Разорна моћ револуције: Московски кремљ на нишану бољшевика

Објављено: 29.10.2017.год.
Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917. П. П. Павлов / Russia beyond


У Москви је бољшевички устанак однео многе животе, а утврђени комплекс поред цркве Василија Блаженог био је изложен снажној атриљеријској ватри. Поводом 100-годишњице Октобарске револуције објављена је књига посвећена нападу на Кремљ.

Бољшевички устанак у Петрограду 25. октобра одиграо се релативно брзо и без великих жртава, што се не може рећи за ситуацију у Москви.

 

Црква светог Константина и Јелене и Беклемишевска кула после артиљеријског напада на Московски кремљ, 5-16. новембар 1917.

Борбе су трајале неколико дана. Погинуло је на стотине људи. Тадашње догађаје у садашњем главном граду многи третирају као почетак Грађанског рата у Русији. Кремљ, као центар старог града, био је сведок најгорег могућег развоја ситуације.

Рупа у централном зиду Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Спољни зид. 5-7. новембар, 1917.

Када је вест о устанку у Петрограду (данас Санкт Петербург) и свргавање Привремене владе стигла до Москве, бољшевичке трупе су већ добиле наређење да заузму Кремљ. То је и учињено 26. октобра. Бољшевици нису наишли на отпор.

Рупе у централном зиду Успенског храма после напада на Московски кремљ. Поглед са куле. 5-7. новембар 1917.

У међувремену су се противници бољшевика окупили на митинг у граду. Оружана сила на коју су се они углавном ослањали били су кадети и питомци војних училишта.

Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917.

Кадети су продрли у Кремљ искористивши чињеницу да револуционари нису имали добру везу са руководством. Они су рекли да су трупе лојалне Привременој влади победиле бољшевике и заузеле цео град.

Оштећења на спољној фасади Николајевске куле после артиљеријског напада на Московски кремљ. Поглед са Црвеног трга. Новембар-децембар 1917.

Револуционари су предали оружје после чега су питомци војних школа многе стрељали (према проценама од 50 до 300 људи), а остале ухапсили.

Унутрашњост Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Царске двери. 5-7. новембар 1917.

Од 28. октобра су Кремљ контролисале антибољшевичке снаге. Бољшевици, међутим, нису клонули духом и већ следећег дана су се упустили у жестоке сукобе – отворили су артиљеријску ватру на поједине московске четврти, укључујући и Кремљ.

Митрополитске одаје у Чудовом манастиру после артиљеријског напада на Московски кремљ. Оштећења на спољном прозору. 5-16. новембар 1917.

Снаге лојалне Привременој влади очекивале су појачање. У Москви их је било далеко мање него одреда револуционара, и заиста су добијали извесну помоћ све док није пропао покушај премијера Александра Керенског да поново заузме Петроград.

Унутрашњост храма Дванаесторице апостола после артиљеријског напада на Московски кремљ. Олтар. 5-16. новембар 1917.

Артиљеријска паљба је трајала неколико дана, а посебно је била интензивна 2. новембра. Антибољшевичке снаге су трпеле губитке. Бољшевици су се сложили да их пусте уколико ови предају оружје. Одржали су реч, тако да су питомци војних школа напустили Кремљ. Ускоро су бољшевици преузели контролу у целом граду.

Патријаршијска ризница после артиљеријског напада на Московски кремљ. Соба број 3. 14. новембар 1917.

Неколико храмова и манастира Московског кремља било је озбиљно оштећено, као и кремаљске куле и зидине. Када је управо именовани бољшевички министар образовања Анатолиј Луначарски сазнао за ову штету поднео је оставку. Међутим, после Лењинове интервенције поништио је своју одлуку.

Разбијено стакло у коме се налазило Мстиславово јеванђеље у Патријаршијској ризници. 14. новембар 1917.

У овим крвавим догађајима Руска православна црква је позвала обе стране да прекину крвопролиће. После сукоба је црква издала овакво саопштење: „Руска артиљеријска оруђа су отворила ватру на највећу светињу Русије – на Московски кремљ“. Црква је проценила штету начињену Кремљу и поднела специјалан извештај о томе.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Пет најгорих војних пораза у руској историји

2017-11-19 18:04:45

Руска војска није имала само величанствене победе, већ и горке поразе. Због неких су не само изгубљене велике територије, већ је доведен у питање опстанак земље....

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка