Херцеговачки хајдук западњачких манира

Објављено: 18.06.2017.год.
Фото: породична архива / Политика
Један од идеолога револуционарне омладине у Босни, пријатељ Лава Троцког и Тина Ујевића, једнако је уживао у изучавању песника и филозофа и прављењу бомби


Није Владимир Гаћиновић имао грло уличних полемичара и галамџија него дискрецију префињеног и интелектуално узвишеног револуционара. Изгледао је као див, који је израстао из херцеговачког камена. Пресудно је утицао на Гаврила Принципа, док су тихо разговарали шетајући Калемегданом. Сретао се са Лавом Троцким у париском хотелу „Одеса”, друговао са великим хрватским песником Тином Ујевићем. Имао је 27 година када је умро у Женеви под мистериозним околностима, 11. августа 1917. године.

Ко је заправо био један од меланхоличних идеолога и главних организатора Сарајевског атентата који је једнако уживао у изучавању песника и филозофа и прављењу бомби?

Можда га је најбоље описао Лав Троцки, који га је упознао у Паризу: „Поред мене у ћошку кафеа ’Ротонда’, у густом диму, седи неки млади Србин. Без обзира на веома шарену публику, човек и преко воље заустави свој поглед на њему. То је једна од оних фигура које као да су створене зато да би код уредних људи изазвале неспокојство. Висок, мршав, али снажан, мрк, са изразом немира и енергије у очима и цртама лица, он оштроумно посматра све и свакога, пожудан утисака из туђег живота, али способан да се не изгуби у њему. Овај млади човек – једва ако су му 23 године – има свој циљ. Он је Србин из Босне и Херцеговине, друг Принципа и Илића...” (Данило Илић, члан Младе Босне).

Професор др Радослав Гаћиновић уступио нам је из породичне архиве документацију о свом славном претку, цитирајући његове речи: „Српски револуционар, ако хоће да побиједи, мора бити умјетник и конспиратор, имати талента за борбу и страдање, бити мученик и завјереник, човјек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене”.

Владимир Гаћиновић:Српски револуционар, ако хоће да побиједи, мора бити умјетник и конспиратор, имати талента за борбу и страдање, бити мученик и завјереник

Владимир је рођен у селу Качањ 25. маја 1890. године. Након завршетка основне школе у Билећи, од 1901. похађа гимназију у Мостару. Већ тaдa, у гимназијским данима, оснивао је тајна ђачка удружења и активно учествовао у раду литерарно-филозофских друштава.

Године 1907. Владимир је похађао Богословију у Рељеву, а почетком 1908. постао је члан редакције мостарског листа „Народ” у којој је остао све до анексије Босне и Херцеговине, коју је 5. октобра прогласила Аустроугарска. Лист је тада под притиском цензуре угашен.

Ухапшен је 20. октобра 1908. због јавног отпора окупаторском терору. После изласка из затвора, Гаћиновић преко Црне Горе прелази у Србију. Заједно с младобосанцима Богданом Жерајићем, Драгутином Кокановићем, Ацом Богдановићем и Јовом Гашићем, у Врању завршава обуку за комите. Матурирао је у Првој београдској гимназији у јуну 1910. године и уписао студије књижевности код Јована Скерлића на београдском универзитету.

Као једном од најбољих студената, српска влада даје му стипендију за студије филозофије у Бечу 1911. године.

Исте године у јесен, у Београду се упознаје са Љубом Јовановићем Чупом, уредником „Пијемонта”, листа који је имао можда и највећи утицај на омладину тог времена. По наговору Јовановића, Владимир Гаћиновић ступа у тајну организацију „Уједињење или смрт”, познату и као „Црна рука”.

Поверено му је руковођење борбеном организацијом Босне и Херцеговине и групама студената по Европи. Међутим, већ после мистичног церемонијала приликом примања у организацију, Гаћиновић је осетио да губи нешто од своје револуционарне независности.

У лето 1912. године Владимир Гаћиновић одбија да служи војску у Аустроугарској монархији, због чега се више није могао вратити у отаџбину. Почетком 1913. преко Италије стиже у Швајцарску и у Лозани наставља студије, крећући се у друштву познатих руских револуционара. Сусрет у Лозани с руским социјалистом-револуционаром Марком Андрејевичем Натансоном учврстио је Гаћиновићево уверење да се слобода не стиче без жртава и жртвовања. Током 1913. и 1914. учествује у активностима Младе Босне, величајући Богдана Жерајића, који је после неуспелог атентата на генерала Варешанина у јуну 1910. извршио самоубиство. Тај чин снажно је одјекнуо међу борбеном омладином у БиХ.

Тин Ујевић је о свом пријатељу Владимиру Гаћиновићу оставио следећи занимљив запис: „Имам га још и сада пред очима, какав је долазио у кафе ’Ротонда’: висок, са брчићима и неколико длака на опаљену лицу, са тешким штапом у руци, са црном краватом на крагни, погледом је стрељао далеко из очију које су се кресиле као живи огањ, али, када се човек приближио, видео је у томе погледу толико доброте и кроткости, да је напокон открио да се у том  Херцеговцу сакрива права словенска душа.”

Александар Апостоловски,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка