Четири приче пуне опасности са сибирских експедиција једног геолога

Објављено: 11.08.2017.год.
фото: Руска реч


Руски геолози пуно путују, много месеци проводе далеко од куће, негде у сибирским планинама, живећи у шаторима и кувајући на ватри. Они зато могу да вам испричају бројне авантуре и занимљиве приче, од којих су неке веома необичне и чак необјашњиве, а дуге просто уливају страх у кости.

Доктор Владимир Владимиров, старији истраживач на Институту за геологију и минералогију „Собољев” Руске академије наука у Новосибирску са преко 30 година искуства у геолошким експедицијама, поделио је са нама своја сећања са терена.

Свето брдо

Геолог у планинама, 1982. Из личне архиве др Владимира ВладимироваГеолог у планинама, 1982. Из личне архиве др Владимира Владимирова

 

Др Владимиров и група геолога 90-их година су радили у региону Тува у јужном Сибиру. Већи део становништва у овој регији су будисти. Код њих постоји традиција обележавања светих планинских врхова тракама од тканине. Током једне експедиције геолози су упознали старог човека који им је показао једну планину у даљини и саветовао им да не иду тамо. Али они су се само насмејали и наставили свој пут право према тој планини.

 

„Био је веома топао дан и на небу није било ни облачка. Стигли смо до планине и почели успон на врх, али нисмо још прешли ни пола пута кад је одједном почела киша”, сећа се Владимиров.

 

„Погледали смо у небо и видели само један облак тачно изнад наших глава. Помислили смо каква је то иронија и спустили се у подножје, а киша је одмах престала. То нас је изнервирало и почели смо поново успон, али опет је почела киша. Зато смо променили пут и заобишли планину. Чудом, после тога није више било кише.”

Вечера у екстремним условима

Вечера у Туви, 1982. Из личне архиве др Владимира ВладимироваВечера у Туви, 1982. Из личне архиве др Владимира Владимирова

1978. године, док је још био студент, Владимиров је био на терену у источним Сајанским планинама. Једног дана отишао је са вођом експедиције да ураде неко додатно испитивање. Напустили су камп и ишли непрекидно дан и ноћ како би стигли на одредиште.

„Био је пун месец, а пут смо нашли помоћу компаса”, прича Владимиров.

Валера, старији геолог, ишао је напред, држећи пиштољ у руци, док је Владимиров ишао за њим. Одједном су схватили да их неко прати. Иза њих је ишао медвед, кроз грмље у близини, кретао се у истом правцу са њима!

Геолози и медвед су у ствари имали исти циљ: да стигну до мале ловачке куће у шуми, где такође расту малине које медведи воле. То није било последње изненађење.

Када су геолози стигли до мале колибе, решили су да вечерају, али у својим ранцима нису пронашли ништа осим пет коцкица шећера и једну кесу суве каше са месом.

Владимиров је мислио да је Валера понео храну, а Валера је мислио да ју је понео Владимиров. Једини начин да направе кашу био је помоћу чајника који су нашли у колиби. Зато је тешко рећи да ли су је јели или пили кроз отвор на чајнику!

Још једна прича о медведу
Из личне архиве др Владимира ВладимироваИз личне архиве др Владимира Владимирова

 

Једном су геолози били на експедицији поред реке Средња Кочема у Краснојарском крају у источном Сибиру. Шума у тајги је веома густа и видљивост је мала. Једини начин за кретање је уска стаза где је дрвеће посечено због геофизичког истраживања.  

Два геолога су ишла овом уском стазом како би сакупили узорке земљишта. С обзиром да је шума била врло густа научници нису приметили да нису сами у дивљини: само 10 метара испред њих стајао је медвед!

Инстинкт за преживљавање је прорадио и Саша, који је ишао напред, у паници је окренуо лопату хоризонтално као да држи пушку, не очекујући да ће медвед у то да поверује. Али некако је упалило и медвед се удаљио.

Необично је то што је, када су касније овај случај причали својим колегама, Саша рекао: „Питао сам Вању да ми дода пушку, али онда смо схватили да је немамо”.

Вања се, међутим, сећа другачије: „Ниси ми тражио пушку, само си рекао AAAAAAAAAAAA!!!”

Страх у ноћи

Пре простирки, геолози су користили кревете за камповање. Из личне архиве др Владимира ВладимироваПре простирки, геолози су користили кревете за камповање. Из личне архиве др Владимира Владимирова

Владимиров и његове колеге су 1982-83. отишли у експедицију на реку Ерзин у Туви. Када је пао мрак, окупили су се у кухињском шатору да причају мистериозне приче са различитих експедиција.

„Било је пуно прича. Ноћ је била врло тиха и мрачна. Одједном зачуло се звечање ланаца веома близу шатора”, сећа се Владимиров.

Истрчали су са лампом и угледали огромног белог коња везаног ланцима.

„Никад раније нисам видео таквог коња”, рекао је Владимиров. „Било је језиво.”

Коњ је полако ишао око шатора, а ланци су тихо звечали. Мушкарци су одвели даме до њихових шатора, а када су се вратили, коњ је нестао и опет је владала само тишина.

Ирина Корнева,
Руска реч


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

Повратак српских Аргонаута

2018-11-05 13:00:30

Приредио Бошко Антић, контрадмирал у пензији На данашњи дан, пре сто година, Врховна команда је наредила Бродарској команди да се врати на Дунав и Саву, одакле су...

Србија крварила да би сви Срби живели у једној држави Југославији

2018-11-04 19:31:56

Гинули и да би од аустроугарског јарма ослободили Хрвате и Словенце. За склапање сепаратног мира нуђени Црна Гора, делови Босне и Албаније

Бећковић против НАТО-а

2018-11-04 09:21:35

Пише Мирослав Лазански за Политику Фетва је написана. Из Црне Горе. Важи за писца и академика Матију Бећковића, за историчаре Чедомира Антића и Александра Раковића, те за...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: