Непознато породично презиме војводе Путника

Објављено: 19.05.2017.год.
Зоран Ивковић (Фото Б. Карталовић) / Радомир Путник (Фотодокуметација Политике)
Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић


Поводом сто година од смрти великог српског војсковође Радомира Путника, у среду је у крагујевачкој Првој гимназији одржан научни скуп под називом „Војвода Радомир Путник – година јубилеја”.

Путник је рођен у Крагујевцу 24. јануара 1847, а о његовом животу и војничкој каријери говорили су Маријана Станковић, кустос крагујевачког Народног музеја који је и организатор скупа, Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја у Београду, потпуковник Далибор Денда, научни сарадник Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, те Александар Животић, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду. Скупу је присуствовао и Зоран Ивковић, праунук војводе Путника.

Скуп је, нажалост, био слабо посећен, а изнето је неколико занимљивих чињеница, од којих би најинтересантнија могла бити та да се не зна које је право породично презиме војводе Путника.

Порекло Путникових је са Космета. Радомиров деда Арсеније дошао је у Војводину крајем 18. века, у једној од сеоба Срба, али се у Белој Цркви, где је одсео са породицом, пријавио као Путник. Историчарка Станковић, која је о овоме говорила, каже да је покушала да сазна које је првобитно презиме Путникових, али да у томе није успела. Једноставно, у Белој Цркви нису имали тај податак.

Путников отац Димитрије вратио се у Кнежевину Србију после 1833, не зна се тачно када. Био је учитељ, а од учитељске плате се у то доба није могло нормално живети, наводи Станковић.

– Путников отац Димитрије имао је највећу учитељску плату у земљи, 150 талира годишње, али ни од те плате се није могло пристојно живети – објашњава ова историчарка.

По завршетку крагујевачке гимназије, Радомир је школовање наставио у Београду, као питомац Артиљеријске школе, коју је завршио 1866, као осми у рангу. Тада, заправо, почиње његова војничка каријера.

– Заједно са краљем Миланом Обреновићем, војвода Путник је најзаслужнији за формирање професионалне војске у Србији – напоменуо је потпуковник Денда.

За начелника Главног генералштаба Путник је именован 1903, али постоје и они детаљи из његове војничке каријере који су мало познати и историчарима и широј јавности.

– Само је негде нотирано да је Путник био и први начелник „спољне службе” Генералштаба, па се може рећи да је он био и утемељивач наше војнобезбедносне делатности – рекао је историчар Животић, напомињући да је регент Александар Карађорђевић, врховни командант војске у Првом светском рату, сменио Путника са места начелника Генералштаба и не обавестивши га о томе.

И сам Александар Бојовић је био изненађен одлуком да замени Путника на најважнијем месту у војсци, каже Животић, наводећи како је регент Александар хтео да се захвали на услузи онима који су му стручно објашњавали војничку стратегију, све са намером да се у Генералштабу нађу људи по његовој вољи, они који ће му бити захвални што су ту.

Војничке заслуге Путника у српско-турским, балканским и Првом светском рату добро су познате, али први предмети овог нашег великог војсковође Војни музеј у Београду је почео да сакупља тек после 2005. године. По жељи Путникове породице, његови лични предмети били су препуштени на чување Српској православној цркви до пада комунизма у Србији. Највећи број предмета био је похрањен у манастиру Жича, а први Путников предмет у Војни музеј у Београду донео је Зоран Ивковић, војводин праунук.

– Нисмо имали ни Путникове, ни предмете Александра Бојовића. Господин Ивковић је био љут када смо 2005. организовали изложбу без предмета његовог прадеде. Он нам је дао први Путников предмет, била је то војводина лична касица – каже историчарка Радовић.

Војвода Радомир Путник је преминуо 17. маја 1917. у Ници. Венце на споменик овом великом родољубу, који краси трг испред зграде крагујевачког суда, у којој је током Првог светског рата била смештена наша команда, јуче су положили његов праунук, представници града, Војске Србије, Удружење потомака ратника 1912–1918. и других организација. Нажалост, и на том месту се окупио мали број Крагујевчана.

Бране Картапаловић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка