Шта је најтеже Русима у српском језику, и Србима у руском?

Објављено: 26.05.2017.год.
Илустрација: Јевгениј Михајлов / Руска реч
Српски и руски језик су веома слични. То сви знају. Како и не би били? Какви људи – такви језици. Сваки Рус може релативно брзо и лако да савлада српски језик, Србин – руски. Па ипак постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају језик... Углавном, сијасет неких лексичких и граматичких зачкољица које једноставно не дозвољавају да изражавање на тако блиском, братском језику протече глатко. Покушали смо да скупимо на једно место све те отежавајуће околности, па и да подсетимо да нема ничег недостижног, а стрпљење и вредан рад доносе успех: терпение и труд всё перетрут! Чланак је објављен 25. маја у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.


Шта је тешко Русима у српском?


Када почну да уче српски, Руси брзо схватају да ће им за „мало другачији руски“ требати много више времена и труда него што су очекивали. А тада их чекају страшни „ч“, „ћ“, „џ“, „ђ“, „се“, „ми“, „ме“ и многе друге ствари које ће им загорчати живот.

У почетку учење српског језика Русима изгледа „просто као пасуљ“: само промените акценат, сетите се застарелих речи, и већ можете да „набадате“. Међутим, у пракси се испоставља да учење сродног језика крије у себи многе замке.

На пример, често се Русима чини да је довољно само мало „изврнути“ руски израз, па да испадне правилна српска реч, а у ствари се добије нешто сасвим неочекивано. Један од аутора је у будванском ресторану био сведок ситуације у којој је Рускиња желела да покаже своје „знање“ српског језика, па је тражила пиле на жару, а на руском се кокошка каже „курица“. Разумљиво је да извртање ове руске речи у српском језику може имати непредвидљиве последице. А она је ту реч изврнула у мушком роду баш како не би требало и, да ствар буде гора, затражила га „на грилу“ (рус. - на гриле). Конобари су попадали од смеха.

Или још један случај. Једна млада Рускиња која је тек почела да учи српски је била сигурна да у српском реч „зној“ значи исто што и у руском - „велику врућину“. Тако је једном приликом рекла: „У Русији је често хладно. А ја обожавам лето и зној“, и својом екстравагантном  природношћу одушевила њене српске наставнике.

Ситуацију компликују многобројни међујезички пароними, тзв. „лажни преводиочеви пријатељи“. На пример, Руси се смејуље када чују српску реч „понос“. У руском постоји таква реч, само што значи „пролив“. Прича се како су осамдесетих година на сајму војне опреме представници СФРЈ написали транспарент „Наша армија — наш понос“, и да је то за Русе била главна атракција. Или други познати случај. Током једне школске екскурзије у Србији московска ученица пита своју уморну српску колегиницу: „Тебе трудно?“ („Да ли ти је тешко?“). На те речи Српкиња се трже, прекрсти се и узвикну: „Ју! Боже сачувај!“. Међутим, ове године у Москви 
отворио се ресторан „Пролив“ који има баш у српском фазону специјално за оне који читају латиницу двојни назив Proliv / Пролив. Наш дописник је био тамо, каже да је сасвим обичан московски ресторан, храна није лоша, Србе није видео...

Руском језику је својствено редуковање самогласника и умекшавање сугласника. Рус нехотице изговара српске речи на свој начин: „адгавОр“ (одговор), „притсјЕдњик“ (председник) итд. Правилан српски акценат практично је недостижан за Русе, као и изговор сугласника „ч“ и „ћ“, „џ“ и „ђ“, које Руси обично изговарају као руско „ч“ (нешто између српског „ч“ и „ћ“) и као руско „џ“, не разликујући их у говору: ћевапћић, џурџевак, итд. Русима није лако да науче и српске сугласнике „л“, „н“, „љ“ и „њ“. Они их изговарају прислањајући врх језика уз горње зубе и умекшавају их испред самогласника „и“ и „е“: „љице“, „њизапосљенаст“, итд. А познату брзалицу са вокалним „р“ просечан Рус изговара додајући руско „ы“ испред српског „р“: „Навирх бирда вирба мирда“.

И све је то само фонетика. Шта рећи о страшној српској граматици, на пример о облицима помоћног глагола „јесам“ (који се у руском језику уопште не користе) који се користи и у толико фреквентном перфекту, или о енклитичким облицима заменица (Руси, на пример, тешко схватају разлику између „ми“ и „ме“), или о падежима и глаголској конјугацији,  који збуњују својом међусобном сличношћу, као и сличношћу са руским еквивалентима. А тек два футура и апсолутно неухватљиви за већину ученика положај повратне заменице „се“...

Русима је тешко да схвате како да употребе оно чега нема у руском језику. Затим, када већ оду у Србију и проведу тамо довољно времена, све некако само дође на своје место“, каже Милица Белогрлић, предавач српског језик на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Ломоносов” (МГУ).

А шта Србима у руском?

О трновитом путу учења и предностима познавања руског језика разговарали смо са Србима који су одлучили да савладају језик Пушкина, Толстоја и Достојевског.

Занимљиво да скоро сви наши саговорници помињу као највећу енигму руски акценат који може да се нађе на било ком слогу речи. Акцентирање у руском језику је, рекло би се, кудикамо једноставније од скоро непојмљивих за странце српских акцената различитих тонова и дужине, па ипак, према нашим запажањима и признањима Срба у Русији, руски акценти остају проблем чак и када једном помислите да знате језик за 4+ (признајмо то објективно највећом оценом у изучавању страног језика).

„Таман кад ухватим логику, појаве се неке речи које искомпликују све, и поново се вратим на почетак“, рекао нам је Иван Голушин, Србин који учи руски језик од 4. разреда основне школе, а данас предаје руски на универзитету у руском граду Перм.

„Поред акцента, велики проблем представљају глаголи кретања (посебно са префиксима), глаголски вид, партиципи, бројеви и њихова промена по падежима, писање. О интонацији, смислу, пренесеним значењима нећу ни да говорим, поготово о конструкцијама попут 'да вроде бы нет' (дословно 'да ваљда не', а у преводу: 'ваљда није', 'не би требало'). Присуствовао сам изузетно смешној сцени у којој су актери били једна Рускиња и странац с енглеског говорног подручја (који прилично добро зна руски). Током вечери, коју су организовали студенти који су напуштали Русију, тај странац је попио мало више 'самогонке' (домаће руске вотке). Пошто никад дотад није пио ништа слично, резултати су веома брзо били видљиви и он је задремао на столици. Рускиња му је пришла, разбудила га и без икаквог додатног смисла рекла 'Хајде на спавање!' ('Пошли спать!' – у буквалном преводу 'идемо да спавамо'). Његова реакција на то била је фантастична: 'Ја имам девојку!' Мислио сам да ћу умрети од смеха. Никад ми не би пало на памет да неко може тако да протумачи две наизглед тако једноставне речи“, испричао је за „Руску реч“ Иван Голушин.

Србима је такође тешко да науче да изговарају меко ’и’ (мисли се на умекшавање сугласника испред ’и’), и ’о’ као ’а’. Такође не схватају у потпуности ’ь’ и ’ъ’ и не могу да разликују предлоге ’за’ и ’для’ (овај други се у српском такође преводи са „за“).

„Руски језик је за нас тежак зато што је толико сличан“, каже Антонела Бијелић, дипломирани филолог русиста, саветник „Балканске креативне групе“ за образовање и културу. „Када чујемо реч која постоји у српском, по аналогији јој додељујемо значење и тако правимо велике грешке. Што се фонетике тиче, Ы је ноћна мора људи! Најтеже нам ипак пада акценат. То је највећа мука Србима и нешто што нико не савладава!“

Резиме

Све у свему, просечан руски студент не учи српски ништа теже од просечног српског студента који учи руски. У почетку се свима све помеша у глави. Али другачије и не може бити код тако сродних језика. У сваком случају, упорном ученику се раније или касније све разбистри, и већ следећи његов долазак у земљу чији језик учи бива пропраћен многобројним комплиментима за сјајно знање!

А што се тиче акцената и паклене граматике братског језика, за све вредне ученике је једини лек пракса. Читајте, гледајте и слушајте што више, и у оригиналу, наравно. Сада Интернет то слободно дозвољава свакоме. И наравно ако сте у могућности, дружите се што више са изворним говорницима. Па онда имате све шансе да вас често питају како сте и где сте тако лепо научили наш језик.

Аутори: Алина ЈаблочкинаВјачеслав Чарски, Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Колубарска битка, време победе

2017-12-16 17:01:38

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

Последњи херој Великог рата: Пет пута горео у својој самохотки

2017-12-16 12:34:57

О карактеру Хероја Русије, Павла Павловича Сјуткина, који је ове године напунио 95 година, скромност се може препознати као највећа врлина. Никада није волео да се...

Хладни рат је почео изнад Ниша

2017-12-15 18:05:34

У си­ту­а­ци­ји но­вог за­о­штра­ва­ња од­но­са ве­ле­си­ла на ме­ђу­на­род­ној сце­ни и стал­ног под­се­ћа­ња на хлад­но­ра­тов­ску ре­то­ри­ку и зби­ва­ња, вре­де­ло би под­се­ти­ти на ма­ло по­знат су­коб со­вјет­ских и аме­рич­ких...

Двобоји руских племића: Како су гинули за част у Руској Империји

2017-12-13 19:22:10

Разлога због којих су представници руске аристократије били спремни да изазову на двобој је било превише. Сазнајте како су у царској Русији гинули за част. Петар Први,...

Одговор на књигоцид: Српска купује књиге Мате Ловрака

2017-12-11 18:02:29

Министарство просвјете и културе Републике Српске објавило је резултате Јавног конкурса за откуп књига објављених у Републици Српској у 2015. и 2016. години.

Пет совјетских суперхероја из Другог светског рата

2017-12-09 18:29:46

Многи кажу да су за совјетску победу над нацистима мање заслужни генерали, а више храброст обичних војника. Представљамо вам пет изузетних хероја чији подвизи превазилазе обичне...

Последња велика кнегиња

2017-12-09 08:31:11

 Живот Олге Александровне Романове, последње руске велике кнегиње, био је испуњен жалостима, које се ретко сручују на једног човека. Али је она својом добротом, скромношћу и...

„Српска деца се више неће смејати“ - државни секретар САД - азбука сатанизације Срба

2017-12-07 14:50:03

Српска деца се више неће смејати.“ – Лоренс Инглбергер бивши државни секретар САД

„Никада више самодеструкције Србија није доживљавала него на том путу ка оевропевљавању себе“

2017-12-06 09:07:40

Када смо се већ толико заинатили сви да идемо у ЕУ, треба то и да урадимо. Већ деценијама ми грабимо тим путем који краја нема, нити...

Како је Русија помагала Србији у Првом светском рату?

2017-12-03 09:50:40

  Први светски рат је једна од најтрагичнијих епизода у историји човечанства. У тај конфликт је било увучено 38 од укупно 59 држава које су тада постојале....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје