Аписова глава на поклон Бечу

Објављено: 29.07.2017.год.
Завереници 1903: Апис (у горњем реду први здесна) жртвован је упркос својој маргиналној улози (Фотодокументација „Политике”)


Kада је постало јасно да краљ Петар не може и неће да испуни обећања о завођењу аустрофилске политике у Србији, Беч је одлучио да у повољном тренутку преломи са Карађорђевићима и са Пашићевом владом и да мачем обезбеди утицај на Балкану. А када је постало јасно да се без Пашића и Карађорђевића не може – жртвован је Апис као главни кривац размимоилажења, малтене и кривац зa избијање рата

Писма Петра Карађорђевића бечком двору упућена уочи и непосредно после Мајског преврата најбоље документују тадашњу спремност кнеза и потоњег краља Србије да после доласка на престо поведе политику која би уважила привредне и геостратешке амбиције Двојне монархије.


С друге стране, дипломатска преписка и такозвана размена мишљења између Беча и Санкт Петербурга показују колико је Аустроугарска била заинтересована да кнез Петар дође на престо Србије и пружају сведочанство о спремности монархијског врха на плавом Дунаву да прихвати промену власти у Београду, не обазирући се на то како ће државни удар бити изведен и коју цену ће насилна смена династије изискивати.

Неиспуњена обећања српске стране, односно незадовољена очекивања Беча појашњавају каснију радикалну промену држања двора Хабзбурга према Карађорђевићима и његову одлуку да мачем изнуди што се договором није могло остварити. Пођимо редом.

Писмо кнеза Петра од 28. новембра 1901, приложено уз опуномоћење Јаше Ненадовића за представника Карађорђевића пред Бечким двором, прихваћено је као декларација потенцијалног новог владара и добило је највишу оцену у одговарајућој анализи бечког министарства спољних послова – будући да је кнез Петар у њему ставио двору Хабзбурга у изглед потпуно привредно окретање Србије према Аустроугарској и обећао да Србија неће тежити припајању нових територија на Балкану (које су на Берлинском конгресу 1878. године, одлуком великих сила, проглашене за интересну зону Двојне монархије).

Аустрија тако од децембра 1901. више није била неутрални посматрач сучељавања српских династија. Благонаклоно је гледала на предстојећи преврат, мада то није чинила без резерве: Беч је у току 1902. и 1903. године, све до пред Мајски преврат, водио двоструку игру. У неколико наврата је послао упозорења краљу Александру да се у Србији припрема државни удар – не одајући имена кључних завереника, а наводећи имена симпатизера Карађорђевића који нису учествовали у завери или су имали маргиналну улогу. С друге стране, Беч је преко (полу)званичних канала доставио саопштење једној од кључних личности у припреми те завере – београдском адвокату Аци Новаковићу – да ће признати кнеза Петра за краља Србије „већ сутрадан по његовом доласку на престо”. (Аца Новаковић у мемоарима објављеним у београдској „Трибуни” 1911. године: „Исповест о преврату 29. маја 1903”)

Беч, наравно, није био спреман да без резерве прихвати долазак краља Петра на престо, свестан да краљ није деспот и да ће виталне политичке одлуке ипак доносити влада и скупштина. Оцењујући положај краља Петра као „крхак”, а његов утицај као „ограничен”, а уз то имајући у виду и слабу физичку конституцију новоименованог српског краља (према извешају аустријског посланика из Београда, кнез Петар по доласку у Београд није одавао утисак одлучног, будућег монарха, већ ветерана који је оставио најбоље дане иза себе и при томе био жут у лицу, што је по аустријској оцени био знак да му је оболела јетра), Беч је успоставио контакт са Николом Пашићем коме су наменили улогу „другог аустријског гвожђа у српској ватри”. Не зачуђује да је Пашић, на савет „бечких кругова”, уочи преврата отпутовао са породицом на такозвани одмор у Опатију, у ствари у азил моћне, суседне монархије, не би ли у случају неуспеха преврата остао „чистих руку” и очувао своје политичке амбиције.

Телеграм који је кнез Петар упутио Францу Јозефу 2/15. јуна 1903. из Женеве, пред његов долазак у Београд, показује да је будући краљ био свестан сумњи које је Беч гајио према њему уочи крунисања. У телеграму је – дословце – најпонизније молио аустријског монарха да према њему има симпатије, какве је гајио према његовом оцу, кнезу Александру Карађорђевићу (...) „Из извештаја аустријског амбасадора у Русији Ерентала од 12. јуна 1903, произилази да ни Санкт Петербург није без резерве гледао на будућу улогу краља Петра. Ерентал је навео да је са руским министром спољних послова грофом Владимиром Николајевичем Ламсдорфом заједнички констатовао „да је боље имати овог краља, него никаквог краља у Србији.” (Тај документ је сачуван у Политичком архиву Државног архива у Бечу под назнаком X 119/1903)

Сумње Беча у поузданост краља Петра као савезника показале су се као оправдане већ у 1905. години, када су такозване великосрпске струје у Београду добиле превагу. До још драматичнијег развоја односа дошло је 1906. године када је Беч завео санкције Београду, познатије као „рат свиња”. У том периоду су силе Антанте, пре свега Француска, стале уз Београд, а највећи савезник Аустрије, Немачка, такође је умешао прсте, покушавајући да оствари (најпре) привредни утицај у Србији. Од тог тренутка Беч је почео да кује ратне планове, чији је први део остварио 1908, анексијом Босне, а други део започео 1914. године.

Поткрај 1916. и у пролеће 1917, када је Аустроугарска понудила Антанти преговоре о сепаратном миру, показало се да се без Карађорђевића ипак не може, с обзиром на то да је и Париз инсистирао на останку те династије на престолу. Тако је, на крају, жртвован пуковник Драгутин Димитријевић Апис као дежурни кривац за све. Савезницима Србије понуђена је верзија да је био организатор неуспелог атентата на регента Александра у Солуну 1916. године и вођа преговора о сепаратном миру са Централним силама (мада је управо Александар покушао да ступи у преговоре са Сикстусом Бурбонским, преговарачем аустријског цара Карла Првог). Аписово стрељање било је поклон Бечу – баш као што је својевремено кнез Милош послао главу вожда Карађорђа у Цариград.

Крај

(Ова серија је писана уз ослањање на кнјиге: „Црна рука” Вассе Казимировића и „Пуковник Апис” Милана Ж. Живановића, изданја ИК „Прометеј“ Нови Сад 2016)

Милош Казимировић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Споменик деди хероју нашли после 100 година

2017-10-18 09:05:27

Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог...

Москва агентима не верује: Како су раскринкана три врхунска америчка шпијуна

2017-10-17 10:05:21

У филмовима о шпијунима има пуно маскирања, смешних коинциденција и много глупости. Али тога има и у стварности, и то се дешава чак и врхунским шпијунима. КГБ...

Битка код Слобоције: Како је Кутузов разнео најбољу турску армију

2017-10-17 08:15:42

На простору Балкана тек с почетка 19.века неколико пута су се водили жестоки ратови између Русије и Отоманског царства за ослобођење православних народа који на њему живе.

Амерички митови о Другом светском рату

2017-10-16 09:06:15

Улазак америчких и британских трупа у северну Француску 6. јуна 1944. на Западу се сматра пресудним догађајем за исход Другог светског рата, иако је нацистичка војска тада већ претрпела суштинске поразе од Црвене армије, пре свега код Курска и Стаљинграда.

Маштовита украјинска историја: Престони град Кијев – једнима мајка, другима маћеха

2017-10-16 06:42:39

У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије....

Како је једна Рускиња провела дан у српској војсци

2017-10-13 22:33:21

Руски и српски војници су се много пута у историји борили раме уз раме. Ускоро ће Дан ослобођења Београда, празник који је заједнички за Русију и...

Руси на Солунском фронту

2017-10-10 10:43:06

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање целог Балкана чиме би...

Фарса БиХ правосуђа

2017-10-10 10:32:36

Ако је још постојала нека недоумица, од данас се брутално јасно показало да за Србе од стране БиХ правосуђа нема правде! Насер Орић, коме је у...

„Ни случајно немојте разговарати на руском!“

2017-10-09 09:56:16

У марту 1999. бомбе НАТО-а нису падале на Милошевићев режим, нити на непромишљену и недоследну политику Београда у побуњеној покрајини, нити на земљу која се после десет година санкција гушила у ситном лоповлуку и крупном криминалу. Не, они су гађали моју Митру, њен Лик и њено Достојанство, њено Смирење и њену Љубав. Они су то радили и раније: 1941, 1944. и 1995, али ја тада то нисам знао.

Радо иде Фијат у војнике

2017-10-09 08:05:27

Kао трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?