Споменик деди хероју нашли после 100 година

Објављено: 18.10.2017.год.
Ђура Каћурић, фото: Новости


Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији.

Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог континента, чак из Сан Дијега у Америци.

Неким усудом, како каже у исповести за "
Новости", Мирослави се посрећило да сазна ту много тужну, али и херојску судбину свог деде. Сва у грчу, потпуно неспремна да прими тако потресну вест, признаје да јој је било потребно неколико дана да дође к себи од суза. Но, истовремено је одлучила да ће отићи на његов гроб, иако живи чак у Калифорнији, на другом крају света.

- Све је почело сасвим неочекивано 16. јуна, позивом госпође Љиљане Танасијевић, конзула Амбасаде Србије у Скопљу, и вешћу да је у селу Петалино, подно Кајмакчалана у Македонији, пронађен споменик мом деди Ђури - емотивно нам сведочи о свом открићу Мирослава Б. Каћурић. - Вест ме је запрепастила, паралисала, зато што читав један век наша фамилија живи са једним јединим обавештењем из тадашњих поратних година, да је он погинуо у Церској бици 1914. године. Госпођа Танасијевић отколонила је све сумње када је сутрадан послала фотографију споменика на коме се сасвим јасно виде исписани име презиме и занимање мог деде: Ђура Каћурић, ковач Седмог пука.

Ту почетну неверицу, како каже, заменило је гушење у сузама, када је у трену схватила да је њен деда Ђура прошао највећу и најтежу ратну голготу српског народа и сва страдања војске, све до крваве Кајмакчаланске битке.

- Боже, мој деда је часно положио свој живот за ослобођење своје отаџбине а да то нико читав један век није знао. Не може се ни замислити какав је то бол у срцу и души... Каква рана се отвори истог трена... Рана која не зараста... А опет, истовремено, и нека неописива радост због сазнања да има гроб, споменик, да се зна где је скончао и где му је остало место под сунцем - поносна је унука ратника Ђуре.


Мирослава крај споменика свог деде Ђуре Каћурића

У преписци и размени докумената, фотографија и биографија, у договору за долазак у Македонију и одлазак на то далеко војничко гробље и трагање за дединим гробом, иако је све то заиста с почетка личило на "немогућу мисију" због беспућа, помоћ добрих људи је била пресудна.

- За мене се отворила легендарна капија слободе на Кајмакчалану. А опет, само захваљујући ангажовању конзула Љиљане Танасијевић и Зорана Ђуровића, кустоса Српског војничког гробља у Битољу, успела сам - каже Мирослава.

Из Београда је допутовала у Битољ. После званичног обележавања 99-годишњице пробоја Солунског фронта на гробљу у Битољу, "експедиција" је кренула према планинским беспућима Ниџе, ка Кајмакчалану и некадашњем селу Петалино.

- И, коначно, тај тренутак - када сам могла да загрлим споменик и пољубим његово уклесано име, који ће остати као најтужнији и истовремено најлепши тренутак у мом животу. Време је стало... постојали смо само мој драги деда Ђура и ја као једно у светлости и вечној љубави. И ове фотографије сведоче о томе: као да га је сунце обасјало када сам ставила руку на његов споменик. Читав један век самовања завршио се! Дочекао је да му дођем пред хумку, упалим свећу и тамјаном окадим и вином прелијем гроб. Учинила сам то за све нас, његове потомке, али и за све његове саборце који су ту лежали. Нека им је свима покој души и нека у миру почивају - прича Мирослава, знајући да га никада више неће посетити.

Краљ Александар Карађорђевић са војницима уочи битке на Солунском фронту

ХОДОЧАШЋЕ СТАЗАМА ЈУНАКА

 

УБРЗО после повратка из Битоља, "сасвим непланирано и такође изненада", ходочашће Мирославе Б. Каћурић настављено је одласком на Крф, посетом острву Видо и Маузолеју палим српским херојима, Плавој гробници, као и Меморијалној Српској кући у граду Крфу.

- На крају, 30. септембра завршило се на реци Ахерон, која је, по митологији, богове и хероје чинила бесмртним. То је за мене била порука мог деде, са којом ћу увек живети. Јер, хероји су бесмртни - поручила је Мирослава.

ЗАХВАЛНОСТ КОНЗУЛУ И КУСТОСУ

У своје и име фамилије Каћурић, Мирослава истиче велику захвалност конзулу Љиљани Танасијевић, која посвећено ради на прикупљању вредних материјала за монографију о гробовима и споменицима српских ратника расутим по планинским пределима Ниџе подно Кајмакчалана. Захваљује се и кустосу Ђуровићу "за огромно залагање на проналажењу, чишћењу гробова и споменика, уз помоћ вредне и предане сараднице Елене Свенчеве". Не заборавља ни "дивног, драгог човека" Томета Апостоловског, који их је возио горским планинским путевима и заједно са њима трагао за местом где се налази мало гробље и гроб њеног деде, што није било нимало лако.

- А у повратку сам помислила: да је било лако, не би ни било ходочашће достојно патњи мог деде и његових другова сабораца, који му тај споменик и подигоше. Слава им!

Младен Станчић,
Новости

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шевенинген као проклето лијевно

2018-07-22 11:12:47

Ауторски текст Гојка Ђоге за Новости о сусретима у Хагу са првим председником Републике Српске Караџићем и командантом Војске Републике Српске, генералом Младићем Предвече, у петак, 15....

Краснопис у дневнику ратника Алексе

2018-07-21 17:30:11

Лето је 1918. године. Српска војска надире с југа да ослободи своју отаџбину. Борбе се воде, вароши освајају, окупатор узмиче пред ослободиоцима. Каплар Алекса Лучић родом...

Цар Николај Други као трагични херој Косовског завета

2018-07-21 12:56:22

Приредио Никола Танасић Особи која баш ништа не зна о руско-српским односима свакако не би промакло да се на централном месту у Београду, одмах преко пута канцеларије...

Злотвор сатеран у „мишју рупу“: Како је Црвена армија стезала обруч око Хитлера

2018-07-19 22:34:42

Совјетским војницима је остало још два дана до јуриша на Хитлеров подземни бункер у Берлину, али их је нацистички вођа предухитрио и извршио самоубиство. У филму Клинта...

Кецмановић: Функционер Конгреса САД боље разумије БиХ и од ЦИА и од насљедика Хојта Јиа

2018-07-19 12:12:54

Пише: Ненад Кецмановић, „Политика“ „ЧИНИ ми се паклено тежак задатак да људе у Босни окупимо да раде заједно ако ми не можемо видјети разлике међу њима, а...

Како је Хитлер изгубио Курску битку и последњу наду да може победити у Другом светском рату

2018-07-18 21:50:56

Пре 75 година у бици код Курска нацисти су изгубили стратешку иницијативу. Управо после ове битке Вермахт почиње да се повлачи на источном фронту, а совјетска...

Јунаци Косова и Метохије: Они су спречили копнену инвазију

2018-06-30 19:47:02

Пише Бошко Антић, контрадмирал у пензији Приштински корпус се седамдесет осам дана супротстављао нападима из ваздушног простора, али и са копна, надљудским напорима издржано је немилосрдно бомбардовање...

Како то да су немачки нацисти користили три легендарна руска једрењака?

2018-06-30 09:05:20

Неки руски једрењаци који и данас плове толико су стари да су коришћени и у време нацистичке Немачке, па чак и Вајмарске Републике. „Седов” Један од најстаријих руских...

Операција „Коридор `92“- Битка за пут живота

2018-06-28 11:40:09

  Познато је да у историји српског народа, а нарочито у оној војној има много славних тренутака и победа које су наш народ учиниле великим, иако је...

Дванаест совјетских жена које су „запржиле чорбу“ нацистима

2018-06-23 07:48:10

Совјетске жене у Другом светском рату често нису биле ништа мање храбре од мушкараца. Јуначки су се бориле против непријатеља као пилоти, тенкисти, снајперисти или партизани....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: