Ваљда ће синути сунце...

Објављено: 25.06.2017.год.
Милисав Вукосављевић, фото из породичног албума, Политика
Из ратног дневника Милисава М. Вукосављевића, резервног пешадијског потпоручника


Борац чувене Ђачке чете у Првом светском рату био је и Милисав М. Вукосављевић из Љубића код Чачка, резервни пешадијски потпоручник, иначе један од најбољих свршених ученика Ратарске школе у Краљеву. Припадао је Првој чети Првог батаљона Трећег пешадијског пука, првог позива Моравске дивизије. У њој се налазио све до смрти. У борби са Немцима и Бугарима код села Тепавци у Мориховском срезу (Битољ) погинуо је 1. новембра 1916. године у 27. години.

За све време ратовања од 1914. до смрти Милисав је водио ратни дневник. Бележио је у њему све догађаје, све што је у току борбе сазнавао и своје мисли о родбини и домовини...

1. јуни 1916 – Сви су војници и официри болесни, те није било занимања. Пре подне дуже смо остали у шатору за ручавање војника. Занимање нисмо имали ни после подне. Примили плату за месец јуни и тако исто и хранарину за првих десет дана.

2. јуни 1916 – Данас је литија у мом селу. Знам врло добро какве црне мисли данас окружују моје на дому, па још да знају штогод о нама ипак би им много лакше било. Али ће и њима ваљда једанпут синути сунце слободе...

3. јуни 1916 – Пре подне били на занимању: егзерцир. Врућина опасна и прашина велика да се већ не може да живи. У логор дошли у 8 ч. Уморни, те мало загасисмо жеђ хладним пивом. Увече добих од Момира једну визит-карту коју ми шаље Димитрије Средојевић, народни посланик из Атенице. Он ми између осталог пише: „Ти си син мога доброг пријатеља и познаника из школе...”. Ово ме је необично растужило, јер ја о свом оцу не знам ништа...

4. јуни 1916 – Пре подне батаљонска обука. Мало смо се истрчали, те ће нам ручак бити слабији. По подне праше војнике. Увече ноћни марш, правац Василика–Лутра а потом у логор.

5. јуни 1916 – Устао у 7 ч. Пре подне био на служби. Чинодејствовао је поред нашег пуковског свештеника и прота дивизијски г. Веља Милојевић. Иначе цео дан сам провео у логору.

6. јуни 1916 – Пре подне ратна служба јужно од логора, а после подне цела чета је радила код дивизије на оправци јаркова са једне чесме. Данас са нерасположен и љут због једне ствари коју овде нећу спомињати. Ствари у војсци су такве да човек никада не сме исказати слободно своје мишљење и свакад мора говорити ласкајући ако хоће да не буде омрзнут и да може просперирати у друштву. Да ми је само дочекати час да се овај рат сврши, па да се повучем у грађански живот.

7. јуни 1916 – Пре подне четна обука. Долазио је командант дивизије. Био је доста задовољан радом војника. По подне два часа стражарска служба (мој предмет). Другога часа објашњавао сам војницима снагу савезника и данашње руске офанзиве.

8. јуни 1916 – Пре подне марш ка Седесу и натраг за логор поред Вардарске дивизије. Врућина је била несносна и војници су врло тешко ишли. Из наше чете изостало је свега пет војника док је из других чета нашег батаљона изостало по 15-20 војника. У логор смо стигли у 9 ч. пре подне. По подне одмор и прање веша. У 5 ч. извршено је друго убризгавање серума против тифуса. Имаћемо до три дана поштеде.

9. јуни 1916 – Цео дан смо лежали, јер је реакција и сада била доста јака.


10. јуни 1916 – И данас смо имали поштеду.

11. јуни 1916 – Пре подне одмор и прање војника. Ми смо официри били на бацању бомби.

12. јуни 1916 – Пре подне био је један краћи марш уз брдо јужно од логора. Ишла је и бојна комора, митраљеско одељење и санитет. У логор смо стигли у 8 часова. По подне одмор. Ових дана чула се силна канонада у правцу Битоља. Руска офанзива изгледа да је унеколико задржата. Ствари се одвијају сувише брзо. Пре неки дан посланици Сила из Споразума предали су грчкој влади ноту у којој су тражили смену владе, демобилизацију и вођење благонаклоне неутралности према Споразуму. Грци су морали пристати и блокада је од јуче дигнута са грчких обала.

13. јуни 1916 – Пре подне пуковска ратна служба у правцу Седеса.

14. јуни 1916 – Пре подне батаљонска обука, а после подне теорни час.

15. јуни 1916 – Видов-дан. Пре подне у 7 часова била је божја служба. Овај дан у току 500 година био је стално дан туге и жалости и то је и данас и то у много већој мери...

Миладин Вукосављевић,
Политика
 

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Само 22 земље у свету нису искусиле британску агресију или колонизацију

2018-06-17 06:43:19

У  „Империји у којој Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. Ово се односи и на период када је...

Недозвољена муниција против Срба

2018-06-13 10:03:09

ИЗ РИЗНИЦЕ ЗОРАНА ДОКИЋА

Чепурин: Београд се налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца

2018-06-12 12:06:02

ТЕКСТ АМБАСАДОРА AЛЕКСАНДРА ЧЕПУРИНА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Енглези вековима били главни извозници црних робова из Африке, а због тога се нимало не кају

2018-06-11 08:11:20

Пише Јово Вукелић, Факти Kада је је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика Британија одговорна за многе светске проблеме у историји” -...

Британци за 185 година владања Индијом побили и уморили глађу 85 милиона људи

2018-06-10 21:25:39

ИСТРАЖИВАЊЕ: МАСАКРИ И ВЕШТАЧКИ ИЗАЗВАНЕ ГЛАДИ - ГЕНОЦИД ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ИНДИЈИ

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија

2018-06-10 16:10:08

НАТО захтевао неограничен приступ на целој територији СР Југославије

Како су немачки научници учествовали у прављењу совјетске атомске бомбе

2018-06-09 08:07:33

  После пораза нацистичке Немачке САД и СССР су учинили све да се докопају њених водећих научника и искористе их у прављењу нуклеарног оружја. И једнима и...

Два Драгана и удар на Вучића

2018-06-08 06:59:32

Ђилас и Шолак, по свему што смо сазнали у последњих неколико месеци, између осталих захваљујући и "Новостима", своје "опозиционо деловање" сјајно су укрстили с медијским тржиштем у Србији

Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива

2018-06-03 17:49:03

„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу

Симболика капе код Срба или како српска пословица каже: „Капа је старија од човека“

2018-05-30 08:48:25

Капа је део традиционалне одеће словенских народа и изражава човеков социјални статус. Она је знак, порука и отуда српска пословица: „Капа је старија од човека“. У различитим...

rt - kolumne