднела специјалан извештај о томе.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кад срце проговори - Милици с љубављу

2018-04-17 06:02:15

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На...

Дан када смо бомбардовали Рајх

2018-04-06 14:20:53

  Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован...

Последња кафанска прозивка

2018-04-06 13:39:28

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”.

Прописно издеветани

2018-04-01 23:00:03

Фронтал.СРБ данас навршава пуних девет година и закорачује у деценијски јубилеј. У, вјероватно, никад горим условима за слободу говора.

Сјећање на руску окупацију Париза

2018-04-01 21:14:54

Приликом прве посјете Макрона и Путина (2017.) у Версају је уприличена изложба поводом 300 година дипломатских односа двије земље.

Солзбери: лажи свемирских димензија

2018-04-01 08:20:01

Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових сломили су зубе о Русију

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

2018-04-01 08:08:04

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова,...

Да се поштује резолуција ОУН 1244

2018-03-28 11:48:53

Пише др Дарио Видојковић Најновији драматични догађаји на Космету су показали сву пропаст Бриселских преговора, који и јесу досад углавном текли на штету Србије и српског народа на...

Зашто су хусари третирани као „најлуђа“ војска Царске Русије?

2018-03-22 00:29:14

Хусари су и у Европи и у Русији уживали репутацију најхрабријих једница руске армије. Њихове свакодневне навике, од испијања алкохола до изазивања на двобој за сваку...

Зашто више не поштујемо Запад

2018-03-19 15:36:23

Аутор: Маргарита Симоњан, главни и одговорни уредник РТ канала и МИА "Росија сиводња" Генерално, Запад сада треба да буде у страху, не од 76 процената за Путина,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: