Какви су људи стасали у совјетским „пионирским логорима”?

Објављено: 26.08.2017.год.
Извор: Соловјов, РИА Новости / Руска реч
Знате ли шта су пионири радили у „краљевској ноћи“ пред повратак кући?


Већина одраслих људи одређеног узраста у данашњој Русији носталгично уздише када се сети пионирских логора из своје совјетске младости. И у Србији старије генерације вероватно добро знају шта је то „пионирски логор”, а млађи би рекли „пионирски камп”, када би тако нешто данас постојало (реч „логор” је овде повезана са речима „логоровање” и „улогорити се”). Било како било, током 1980-их је у Совјетском Савезу било око 40.000 таквих кампова. У њима је распуст проводило преко 10 милиона деце. Логоровање пионира је организовано још почетком 1920-их, али су ти први пионирски логори више личили на извиђачке кампове са шаторима. Право пионирско логоровање, у коме су децу предводили млади инструктори и васпитачи, организује се од 1925. године.

Извор: Олег Иванов, Борис Кавашкин, ТАССИзвор: Олег Иванов, Борис Кавашкин, ТАСС

Главни циљ пионирских логора је било стварање идеолошки добро „поткованих“ чланова социјалистичког друштва и градитеља социјализма. Из тог разлога је много времена посвећивано идеолошкој делатности и „политичком информисању“. Па ипак, то није оно главно због чега се бивши пионири са толиком љубављу сећају логоровања.

Планирање дечјег летњег распута је у Совјетском Савезу било озбиљна ствар. Најбоља места за одмор деце били су пионирски логори, где су спорт и здравље увек били на првом месту. Свако јутро је почињало обавезном фискултуром на свежем ваздуху.

Извор: Соловјов, РИА НовостиИзвор: Соловјов, РИА Новости
 

После туширања је било обавезно постројавање са подизањем пионирске заставе, па тек онда доручак. Крајем совјетског периода читава та процедура је третирана као досадна рутина.

 

Извор: Валериј Шустов, РИА НовостиИзвор: Валериј Шустов, РИА Новости 

Пионири су често упућивани у колхозе. Ако је тамо требало брати јабуке, кајсије и остале укусне „стварчице“, онда то није схватано као посао него као задовољство, јер су деца могла уједно и да се наједу воћа.

 

Извор: ТАССИзвор: ТАСС 

Права забава је почињала после доручка.

 

Извор: ТАССИзвор: ТАСС

Одлазило се на реку или море, уз много игара и ћаскања са друговима, а све је било праћено неизбежним и уобичајеним дечијим несташлуцима.

Извор: Леонид Свердлов, ТАССИзвор: Леонид Свердлов, ТАСС 

Понекад би екипа пионирског кампа била награђена за „пребачену норму“ у брању воћа, или за неки други успех, и онда им се пружала шанса за прави поход. То је могао бити одлазак у оближње планине или неки други кутак дивљине. Такве „екскурзије“ су уједно подразумевале да ће бар привремено бити збачени гвоздени окови дисциплине која је иначе владала у кампу.

 

Извор: Б. Корзин, РИА НовостиИзвор: Б. Корзин, РИА Новости 

Купање у кампу се увек одвијало по истом принципу, било да се логоровало крај реке, језера или мора. На одређеној дубини је постављана мрежа, и један инструктор је ту стајао у води. Други је стајао на обали и звиждуком пиштаљке давао знак деци да уђу у воду. Купање је било временски ограничено, а колико ће минута трајати зависило је од температуре ваздуха и воде. Други звиждук је значио да је време за излазак из воде, после чега је следила прозивка све деце. Инструктори нису баш уживали у купању, поготову онај који је дуго стајао у води. Они су имали велику одговорност јер су све време пазили да се деци нешто не догоди. Док су малишани ронили, прскали се и вриштали од одушевљења, одрасли су их непрекидно морали држати на оку. Из истих безбедносних разлога је после купања вршена прозивка.

 

Извор: Мирански, РИА НовостиИзвор: Мирански, РИА Новости 

После купања се ишло на ручак, који су деца чекала са великим нестрпљењем. Пионири су се често жалили на једноличну и оскудну храну, али је јеловник у камповима био довољно добар за развој организма. Најпопуларније „ставке“ у менију су увек биле земичке и обичан хлеб, који је умео да „добије ноге“ ако неки несташко много огладни. 

Извор: Марк Редкин, РИА НовостиИзвор: Марк Редкин, РИА Новости

После ручка је следио „тихи час“, када је сваки пионир, независно од узраста, морао да легне у кревет и заспи. После буђења је била ужина – кисељ (напитак) или кефир са кексом, након чега су пионири добијали још једну „дозу“ спорта и разоноде. Оно најбоље је увек чувано за крај – после вечере је паљена логорска ватра око које се певало уз гитару, а понекад је организована и дискотека.

 

Извор: Владимир Веленгурин, ТАССИзвор: Владимир Веленгурин, ТАСС 

Логоровање је крунисала „краљевска ноћ“ када су пионири пастом за зубе шарали лица својих успаваних другова. Ујутру нико није хтео да иде кући и да остави своје нове другове, који су постали блиски као чланови породице. На растанку сузе, размена адреса и бројева телефона, уз обећања да ће једни другима писати и никада неће једни друге заборавити. Тешко је било одржавати контакт у доба када још није било интернета, а нарочито по повратку кући и међу старе школске другове. Па ипак, било је оних који су на логоровању стекли „друга до гроба“ са којим су наставили дружење.

Маргарита Линд
,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“

2017-11-21 19:17:07

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског рата, на шта и његово име асоцира, 12. марта 1943....

„Генерале, дајте нам Младића и ви ћете напредовати…“

2017-11-21 12:23:01

Пише пуковник Горан Јевтовић, Време – рано пролеће 2002.године. Место – Кабинет начелника Генералштаба Војске Југославије на Бањици. У пуном је јеку демонтирање оружане силе под командном...

Ратко Младић као „последња“ тачка „европског“ пута Србије

2017-11-21 11:07:28

  Аутор: Наталија Пичурина, члан Међурегионалног друштвеног покрета „Друштво пријатеља Генерала Младића“ 25. маја 1993. године Организација Уједињених Нација основала је „Међународни трибунал за кривично гоњење лица, одговорних за...

Пет најгорих војних пораза у руској историји

2017-11-19 18:04:45

Руска војска није имала само величанствене победе, већ и горке поразе. Због неких су не само изгубљене велике територије, већ је доведен у питање опстанак земље....

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка