Српски Чех

Објављено: 29.10.2017.год.
Ђорђе Чарапић, фото: Политика

Јеедна млада чешка породица, Јохана и Терезије Фусек, преселила се за стално средином 19. века у оновремени престони Београд. Скоро сви Словени који су чинили грађанство Аустроугарске монархије ипак су више волели да буду поданици Кнежевине, а доцније и Краљевине Србије, него ли да имају једног Немца за свог владара, који је беспрекидно деценијама царевао. Јохан је био графичар и запослио се у Државној штампарији и Војнокартографском заводу.

Потписивао се као Јован Чарапић-Фусек, јер је чешко презиме Фусек преузето од немачке именице fuβocke, што значи чарапа. Многи су доцније мислили да су ови Чарапићи заправо потомци војводе Васе Чарапића из Вождова доба!

Њихов син Георг родио се  11. 2. 1876. у Београду. Завршио је Реалку и родитељи га шаљу на Минхенски универзитет где постаје рударски инжењер. Пошто је момак лепо цртао, они су га послали и у Праг да заврши и једну од познатијих и престижних уметничких школа лепих уметности у Европи онога доба. Завршивши школе, прво је радио две године, од 1898, као рударски техничар код познате браће Пирх у Ћуприји, па у Географском одељењу главног ђенералштаба, 1900, да би на крају од 1904, па до мобилизације 1912, имао свој мали технички биро у Невесињској улици, крај Каленића гумна, данашње пијаце. Пред избијање Великога рата, жени се протином ћерком Милицом (дев. Јевтић), када је прешао у православље.

Током целог ратовања, од 1912. до 1917, радио је као технички војни службеник Првог Телеграфског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде и био је директно потчињен инж. потпуковнику Петру А. Прокићу. Проверавајући да ли су све линије фронта код Крагујевца у реду, два пута је доживео изненадне аустроугарске ваздушне нападе, када је картечом био рањен у главу и раме. Ђорђе је те повреде преживео, али као стална последица били су мигренозни напади, који су га пратили до смрти...

Упоредо са техничким наукама, занимао се, откако се вратио из Прага, и уметношћу. Радио је портрете, династичке портрете, пејзаже, композиције историјске тематике, илустрације итд. Пред Велики рат већ је био познат, и то не само у војсци него и код грађанства, тако да је било сасвим јасно зашто су га узели, 1917, за секретара Канцеларије краљевских ордена. Оно што је за нас важно код њега, била је чињеница да је Ђорђе Чарапић за српску војску дао нацрте скоро свих наших медаља и споменица у раздобљу 1904–1914, Ордена југословенске круне (1930), свих орденских диплома, диплома разних војних школа, војних знакова, војних југословенских застава, музичких и исељеничких застава, разних друштава, уникатних (од правог пергамента) династичких крштеница, венчаница и умрлица, династичких грбова, радио је и разне уметничке књижне листиће (екс либрис). Поврх свега био је и члан Одбора за одређивање новог грба наше престонице, давши тако седам својих предложака, али ловор тада доби, 1931, Кун. Све што је Чарапић за живота замислио, урадио је у стилу чешке сецесије... Историјске композиције је радио у виду разгледница, или великог формата за зид. Радили су му их, како кад, наш књижар са Зеленог венца Тома Јовановић, или В. Нејберт у Прагу.

Нежна здравља, нарушеног ратовима и разним зађевицама с неистомишљеницима на послу, подноси оставку 1935. Потпуно се повлачи као војни чиновник у рангу капетана прве класе. Посвећује се породици и обнавља свој мали биро... Ђорђе Чарапић доживе и другу немачку окупацију, а генерацијске тежње братске слоге Ослобођења и Уједињења распршише се... срце му није издржало − издахну у поноћ 10. 7. 1941. Њиме се гаси лоза ових Чарапића, јер се његова једина кћи Борислава (1916–1993), такође дипл. инж., никада није удавала...

Ђ. Кнежевић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Пет најгорих војних пораза у руској историји

2017-11-19 18:04:45

Руска војска није имала само величанствене победе, већ и горке поразе. Због неких су не само изгубљене велике територије, већ је доведен у питање опстанак земље....

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка