Како су Немањићи дошли до краљевске титуле

Објављено: 04.06.2017.год.
Стефан Немања, ктиторски портрет, фреска у наосу Богородицине цркве 1568. год (Фото Википедија)
Пре тачно осам векова, 1217. године, српска држава је међународно призната


Година је 1204. Крсташи освајају Цариград. На тлу срушене Византије настају нове државе. Међународни односи у југоисточној Европи се усложњавају. Чак и у таквим невеселим политичким околностима, једна земља успева да оствари свој циљ и стекне међународно признање.

То је Србија, чији владар Стефан Немањић (Првовенчани) директно из Рима добија краљевску круну, што је значило стицање државности и самосталности.

Збило се то пре тачно осам векова – 1217. године.

Овако би у најкраћем могао да гласи сиже књиге „Србија 1217 – настанак краљевине”, у издању „Еволуте”, чији су аутори Синиша Мишић и Радивој Радић. Ова двојица професора Одељења за историју београдског Филозофског факултета недавно су представили своју студију на књижевном фестивалу „Пази шта читаш”. На тој манифестацији посвећеној стручној литератури из хуманистичких наука, културе и уметности, Мишић и Радић су појаснили да је у њиховој књизи „понуђен нови поглед на ову тему”.

„Наша намера је била да покажемо како 1217. година није била случајност или инцидент у историји Срба у средњем веку, већ да је стицање државности био исход напора које је предузимало више генерација тадашњих владара. Најзаслужнији за то што је Србија дошла до круне и међународног признања јесу Стефан Немања (Свети Симеон) и његови синови Стефан Немањић (Првовенчани) и Растко, односно Сава”, истакао је Мишић.

Две године пошто је краљевска круна стигла из Рима, избором Саве за архиепископа 1219. и стварањем српске аутокефалне православне цркве, српска држава с краљем на челу добија и самосталну цркву, која употпуњује стечену државност. Ово је утолико важније, додао је Мишић, јер је тим догађајем решено верско питање, без чијег решавања ниједна средњовековна држава није могла да опстане. Осим тога, Свети Сава био је заслужан и за оно што бисмо данас могли назвати идеолошким аспектом, односно оправдавањем и објашњавањем очеве владавине.

„Специфичност краљевине Немањића јесте у целом поступку стварања култа Светог Симеона, односно Стефана Немање, од његовог замонашења, преко смрти у Хиландару, до погреба, канонизације и писања његових житија. У томе свему најзаслужнији је Растко, који је радио на стварању владара-светитеља и успостављању Немањића као светородне династије”, навео је Мишић.

Тешко је, ипак, рећи који је од тројице Немањића имао пресудну улогу у успостављању српске средњовековне државности, додаје он.

„Стефан Немања је започео процес добијања самосталности. Он је 1195. и 1196. ујединио све српске земље осим Босне, чиме је Србији омогућено да допре до предела у којима је могла да интензивније развија привреду и пољопривреду него док су у њеном саставу били само Рашка и Полимље. Интензивирање земљорадње у припојеним крајевима, попут Косова и Метохије или долина Западне и Јужне Мораве, одразило се и на пораст становништва. Досадашњи налази показују да је број становника од краја 11. и почетка 12. века растао све до 1340. године, када долази до истовремене стагнације, па опадања популације и државе”, каже Мишић.

Црквено градитељство за време владавине Стефана Немање такође је накнадно допринело успостављању државности, додао је. Од храмова подигнутих у његово доба, наиме, после 1219. формирана је мрежа епископија новоуспостављене аутокефалне цркве.

Професор Радивој Радић указао је на то да су и претходници Стефана Немањића на месту великог жупана настојали да припреме међународно признање оличено у краљевској круни. И док је Византија на то, чини се, гледала са знатно више благонаклоности, угарски двор је опструисао идеју да Србија доспе у ранг краљевине.

„Круна се у то доба могла добити једино из Рима, од папе као тадашњег врховног ауторитета хришћанског света. У Византији тада нису још имали ни своју реч за краља. Будући да су угарски краљеви сматрани најоданијима у католичком свету, њихово противљење слању круне у Србију дуго је наилазило на разумевање папе Иноћентија Трећег”, навео је Радић.

Тек смрћу тог верског поглавара, 1216. године, српски владари успевају да добију круну из Рима. С тим се ускоро мири и угарски двор, у чијим ће се званичним повељама ускоро наћи титула „краља Србије”, баш као и у документима свих потоњих византијских писаца.

Круна стигла из Рима

На представљању књиге аутори су се дотакли и контроверзе којом се често, како кажу, бави шира јавност: одакле је стигла круна за Стефана Првовенчаног. Професори Синиша Мишић и Радивој Радић наводе да је она, по свим сазнањима, дошла из Рима, а да ју је по папском легату послао папа Хонорије.

„У то доба, 1217. године, Византије још нема, а на западу цар није биран, па је папа био једини и највећи интернационални ауторитет. Управо зато, Стефан Првовенчани свакако није једини владар крунисан из Рима”, истакао је Мишић.

Радић је прецизирао да је чак и бугарски средњовековни владар Калојан, иако је имао титулу цара, желео да од папе Иноћентија Трећег добије круну.

„Чак су и руски кнезови, чија је црква била најоданија цариградском патријарху, добијали круну са запада”, закључио је он.

Дмитрије Буквић,
Политка
 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

По чему су Срби и Руси слични?

2017-06-26 22:15:55

Шта је то што Русе и Србе зближава и чини их сличнима? Ево малог списка наших заједничких позитивних и „мање позитивних” црта. „Исти отац!”, „Толико личи на...

Најпознатије мисије чувеног генерала КГБ-а Јурија Дроздова

2017-06-26 12:04:21

Легендарни генерал КГБ-а, којег су увелико ценили и савезници и супарници СССР-а, учествовао је у неким од најважнијих совјетских мисија у иностранству и надгледао је велику мрежу шпијуна широм света.

Ваљда ће синути сунце...

2017-06-25 08:21:31

Из ратног дневника Милисава М. Вукосављевића, резервног пешадијског потпоручника

Пет најлепших жена Совјетског Савеза

2017-06-24 21:37:14

Звезде светских подијума су говориле неколико језика, страни модни креатори и људи из високог друштва су их обожавали, а у отаџбини су примале једну од најмањих плата и стално су биле под присмотром агената КГБ-а.

Ћирилица између Светог писма и судског позива

2017-06-24 08:32:49

Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо – тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо, каже Матија Бећковић

Совјетске жене снајперисти: Леди Смрт и Невидљиви ужас

2017-06-22 21:59:30

У време Великог отаџбинског рата стотине хиљада совјетских жена је отишло на фронт да раме уз раме са мушкарцима ратује против нацистичке Немачке. Неке од њих...

Одлучите се господо: Да ли безбедност на Балкану подривају Срби или Руси?

2017-06-22 15:59:20

Данас су објављене две вести, односно, једна одлука и једна изјава на штету Срба. Прва је о продужењу санкција од стране Доналда Трампа за око стотинак...

Знају НАТО емисари да је кратка памет код Срба

2017-06-21 10:58:12

Спасавање Србије

Отров из обавештајних руку

2017-06-20 18:49:14

У Државном архиву у Сарајеву постоји акт Земаљске владе за Босну и Херцеговину од 18. јула 1914. године, где се наводи: „Владимир Гаћиновић, намјештеник из Сарајева, сада у Швајцарској, стоји на врху револуционарне федерације”

Ђорђе Лешњак није поклекнуо пред бугарским бајонетима

2017-06-20 08:45:05

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Москва

Москва