Маштовита украјинска историја: Престони град Кијев – једнима мајка, другима маћеха

Објављено: 16.10.2017.год.
фото: Панорама Кијева. Украјина. Getty Images / Russia beyond


У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије. У данашњој Украјини, међутим, придев „руски“ није добродошао. Званични Кијев и радикално настројени кругови украјинског друштва свим силама покушавају да се дистанцирају од свега што је „руско“. То се односи на све области живота, па и на историју.

И Олег седе у Кијеву да влада, и рече: ’Нека ово буде мајка руских градова’“. Тако је у најстаријем Несторовом летопису описана одлука кнеза Олега, једног од првих владара Старе Русије, да Кијев постане престоница недавно формиране државе источнословенских племена крајем 9. века. 

 

„Олег”, Виктор Васњецов, илустрација Пушкинове поеме „Песма о мудром Олегу”, гваш на папиру, 1899.

Ту државу је створила династија Рјуриковича на територији Ладоге и Великог Новгорода. Из тих руских градова државност се проширила и на Кијев када су га Рјуриковичи заузели, убивши тамошње кнезове Асколда и Дира и припојивши га својој кнежевини. Летописци су ту државу називали Рус (Русь). Термин „Кијевска Русија“ („Киевская Русь“) смислили су историчари у 19. веку. Тако је и народ који је живео у тој држави назван Руси („руские“), као што се зову и данашњи Руси. Тај етноним су у разним варијацијама (Рус, Русин, Русак, Руснак) користили сви православни и поунијаћени Источни Словени, житељи средњевековних руских кнежевина, Московског царства, Литваније и Пољско-литванске државне заједнице, а касније и православно и поунијаћено становништво Руске и Аустријске империје, све до средине 19. века, када на неким територијама тих држава почиње да се формира засебан украјински и белоруски идентитет.

За историчаре и оне који су у Совјетском Савезу били одговорни за идеологију (и који су били прилично пажљиви према осећањима различитих етничких група) Стара Русија и стари Руси нису представљали проблем нити су довођени у директну везу са савременим Русима (истини за вољу, донедавно ни за већину историчара на Западу такав проблем није постојао). Званичан историјски став који је фигурирао у уџбеницима гласи да је Кијевска Русија била прва држава Источних Словена и колевка „староруског етноса“. Из тог старог суперетноса су касније, у савременом периоду (у 19. веку), настали данашњи Руси, Украјинци и Белоруси.

Украјина-Русија и Руси као потомци Словена

Тај историјски став у данашњој Русији је непромењен. Међутим, у суседној Украјини многима се не допада заједничка прошлост са Русима и чињеница да се у свим старим изворима помиње реч „руски“, а не помиње се реч „украјински“. Званична историјска верзија данашње Украјине каже да је Кијевска Русија била протоукрајинска држава, а то се тврди на основу погрешног мишљења да се већина територије некадашње Старе Русије налази у данашњој Украјини (а заправо се налази на територији савремене Руске Федерације). Полазећи, дакле, од те заблуде, данашња званична украјинска историја приказује руске кнезове као да су украјински, а Кијев као град који је одувек био украјински. Штавише, и сама Стара Русија се третира као Украјина, па се чак тако и назива: „Украина-Рус“ („Украина-Русь“). Тако се ствара представа која подразумева директну везу између Старе Русије и савремене Украјине.

„Украјина-Русија” („Украина-Русь”), Алексеј Максимов (1870-1921). Средњовековна кнежевина.

Штавише, тврди се да данашња Русија нема ништа заједничко са историјом Кијевске Русије. Савремена Русија се приказује као некаква северна земља која је настала отприлике средином 12. века. Стварност је, међутим, таква да је Кијев заиста једно време имао доминантну позицију у Старој Русији, али се временом центар државе преместио на север – најпре у град Владимир, а затим у Москву, с тим што је Велики Новгород задржао посебну и врло важну улогу као културни и трговачки центар и као извор државности и колевка династије Рјуриковича. Даље, данашњи Руси се у актуелној украјинској интерпретацији историје приказују као посебан народ који нема везе са Кијевском Русијом, који је пре свега угрофинског порекла, и у чијој генези су доста учествовали Татари – још од 13. века када су дошли на ту територију и поробили претке савремених Руса. Истина је, међутим, у томе да је Златна Хорда покорила управо Украјину, и то у потпуности (Кијев је разорио Бату-кан), после чега су данашњу украјинску земљу поделиле Хорда и Литванија. Са друге стране, Хорда није ни освојила ни разорила највећу староруску феудалну кнежевину у којој су водећи градови били Новгород и Псков.

„Руси су нам украли историју“

Данас званична украјинска историја
 оптужује Русе да су јој украли наслеђе Кијевске Русије и да га промовишу као своју сопствену историју, отимајући на тај начин Украјинцима национално сећање. Може се рећи да је такав приступ усмерен на узурпацију историје Кијевске Русије са тежњом да се данашња Русија избаци из некада заједничког историјског миљеа.

Учесници литије окупљени око споменика светом кнезу Владимиру у Москви на Дан крштења Русије.

Таква интерпретација је прилично радикална и обилује фантазијом, те није ни чудо што је већ изазвала доста скандала. Прошле године је председник Украјине Петар Порошенко дао званичну изјаву поводом тога што је споменик „нашем“ (тј. украјинском) кнезу Владимиру подигнут у Москви. Али кнеза Владимира је Руска православна црква одавно канонизовала зато што је увео хришћанство у Старој Русији.

Затим се подигла велика прашина у Кијеву када је Путин за 
једну кнегињу Старе Русије рекао да је руска кнегиња, како се у оно време и говорило.

„Антиукрајински историчар“

Реч је о елементарним историјским чињеницама које су познате у целом региону и свим људима који су учили историју у школи. Због тога је и неприхватљива за поједине уважене украјинске историчаре. Један од њих је Петар Толочко, руководилац Института археологије, чију су 
презентацију књиге у Кијеву прошле године саботирали националисти. А књига је посвећена историји Старе Русије. Толочко је присталица традиционалног схватања Кијевске Русије као заједничке колевке из које су потекла три словенска народа.

Група екстремиста из странке „Свобода” саботира презентацију књиге „Где је настала руска земља” познатог украјинског историчара Петра Толочка (десно) у Центру руске науке и културе у Кијеву. Тридесетак особа је  заузело салу на спрату и блокирало посетиоце, а међу њима и представнике руске амбасаде.

Националисти су окарактерисали Толочка као „антиукрајинца“ и оптужили га за негирање самог постојања Украјинаца.

Очигледно су били инспирисани изјавама поменутог историчара да се у далекој прошлости 
не може тражити Украјинац у његовом савременом етнокултурном облику. По мишљењу овог научника, ни Кијевска Русија се не може третирати као украјинска држава из простог разлога што је она обухватала огромну територију од Новгорода на северу (Новгороду су припадале земље до Вологде и Карелије на северу – оне су званично биле у саставу староруске државе) до Карпата на западу и слива Волге и Оке на истоку. Огроман део те територије се налази у данашњој Русији.

Толочко наглашава да је потпуно погрешно одвајати од Кијевске Русије историју територије која је касније постала Московска кнежевина. На оба места су владали кнезови исте новгородске династије Рјуриковича. Они су били блиски рођаци. Према украјинској интерпретацији испада да је, на пример, отац кнезовао у Кијевској Русији, а син у некаквој замишљеној држави 12. века која се звала Московија. Међутим, староруски владари су били међусобно тесно повезани, а 
идеја јединства Старе Русије била је лајтмотив свих страроруских летописа. Петра Толочка брине тенденција митологизације украјинске историје, што се већ одражава у школским и универзитетским уџбеницима.

Чланак је део серије текстова „Митови руске историје“ на порталу Russia Beyond.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Пет најгорих војних пораза у руској историји

2017-11-19 18:04:45

Руска војска није имала само величанствене победе, већ и горке поразе. Због неких су не само изгубљене велике територије, већ је доведен у питање опстанак земље....

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка