Разорна моћ револуције: Московски кремљ на нишану бољшевика

Објављено: 29.10.2017.год.
Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917. П. П. Павлов / Russia beyond


У Москви је бољшевички устанак однео многе животе, а утврђени комплекс поред цркве Василија Блаженог био је изложен снажној атриљеријској ватри. Поводом 100-годишњице Октобарске револуције објављена је књига посвећена нападу на Кремљ.

Бољшевички устанак у Петрограду 25. октобра одиграо се релативно брзо и без великих жртава, што се не може рећи за ситуацију у Москви.

 

Црква светог Константина и Јелене и Беклемишевска кула после артиљеријског напада на Московски кремљ, 5-16. новембар 1917.

Борбе су трајале неколико дана. Погинуло је на стотине људи. Тадашње догађаје у садашњем главном граду многи третирају као почетак Грађанског рата у Русији. Кремљ, као центар старог града, био је сведок најгорег могућег развоја ситуације.

Рупа у централном зиду Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Спољни зид. 5-7. новембар, 1917.

Када је вест о устанку у Петрограду (данас Санкт Петербург) и свргавање Привремене владе стигла до Москве, бољшевичке трупе су већ добиле наређење да заузму Кремљ. То је и учињено 26. октобра. Бољшевици нису наишли на отпор.

Рупе у централном зиду Успенског храма после напада на Московски кремљ. Поглед са куле. 5-7. новембар 1917.

У међувремену су се противници бољшевика окупили на митинг у граду. Оружана сила на коју су се они углавном ослањали били су кадети и питомци војних училишта.

Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917.

Кадети су продрли у Кремљ искористивши чињеницу да револуционари нису имали добру везу са руководством. Они су рекли да су трупе лојалне Привременој влади победиле бољшевике и заузеле цео град.

Оштећења на спољној фасади Николајевске куле после артиљеријског напада на Московски кремљ. Поглед са Црвеног трга. Новембар-децембар 1917.

Револуционари су предали оружје после чега су питомци војних школа многе стрељали (према проценама од 50 до 300 људи), а остале ухапсили.

Унутрашњост Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Царске двери. 5-7. новембар 1917.

Од 28. октобра су Кремљ контролисале антибољшевичке снаге. Бољшевици, међутим, нису клонули духом и већ следећег дана су се упустили у жестоке сукобе – отворили су артиљеријску ватру на поједине московске четврти, укључујући и Кремљ.

Митрополитске одаје у Чудовом манастиру после артиљеријског напада на Московски кремљ. Оштећења на спољном прозору. 5-16. новембар 1917.

Снаге лојалне Привременој влади очекивале су појачање. У Москви их је било далеко мање него одреда револуционара, и заиста су добијали извесну помоћ све док није пропао покушај премијера Александра Керенског да поново заузме Петроград.

Унутрашњост храма Дванаесторице апостола после артиљеријског напада на Московски кремљ. Олтар. 5-16. новембар 1917.

Артиљеријска паљба је трајала неколико дана, а посебно је била интензивна 2. новембра. Антибољшевичке снаге су трпеле губитке. Бољшевици су се сложили да их пусте уколико ови предају оружје. Одржали су реч, тако да су питомци војних школа напустили Кремљ. Ускоро су бољшевици преузели контролу у целом граду.

Патријаршијска ризница после артиљеријског напада на Московски кремљ. Соба број 3. 14. новембар 1917.

Неколико храмова и манастира Московског кремља било је озбиљно оштећено, као и кремаљске куле и зидине. Када је управо именовани бољшевички министар образовања Анатолиј Луначарски сазнао за ову штету поднео је оставку. Међутим, после Лењинове интервенције поништио је своју одлуку.

Разбијено стакло у коме се налазило Мстиславово јеванђеље у Патријаршијској ризници. 14. новембар 1917.

У овим крвавим догађајима Руска православна црква је позвала обе стране да прекину крвопролиће. После сукоба је црква издала овакво саопштење: „Руска артиљеријска оруђа су отворила ватру на највећу светињу Русије – на Московски кремљ“. Црква је проценила штету начињену Кремљу и поднела специјалан извештај о томе.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

Битка за Москву: Да ли је руска зима највише допринела првом Хитлеровом поразу?

2018-10-07 20:29:08

Петог децембра 2018. године навршава се 77 година од преломне контраофанзиве Црвене армије током Битке за Москву. Битка за Москву је једна од најдраматичнијих страница Другог...

Како је руска победа над Турском донела слободу Словенима Балкана и зашто се многи са тим не слажу?

2018-10-06 17:04:56

3. марта 1878. године потписивањем мировног споразума између Русије и Османлијске царевине у градићу Сан Стефану Србија, Црна Гора, Румунија и Бугарска су добиле потпуну и...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: