Српски Чех

Објављено: 29.10.2017.год.
Ђорђе Чарапић, фото: Политика

Јеедна млада чешка породица, Јохана и Терезије Фусек, преселила се за стално средином 19. века у оновремени престони Београд. Скоро сви Словени који су чинили грађанство Аустроугарске монархије ипак су више волели да буду поданици Кнежевине, а доцније и Краљевине Србије, него ли да имају једног Немца за свог владара, који је беспрекидно деценијама царевао. Јохан је био графичар и запослио се у Државној штампарији и Војнокартографском заводу.

Потписивао се као Јован Чарапић-Фусек, јер је чешко презиме Фусек преузето од немачке именице fuβocke, што значи чарапа. Многи су доцније мислили да су ови Чарапићи заправо потомци војводе Васе Чарапића из Вождова доба!

Њихов син Георг родио се  11. 2. 1876. у Београду. Завршио је Реалку и родитељи га шаљу на Минхенски универзитет где постаје рударски инжењер. Пошто је момак лепо цртао, они су га послали и у Праг да заврши и једну од познатијих и престижних уметничких школа лепих уметности у Европи онога доба. Завршивши школе, прво је радио две године, од 1898, као рударски техничар код познате браће Пирх у Ћуприји, па у Географском одељењу главног ђенералштаба, 1900, да би на крају од 1904, па до мобилизације 1912, имао свој мали технички биро у Невесињској улици, крај Каленића гумна, данашње пијаце. Пред избијање Великога рата, жени се протином ћерком Милицом (дев. Јевтић), када је прешао у православље.

Током целог ратовања, од 1912. до 1917, радио је као технички војни службеник Првог Телеграфског одсека Саобраћајног одељења Врховне команде и био је директно потчињен инж. потпуковнику Петру А. Прокићу. Проверавајући да ли су све линије фронта код Крагујевца у реду, два пута је доживео изненадне аустроугарске ваздушне нападе, када је картечом био рањен у главу и раме. Ђорђе је те повреде преживео, али као стална последица били су мигренозни напади, који су га пратили до смрти...

Упоредо са техничким наукама, занимао се, откако се вратио из Прага, и уметношћу. Радио је портрете, династичке портрете, пејзаже, композиције историјске тематике, илустрације итд. Пред Велики рат већ је био познат, и то не само у војсци него и код грађанства, тако да је било сасвим јасно зашто су га узели, 1917, за секретара Канцеларије краљевских ордена. Оно што је за нас важно код њега, била је чињеница да је Ђорђе Чарапић за српску војску дао нацрте скоро свих наших медаља и споменица у раздобљу 1904–1914, Ордена југословенске круне (1930), свих орденских диплома, диплома разних војних школа, војних знакова, војних југословенских застава, музичких и исељеничких застава, разних друштава, уникатних (од правог пергамента) династичких крштеница, венчаница и умрлица, династичких грбова, радио је и разне уметничке књижне листиће (екс либрис). Поврх свега био је и члан Одбора за одређивање новог грба наше престонице, давши тако седам својих предложака, али ловор тада доби, 1931, Кун. Све што је Чарапић за живота замислио, урадио је у стилу чешке сецесије... Историјске композиције је радио у виду разгледница, или великог формата за зид. Радили су му их, како кад, наш књижар са Зеленог венца Тома Јовановић, или В. Нејберт у Прагу.

Нежна здравља, нарушеног ратовима и разним зађевицама с неистомишљеницима на послу, подноси оставку 1935. Потпуно се повлачи као војни чиновник у рангу капетана прве класе. Посвећује се породици и обнавља свој мали биро... Ђорђе Чарапић доживе и другу немачку окупацију, а генерацијске тежње братске слоге Ослобођења и Уједињења распршише се... срце му није издржало − издахну у поноћ 10. 7. 1941. Њиме се гаси лоза ових Чарапића, јер се његова једина кћи Борислава (1916–1993), такође дипл. инж., никада није удавала...

Ђ. Кнежевић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кад срце проговори - Милици с љубављу

2018-04-17 06:02:15

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На...

Дан када смо бомбардовали Рајх

2018-04-06 14:20:53

  Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован...

Последња кафанска прозивка

2018-04-06 13:39:28

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”.

Прописно издеветани

2018-04-01 23:00:03

Фронтал.СРБ данас навршава пуних девет година и закорачује у деценијски јубилеј. У, вјероватно, никад горим условима за слободу говора.

Сјећање на руску окупацију Париза

2018-04-01 21:14:54

Приликом прве посјете Макрона и Путина (2017.) у Версају је уприличена изложба поводом 300 година дипломатских односа двије земље.

Солзбери: лажи свемирских димензија

2018-04-01 08:20:01

Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових сломили су зубе о Русију

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

2018-04-01 08:08:04

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова,...

Да се поштује резолуција ОУН 1244

2018-03-28 11:48:53

Пише др Дарио Видојковић Најновији драматични догађаји на Космету су показали сву пропаст Бриселских преговора, који и јесу досад углавном текли на штету Србије и српског народа на...

Зашто су хусари третирани као „најлуђа“ војска Царске Русије?

2018-03-22 00:29:14

Хусари су и у Европи и у Русији уживали репутацију најхрабријих једница руске армије. Њихове свакодневне навике, од испијања алкохола до изазивања на двобој за сваку...

Зашто више не поштујемо Запад

2018-03-19 15:36:23

Аутор: Маргарита Симоњан, главни и одговорни уредник РТ канала и МИА "Росија сиводња" Генерално, Запад сада треба да буде у страху, не од 76 процената за Путина,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: