Разорна моћ револуције: Московски кремљ на нишану бољшевика

Објављено: 29.10.2017.год.
Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917. П. П. Павлов / Russia beyond


У Москви је бољшевички устанак однео многе животе, а утврђени комплекс поред цркве Василија Блаженог био је изложен снажној атриљеријској ватри. Поводом 100-годишњице Октобарске револуције објављена је књига посвећена нападу на Кремљ.

Бољшевички устанак у Петрограду 25. октобра одиграо се релативно брзо и без великих жртава, што се не може рећи за ситуацију у Москви.

 

Црква светог Константина и Јелене и Беклемишевска кула после артиљеријског напада на Московски кремљ, 5-16. новембар 1917.

Борбе су трајале неколико дана. Погинуло је на стотине људи. Тадашње догађаје у садашњем главном граду многи третирају као почетак Грађанског рата у Русији. Кремљ, као центар старог града, био је сведок најгорег могућег развоја ситуације.

Рупа у централном зиду Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Спољни зид. 5-7. новембар, 1917.

Када је вест о устанку у Петрограду (данас Санкт Петербург) и свргавање Привремене владе стигла до Москве, бољшевичке трупе су већ добиле наређење да заузму Кремљ. То је и учињено 26. октобра. Бољшевици нису наишли на отпор.

Рупе у централном зиду Успенског храма после напада на Московски кремљ. Поглед са куле. 5-7. новембар 1917.

У међувремену су се противници бољшевика окупили на митинг у граду. Оружана сила на коју су се они углавном ослањали били су кадети и питомци војних училишта.

Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917.

Кадети су продрли у Кремљ искористивши чињеницу да револуционари нису имали добру везу са руководством. Они су рекли да су трупе лојалне Привременој влади победиле бољшевике и заузеле цео град.

Оштећења на спољној фасади Николајевске куле после артиљеријског напада на Московски кремљ. Поглед са Црвеног трга. Новембар-децембар 1917.

Револуционари су предали оружје после чега су питомци војних школа многе стрељали (према проценама од 50 до 300 људи), а остале ухапсили.

Унутрашњост Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Царске двери. 5-7. новембар 1917.

Од 28. октобра су Кремљ контролисале антибољшевичке снаге. Бољшевици, међутим, нису клонули духом и већ следећег дана су се упустили у жестоке сукобе – отворили су артиљеријску ватру на поједине московске четврти, укључујући и Кремљ.

Митрополитске одаје у Чудовом манастиру после артиљеријског напада на Московски кремљ. Оштећења на спољном прозору. 5-16. новембар 1917.

Снаге лојалне Привременој влади очекивале су појачање. У Москви их је било далеко мање него одреда револуционара, и заиста су добијали извесну помоћ све док није пропао покушај премијера Александра Керенског да поново заузме Петроград.

Унутрашњост храма Дванаесторице апостола после артиљеријског напада на Московски кремљ. Олтар. 5-16. новембар 1917.

Артиљеријска паљба је трајала неколико дана, а посебно је била интензивна 2. новембра. Антибољшевичке снаге су трпеле губитке. Бољшевици су се сложили да их пусте уколико ови предају оружје. Одржали су реч, тако да су питомци војних школа напустили Кремљ. Ускоро су бољшевици преузели контролу у целом граду.

Патријаршијска ризница после артиљеријског напада на Московски кремљ. Соба број 3. 14. новембар 1917.

Неколико храмова и манастира Московског кремља било је озбиљно оштећено, као и кремаљске куле и зидине. Када је управо именовани бољшевички министар образовања Анатолиј Луначарски сазнао за ову штету поднео је оставку. Међутим, после Лењинове интервенције поништио је своју одлуку.

Разбијено стакло у коме се налазило Мстиславово јеванђеље у Патријаршијској ризници. 14. новембар 1917.

У овим крвавим догађајима Руска православна црква је позвала обе стране да прекину крвопролиће. После сукоба је црква издала овакво саопштење: „Руска артиљеријска оруђа су отворила ватру на највећу светињу Русије – на Московски кремљ“. Црква је проценила штету начињену Кремљу и поднела специјалан извештај о томе.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Николај Вавилов: Геније који је маштао да победи глад у СССР-у, а умро од глади у Стаљиновом логору

2018-01-21 15:21:21

За време опсаде Лењиграда група руских ботаничара скривала се у тајном складишту и умирала од глади не желећи да употреби за храну највећу колекцију семења које...

Непланирано уз заверенике у Мајском преврату

2018-01-21 08:32:58

Официр је дошао у престоницу на свадбу, да буде девер, а онда се непланирано придружио официрима завереницима у Мајском преврату. Стицај околности учинио је да баш...

Руски цар „са гвозденом маском“: Зашто је Иван VI провео цео живот у тамници?

2018-01-20 09:41:38

Иван VI је био најмлађи император у историји царске Русије. Већину свог живота провео је заточен у тамници. Чак ни чувари нису знали ко је он...

Черчил и Стаљин: Рогови у врећи против заједничког непријатеља

2018-01-20 09:25:50

Винстон Черчил није био љубитељ Совјетског Савеза (благо речено), али је знао да савезници само заједничким снагама могу победити Хитлера. Ради добрих савезничких односа једном је...

Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

2018-01-18 09:12:28

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у...

Како је СССР 1971. осујетио Никсонов „каубојски” план напада на Индију

2018-01-16 22:05:00

О томе како је Индија однела чувену победу над Пакистаном захваљујући својим сјајним ратницима, непоколебљивом политичком руководству и моћној дипломатској подршци Москве за Russia Beyond пише...

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

Када су Београд и Москва били савезници у 20. веку?

2018-01-13 08:51:07

О томе какви су били односи све три Југославије са Совјетским Савезом и његовом наследницом Руском Федерацијом говори познати руски балканолог, историчар и политиколог, научни сарадник...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Младунац

Младунац