Зашто ћутиш Србине?

Објављено: 16.06.2017.год.
фото: Newsfront


Иако свесни опште деградације свих темељних вредности нашег народа, ћутимо. Рече неко да „није херој онај који бије, већ који трпи“, па се у тој категоризацији данас можемо сматрати херојима. Јадно. Ја-дно.

И свако ЈА данас додирнуло је дно, јер ћутимо, нахрањени сликама обилног оброка, напојени амбалажираном водом са продатих извора, настањени на уступљеној земљи, запослени у туђим компанијама, ошамућени сталним шамарањем егзистенције. Ћутимо. Јадни, а ћутимо.

Чак се и под отоманском окупацијом чуо глас предака, преношен на новорођене уз звуке гусала, ритам кола и предање са колена на колено. И када су главе летеле, и када су деца одвођења, и када се слава добијала простим прекрштавањем, остајали смо доследни себи, одбијајући да се сами одрекнемо онога што је једино било наше. Не видесмо како из разграђеног Цариграда граде Европу, па се заљубисмо у рециклирану културу, па јој похитасмо.

Европа? НЕ! Одбрусише неке паметне главе, али неке одевене „по европским стандардима“ нас поклонише олошу. Разграбише реликвије, препродаше непроцењиво, издаше и нас и себе. Нас издаше, себе наплатише и за вечност осрамотише.

фото: Newsfront

Не може се трговина с ђаволом исплатити, нити изаћи паметнији, јер да је памети не би се ту рачун ни правио. Разорени изнутра затрованим одродима, корумпираним властодршцима уз издају србљољубаца и човекомрзаца, дођосмо на руб сопствене пропасти, добровољно, својим потписом, својим избором, јер ћутање је избор.

Инат, који нам је увек био последња линија одбране, остао је као средство за наше међусобне обрачуне око остатака лешине коју данас називамо Отаџбином. Мудрост трошећи на бесплодна надметања и ситне пилићарске интересе, остадосмо на ледини националне будућности, обездушени, млитави. Ћутимо.

Свако истицање националних симбола одмах добије епитет ретроградног, сваки патриотски занос осуду, а свака изговорена реч којом би звали на буђење успаване душе, бивала би затрпавана гомилом празних усклика златном телету. Данас као да глувима говоримо, као да нове генерације немају способност да чују, запамте, а камоли размисле о величини и тежини наслеђа и славе којом се оденуше одмах на рођењу, а коју уфлекаше већ у раној младости.

фото: Newsfront

Данас орден добија само онај који херојски ћути и јуначки трпи, јер је за сваког са сачуваном здравом памећу ћутање јако болно, мучно и тегобно. Веће се ране отварају ћутањем, него борбом, али се правимо да рана нема, јер се не виде, а гноје. Јер ћемо пасти, наизглед, читави, а бићемо трули изнутра.

Празна љуштура која се некад звала човек, али је ћутала.

А на кога дићи глас?- пита ћутач. На себе, прво!

На своју лењост, безобзирност, на срамотни однос према наследству и обавезама из неписаног тестамента предака. Због кога су закоровљена гробља, запуштене костурнице, затурене успомене, уподкровљене гусле. Ко се предао у предавању наслеђа? Под којим изговором?

Егзистенција? Ко те је угрозио? Па на њега вичи! Отми му своје! Врати сину оно што ти отргнуше, а што си њему дужан предати! Не повлачи се, јер назад нема.

Иза тебе је амбис заборава.

Наши стари су то знали. Где је нада у васкрсење Србије? – опет пита ћутач. Није време за нове Синђелиће, нити неки нови Принцип мора доказивати своје презиме.

Нема данас простора за – јуриш! У овој летаргији је време за мале победе. За уснулу генерацију и буђење је успех. За нас је доцкан.

фото: Newsfront

Уложимо сво наше болно стечено искуство у нашу децу. Предајмо им наслеђе. Упознајмо их са херојима. Пред њима прослављајмо великане, јунаке и интелектуалну елиту, а демистификујмо старлете, фукаре и отпад друштва.

Покажимо им да се на колена пада само када се проси рука будуће супруге.

Да се ћути само током Свете тајне и у библиотеци. Да се отров не пакује само у малим бочицама, већ и у виду медијског садржаја и да конзумација није обавезна. Разголитимо западну подвалу. Обновимо разорени систем вредности. Отворимо им ум, како би они отворили уста, ако већ ми ћутимо….а то ће нас сахранити.

За
News Front Бошко Козарски оснивач Српско-руског образовног центра.

Приредила Лола Ђорђевић,




Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка