Наполеон у смртоносној клопци: Како је Кутузов жртвовао Москву да би добио рат

Објављено: 30.09.2017.год.
Наполеон посматра како Москва гори. Септембар 1812. Mary Evans Picture Library / Global Look Press / Russia beyond


Пре 205 година Французи су напали „другу престоницу” Русије, не знајући шта их чека. Након неометаног уласка у Москву дочекали су их велики пожари, партизански отпор, мањак залиха и жестока зима. Наполеонова војска је губила снагу и вољу. Пораз је био неминован.

13. септембра 1812. године у дрвеној кућици у подмосковском селу Фили окупило се десетак високих руских чиновника. Договарали су се хоће ли дозволити Наполеону Бонапарти да уђе у Москву, бившу руску престоницу.

Није било лако донети ту одлуку. Предаја града би их осрамотила, а покушај одбране изазвао би још већа страдања, јер је недељу дана раније руска војска у Бородинској бици изгубила око 45.000 војника.

Наполеонова Велика армија у предграђу Москве, 1812. Илустрација са почетка 20. века. Напуштени град

После дугог размишљања генерал Михаил Кутузов је наредио повлачење. Било је важније сачувати војску него бранити Москву. „Ваше Величанство, улазак Наполеона у Москву не значи да је Русија освојена”, 
написао је императору Александру I.

Наполеонова Велика Армија је 14. септембра ушла у Москву без икаквог отпора. Москва је освојена први пут после 200 година (1612. године су је заузели Пољаци). Међутим, град је био скоро празан – од 275.000 људи у њему је остало само око 6.000.

Пожари у Москви

Пре него што је напао Москву Наполеон је чекао да се Руси званично предају, али нико није то учинио. Уместо тога му је стигло обавештење да је град скоро празан. Наполеон је ушао право у Кремљ – резиденцију императора Александра I.

Чим су се Французи нашли у чврстим бедемима Кремља, по читавом граду су букнули пожари. Наполеон је окривио московског губернатора, генерала Фјодора Ростопчина, за јавну саботажу. Међутим, узрок пожара ни данас 
није познат. Поједини руски историчари сматрају да су пожари избили случајно, док су људи ужурбано напуштали град.

У сваком случају, ватра је покварила Наполеону тријумф и он је био принуђен да напусти Кремљ. „Какав ужасан призор! Какви људи! Па то су варвари, Скити!”, 
рекао је он француском дипломати Лују Филипу де Сегиру.

Живот Француза у Москви
Тадашња Москва је била изграђена од дрвета, па је пламен уништио око три четвртине града. Пожари су трајали све до 18. септембра. Француски војсковођа је храбрио своју војску од 100.000 људи да слободно шета градом, али су се ствари измакле контроли и неки војници су почели да пљачкају. У Москви је остало неколико хиљада становника који су без обзира на малобројност започели борбу и убили на десетине Француза.
Дело Василија Верешчагина „Лоше вести из Француске”, 1887-1895, уље на платну. Историјски музеј у Москви Непријатељу није било лако у Москви: ближила се сурова руска зима, а залихе су биле при крају. Сељаци из предграђа нерадо су снабдевали Французе храном. Наполеон је био приморан да разради стратегију и одлучио је да припреми војску за напад на Санкт Петербург. Али његови људи нису имали снаге за поход на север и борбу са Кутузовљевом војском.

Неславно повлачење

Три пута је Наполеон из Москве писао Александру I и нудио мир под условом да се Русија прикључи Континенталној блокади Британије, али одговор није добио.
Повлачење Наполеонове војске, 1812. На крају је био приморан да се повуче и средином октобра 1812. године Французи су кренули ка западу. Планирано је да се улогоре и презиме на подручју између Дњепра и Двине.

Наполеон је био гневан због таквих околности, па је наредио да се Кремљ дигне у ваздух, али су Французи успели да сруше само једну кулу. Срце Москве је било оштећено, али не и уништено – баш као и Русија.

Руси су у међувремену пресекли све путеве којима је снабдевана француска војска. Наполеоново повлачење је постало прави пакао. Са малим залихама хране и неприпремљена за зиму, Наполеонова војска је претрпела огромне губитке пре него што је стигла у Париз.

Олег Јегоров,
Russia beyond

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Амерички митови о Другом светском рату

2017-10-16 09:06:15

Улазак америчких и британских трупа у северну Француску 6. јуна 1944. на Западу се сматра пресудним догађајем за исход Другог светског рата, иако је нацистичка војска тада већ претрпела суштинске поразе од Црвене армије, пре свега код Курска и Стаљинграда.

Маштовита украјинска историја: Престони град Кијев – једнима мајка, другима маћеха

2017-10-16 06:42:39

У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије....

Како је једна Рускиња провела дан у српској војсци

2017-10-13 22:33:21

Руски и српски војници су се много пута у историји борили раме уз раме. Ускоро ће Дан ослобођења Београда, празник који је заједнички за Русију и...

Руси на Солунском фронту

2017-10-10 10:43:06

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање целог Балкана чиме би...

Фарса БиХ правосуђа

2017-10-10 10:32:36

Ако је још постојала нека недоумица, од данас се брутално јасно показало да за Србе од стране БиХ правосуђа нема правде! Насер Орић, коме је у...

„Ни случајно немојте разговарати на руском!“

2017-10-09 09:56:16

У марту 1999. бомбе НАТО-а нису падале на Милошевићев режим, нити на непромишљену и недоследну политику Београда у побуњеној покрајини, нити на земљу која се после десет година санкција гушила у ситном лоповлуку и крупном криминалу. Не, они су гађали моју Митру, њен Лик и њено Достојанство, њено Смирење и њену Љубав. Они су то радили и раније: 1941, 1944. и 1995, али ја тада то нисам знао.

Радо иде Фијат у војнике

2017-10-09 08:05:27

Kао трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је...

Извештај српског амбасадора из Беча

2017-10-08 08:44:00

После повратка из Беча у Србију амбасадор Јован Јовановић поднео извешатај српској влади у коме детаљно описује атмосферу у Аустроугарској пред објаву рата.

Како је совјетски тајни агент постао амбасадор Костарике у Италији, Ватикану и Југославији

2017-10-07 08:58:00

Совјетски супершпијун Јосиф Григулевич учествовао је у планирању убиства Лава Троцког и саботажи снабдевања нациста у Другом светском рату, био је дипломата Костарике, а затим академик...

Брже од звука: Путници у опасности, а совјетско руководство на иглама

2017-10-03 21:30:46

Када је пре 40 година, 1. новембра 1977. године, први комерцијални надзвучни авион на свету полетео са московског аеродрома, његови путници су били у великој опасности,...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?