Српски Чех

Објављено: 29.10.2017.год.
Ђорђе Чарапић, фото: Политика

Јеедна млада чешка породица, Јохана и Терезије Фусек, преселила се за стално средином 19. века у оновремени престони Београд. Скоро сви Словени који су чинили грађанство Аустроугарске монархије ипак су више волели да буду поданици Кнежевине, а доцније и Краљевине Србије, него ли да имају једног Немца за свог владара, који је беспрекидно деценијама царевао. Јохан је био графичар и запослио се у Државној штампарији и Војнокартографском заводу.

Потписивао се као Јован Чарапић-Фусек, јер је чешко презиме Фусек преузето од немачке именице fuβocke, што значи чарапа. Многи су доцније мислили да су ови Чарапићи заправо потомци војводе Васе Чарапића из Вождова доба!

Њихов син Георг родио се  11. 2. 1876. у Београду. Завршио је Реалку и родитељи га шаљу на Минхенски универзитет где постаје рударски инжењер. Пошто је момак лепо цртао, они су га послали и у Праг да заврши и једну од познатијих и престижних уметничких школа лепих уметности у Европи онога доба. Завршивши школе, прво је радио две године, од 1898, као рударски техничар код познате браће Пирх у Ћуприји, па у Географском одељењу главног ђенералштаба, 1900, да би на крају од 1904, па до мобилизације 1912, имао свој мали технички биро у Невесињској улици, крај Каленића гумна, данашње пијаце. Пред избијање Великога рата, жени се протином ћерком Милицом (дев. Јевтић), када је прешао у православље.

Током целог ратовања, од 1912. до 1917, радио је као технички војни службеник Првог Телеграфског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде и био је директно потчињен инж. потпуковнику Петру А. Прокићу. Проверавајући да ли су све линије фронта код Крагујевца у реду, два пута је доживео изненадне аустроугарске ваздушне нападе, када је картечом био рањен у главу и раме. Ђорђе је те повреде преживео, али као стална последица били су мигренозни напади, који су га пратили до смрти...

Упоредо са техничким наукама, занимао се, откако се вратио из Прага, и уметношћу. Радио је портрете, династичке портрете, пејзаже, композиције историјске тематике, илустрације итд. Пред Велики рат већ је био познат, и то не само у војсци него и код грађанства, тако да је било сасвим јасно зашто су га узели, 1917, за секретара Канцеларије краљевских ордена. Оно што је за нас важно код њега, била је чињеница да је Ђорђе Чарапић за српску војску дао нацрте скоро свих наших медаља и споменица у раздобљу 1904–1914, Ордена југословенске круне (1930), свих орденских диплома, диплома разних војних школа, војних знакова, војних југословенских застава, музичких и исељеничких застава, разних друштава, уникатних (од правог пергамента) династичких крштеница, венчаница и умрлица, династичких грбова, радио је и разне уметничке књижне листиће (екс либрис). Поврх свега био је и члан Одбора за одређивање новог грба наше престонице, давши тако седам својих предложака, али ловор тада доби, 1931, Кун. Све што је Чарапић за живота замислио, урадио је у стилу чешке сецесије... Историјске композиције је радио у виду разгледница, или великог формата за зид. Радили су му их, како кад, наш књижар са Зеленог венца Тома Јовановић, или В. Нејберт у Прагу.

Нежна здравља, нарушеног ратовима и разним зађевицама с неистомишљеницима на послу, подноси оставку 1935. Потпуно се повлачи као војни чиновник у рангу капетана прве класе. Посвећује се породици и обнавља свој мали биро... Ђорђе Чарапић доживе и другу немачку окупацију, а генерацијске тежње братске слоге Ослобођења и Уједињења распршише се... срце му није издржало − издахну у поноћ 10. 7. 1941. Њиме се гаси лоза ових Чарапића, јер се његова једина кћи Борислава (1916–1993), такође дипл. инж., никада није удавала...

Ђ. Кнежевић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

Битка за Москву: Да ли је руска зима највише допринела првом Хитлеровом поразу?

2018-10-07 20:29:08

Петог децембра 2018. године навршава се 77 година од преломне контраофанзиве Црвене армије током Битке за Москву. Битка за Москву је једна од најдраматичнијих страница Другог...

Како је руска победа над Турском донела слободу Словенима Балкана и зашто се многи са тим не слажу?

2018-10-06 17:04:56

3. марта 1878. године потписивањем мировног споразума између Русије и Османлијске царевине у градићу Сан Стефану Србија, Црна Гора, Румунија и Бугарска су добиле потпуну и...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: