Руски снагатор или УАЗ 469

Објављено: 16.08.2017.год.
фото: lorist.co.rs


Ретки су акциони филмови западне филмске школе у којем лоши момци источно од Гринича, поред тога што су ружни прљави и зли. не возе џипове а да то нису Уази. Злобници би рекли да права филмска звезда и јесте баш тај теренац којем се зарад атрактивних сцена вади душа, па се преврће, ломи, буши рафалима из аутоматског оружија а почесто и тотално хаварише ракетним бацачима. Чиме је онда Уаз толико омађијао филмаџије да већ скоро пола века не силази са великог екрана а знам да лепотом тј дизајном сигурно није?! О осталим омађијаним корисницима услуга “снагатора” нећу писати у уводу јер се бојим да це списак бити подугачак.

ПЕДИГРЕ

У основи наш јунак је чистокрвни војник чији су корени у страдањима великог отаџбинског рата када је камарад Стаљин (а ко би други) дао директиву да се почне са производњом војног совјетског џипа тј старијег брата знаног као Газ 69. Кад су ратови прошли, патње уминуле, ране зацелиле, комунизам  развијао, пупео и напупео, време је било да се Газ 69 пензионише а да се направи нови теренац за новог совјетског човека који ће донети нов почетак па ће све бити боље, новије сјајније а душмани на “западу” пући ће од муке. Како је изгледао развој социјалистичког човека можете погледати у журналу Филмских новости наших или совјетских свеједно (тај журнал никад нисам волео).Тамо негде 60их година прошлог века са хладно ратовском атмосфером у Уљаносвском ауто заводу рођен је теренац УАЗ каквог данас познајемо. Верујем да војни конструкторски тим сигурно никад није био ни на једном часу или предавању из естетике возила али зато је све друго одрађено према тадашњим схватањима како треба војно теренско возило да функционише. А захтеви од овог војника  јесу минимални на првом месту проходност затим издржљивост и једноставно одржавање. Дакле никаква претерана филозофија.

Мада би познаваоци хеленизма  рекли да грешим јер су то постулати спартанске филозофије а знамо да су спартанци били војници без мане и страха . Златно доба експлоатације возила биле су касне 6о-е и 70-е године искључиво за војно државне потребе. Цивили га нису могли поседовати али су га возили трудбеници у државним фирмама. Не сме се прећутати чињеница да је конструкторски тим извео и врло успешну пацификацију возила 80-их година (прилагођавање војног возила за цивилне сврхе) тиме што је уклонио постоља бестрзајног топа и митраљза са сувозачког седишта. Шалу на страну, совјети су вероватно на неком састанку политбироа донели директиву да се возило мало измени, те да заживи и као цивилна верзија, не би ли се помогло разним службама СССР-а које нису војне (али јесу државне) а имају потребу за теренским  возилом. Кад је то већ учињено онда је опет на неком састанку одлучено да не би било лоше да се џипови мало извезу у свет као помоћ братским народима у њиховим револуционарним стремљењима и да се заради неки долар… После је дошао Горбачов са перестројком , транзиција и  на крају модерна времена. За све то време оне филмаџије са почетка текста радиле су свој посао…



ОСНОВНЕ ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ:

Почетак производње:   60-е године прошлог века

Произвођач:                 Уљановски ауто завод Русија

Мотор:                          Напред постављен четвроцилиндрични                                                  бензински мотор

                                      Старије верзије користе карбураторску                                                  класику од 2.5 литра запремине

                                      Модернизоване варијанте 2.7 литарски са                                             убризгавањем

                                       Постоји и турбодизел верзија 2.2 литре

Запремина резервоара: 2 џ 40 литара

Потрошња:                  карбураторски 2.5л мотор до 20л/100км, нови                                      2.7л са убризгавањем до 15л/100км и дизел                                          до 12л/100 км, плин је идеално алтернативно                                      решење које враћа осмех на лице и пуноћу                                          новчаника

Погон:                         4×4 са могућношћу искључења предњег                                               погона

Мењач:                        Мануелни први модели 4+Р савремени                                                  корејски 5+Р брзина

Носивост:                      Проистекла из војног порекла  до 7 путника                                         и 100 кг терета или 2 путника са  600кг терета                                       или само 5 путника а терета колико стане

Вучна сила:                   Приколица са сопственом кочницом до                                                  1500кг , без кочнице 750кг

Пнеуматици:                 225/75 Р16

Цена:                           око 16000 еура бензиска варијанта на                                                   домаћем тржишту насминкани                          

УАЗ НА НАШИМ ПРОСТОРИМА

СФРЈугославија била је земља са 22 милиона становника,256 000км2 територије, активном мирољубивом коегзистенцијом… али за нашу причу много важнији беше дебео кредитни рејтинг у светским размерама и огроман суфицит са братским нам СССР-ом. Суфицит је економски појам који означава да уваљујете неком другом много више робе и услуга него он вама. Једини проблемчић да ни СССР није био баш наивко па је тај суфицит пеглао клириншким доларом, услугама и робом па су се дугови међусобно поравњали договором. У тим економским гимнастикама и наш “снагатор” био је роба за поравнавање међусобних дуговања. Увожен је за потребе свих којима треба теренско возило сем за ЈНА јер се тадашња четврта оружана сила (тако се шушкало у кулоарима) определила за друга возила сходно тадашњој војној доктрини.

Списак корисника био је подугачак почев од ТО (теритријалне одбране) која је била “Б” сегмент оне ИВ оружане силе, електро привреде, рударско геолошких фирми, пољопривредних комбината, шумских управа, грађевинских фирми, привредних гиганата… једном речју где год је требало јефтино и поуздано возило а где се бензин плаћао боновима из касе а не из џепа. Због познате ефикасности социјалистичких предузећа, возила су већ после пар година или по отпису рачуноводствене вредности продавана буквално буд зашто свакоме ко понуди неки динар за њих. Управо у том тренутку почињао је други живот Уаза. Уз мало поправке, уградњом плина или “мечкиног дизела” много џипова завршило је за индивидуалне потребе грађана или малих приватних или државних фирми које су штедљивије пословале него гиганти социјализма. Неки од ових примерака и данашњих дана возе се у најтежим теренским условима одолевајући зубу времена и замору материјала. Последња велика набавка оклопљених Уаза била је за потребе српске полиције током несретних 90-их, што Пекић написа о годинама које су појели скакавци, било не поновило се. У времену садашњем, ми и наша браћа из Русије смо у љубави али нам кесе нису сестре па је цена од 16.000 еврића довела до тога да се за девичанска возила опредељују велики системи попут површинских копова Колубара и Костолац и осталих добро стојећих фирми којима требају јака возила. Обичан човек тешко ће се одлучити за набавку новог возила али кад дође време за рачуноводствени отпис ствари стоје сасвим другачије па се прича из времена комунизма опет понавља! Мало добре воље , нешто новца, другар  механичар и лимар, нешто буџења мало фарбе, те након двадесетак радних дана  све дође на своје место. А љута машина… оде она у праве руке поносног власника или цитајте – ловца. Где су ловци ту је и ловачка прича а то је само корак до легенде која је већ одавно заживела у лику и делу овог баје.



ВРЛА НОВА ВРЕМЕНА

Нисам баба Ванга пророчница али може да се деси да ће студенти машинства, саобраћаја, механичари и остали из струке… за коју годину имати практичну наставу у сервису где се одржава Уаз па да на лицу места виде класичну механику теренског возила док се модерних сајбер модела теренаца могу нагледати испред сваког кафића. Познаваоци кажу да Вилис, Форд, Бантам и Газ69 по генетици јесу рођена браћа а да им је  Кампањола Ар 55 сестра, док су Уаз 469 и Ланд Ровер браћа од стричева. Да ли је ту неко од неког преписивао, шпијунирао или су инжињери дошли до истих сазнања и вредности ко ће га знати. У главном, све је ту од старе конструкторске  школе али у варијанти која мора да ради без компромиса. Ипак, ма колико неки производ био добар неумитна је његова еволуција. У нашој причи перестројка  90-их година и распад СССР-а доводе до озбилног пада у производњи са врло проблематичним квалитетом делова и склопова. Како је капитал (не Марксов и Енгелсов него светски) закуцао на врата “баћушки” почетком новог миленијума, урађен је квалитетан фејс лифтинг на Уаз-у и то му је продужило живот. Јер од старе славе у тржишним условима нема ‘леба Прилично сурово стање ствари можда су зато другови Маркс,Енглс и Лењин радили то што су радили! Уз нови дизајн, нове моторе,кочиони сyстем и мењачку групу добио је ново име Уаз Хунтер. И даље је то релативно јефтин теренац за најтеже услове који се боље сналази у блату, снегу, беспућу него на асвалту прилагођен најзахтевнијим потребама корисника. Нов тржишни приступи одрешене руке произвођачу од стране државе омогућује купцу да ако има новца може бирати и извољевати за своје паре. Све је на продају па се може поручити војна или цивилна варијанту возила, отворена скроз, са меким кровом, затворена или у варијати бусић. Овај “бусић” има подоста варијанти (фургон, теретни саните, транспортни…) али је једно од најружнијих дизајнерских домета у светским размерама али кад се види употребна вредност лепота се ставља у други план. Осталим боље стојећим купцима из Уљановска нуди се модеран теренац ПАТРИОТ али то је конфекција без душе за љубитеље класичног укуса и тема неког другог чланка.

Да нема неко случајно информацију кад ће отпис половних Уаза из неког Јавног предузећа ?!

Новак Максимовић,
lorist


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка