Непознато породично презиме војводе Путника

Објављено: 19.05.2017.год.
Зоран Ивковић (Фото Б. Карталовић) / Радомир Путник (Фотодокуметација Политике)
Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић


Поводом сто година од смрти великог српског војсковође Радомира Путника, у среду је у крагујевачкој Првој гимназији одржан научни скуп под називом „Војвода Радомир Путник – година јубилеја”.

Путник је рођен у Крагујевцу 24. јануара 1847, а о његовом животу и војничкој каријери говорили су Маријана Станковић, кустос крагујевачког Народног музеја који је и организатор скупа, Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја у Београду, потпуковник Далибор Денда, научни сарадник Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, те Александар Животић, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду. Скупу је присуствовао и Зоран Ивковић, праунук војводе Путника.

Скуп је, нажалост, био слабо посећен, а изнето је неколико занимљивих чињеница, од којих би најинтересантнија могла бити та да се не зна које је право породично презиме војводе Путника.

Порекло Путникових је са Космета. Радомиров деда Арсеније дошао је у Војводину крајем 18. века, у једној од сеоба Срба, али се у Белој Цркви, где је одсео са породицом, пријавио као Путник. Историчарка Станковић, која је о овоме говорила, каже да је покушала да сазна које је првобитно презиме Путникових, али да у томе није успела. Једноставно, у Белој Цркви нису имали тај податак.

Путников отац Димитрије вратио се у Кнежевину Србију после 1833, не зна се тачно када. Био је учитељ, а од учитељске плате се у то доба није могло нормално живети, наводи Станковић.

– Путников отац Димитрије имао је највећу учитељску плату у земљи, 150 талира годишње, али ни од те плате се није могло пристојно живети – објашњава ова историчарка.

По завршетку крагујевачке гимназије, Радомир је школовање наставио у Београду, као питомац Артиљеријске школе, коју је завршио 1866, као осми у рангу. Тада, заправо, почиње његова војничка каријера.

– Заједно са краљем Миланом Обреновићем, војвода Путник је најзаслужнији за формирање професионалне војске у Србији – напоменуо је потпуковник Денда.

За начелника Главног генералштаба Путник је именован 1903, али постоје и они детаљи из његове војничке каријере који су мало познати и историчарима и широј јавности.

– Само је негде нотирано да је Путник био и први начелник „спољне службе” Генералштаба, па се може рећи да је он био и утемељивач наше војнобезбедносне делатности – рекао је историчар Животић, напомињући да је регент Александар Карађорђевић, врховни командант војске у Првом светском рату, сменио Путника са места начелника Генералштаба и не обавестивши га о томе.

И сам Александар Бојовић је био изненађен одлуком да замени Путника на најважнијем месту у војсци, каже Животић, наводећи како је регент Александар хтео да се захвали на услузи онима који су му стручно објашњавали војничку стратегију, све са намером да се у Генералштабу нађу људи по његовој вољи, они који ће му бити захвални што су ту.

Војничке заслуге Путника у српско-турским, балканским и Првом светском рату добро су познате, али први предмети овог нашег великог војсковође Војни музеј у Београду је почео да сакупља тек после 2005. године. По жељи Путникове породице, његови лични предмети били су препуштени на чување Српској православној цркви до пада комунизма у Србији. Највећи број предмета био је похрањен у манастиру Жича, а први Путников предмет у Војни музеј у Београду донео је Зоран Ивковић, војводин праунук.

– Нисмо имали ни Путникове, ни предмете Александра Бојовића. Господин Ивковић је био љут када смо 2005. организовали изложбу без предмета његовог прадеде. Он нам је дао први Путников предмет, била је то војводина лична касица – каже историчарка Радовић.

Војвода Радомир Путник је преминуо 17. маја 1917. у Ници. Венце на споменик овом великом родољубу, који краси трг испред зграде крагујевачког суда, у којој је током Првог светског рата била смештена наша команда, јуче су положили његов праунук, представници града, Војске Србије, Удружење потомака ратника 1912–1918. и других организација. Нажалост, и на том месту се окупио мали број Крагујевчана.

Бране Картапаловић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како се срећна породица о којој је писао Лав Толстој мењала током једног века

2017-09-19 07:22:47

Збирка породичних портрета од 90-их деветнаестог до 90-их двадесетог века.  Непознати аутор. Из архиве Николаја Николајева. / Russiainphoto.ru Провинција Тамбов, село Темјашево 1890 - 1909. Павел Левински / MAMM /...

Родоначелник династије Романов – добродушни младић који је волео цвеће

2017-09-18 22:45:45

Михаил Романов, оснивач династије која је владала преко 300 година, није био као остали цареви. Био је учтив и добродушан и доста се ослањао на подршку...

Лексо сабљом стекао славу

2017-09-17 16:45:03

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја

Мудре мисли о Русији: Разуме ли Запад загонетну руску душу?

2017-09-16 22:14:43

Вековима су се странци упињали да схвате становнике руских земаља. Разноликост националности и огромне размере земље допринеле су да се формира национални карактер који је врло...

У гнезду Стаљиновог Гулага: Колима – златна жила руског Далеког истока

2017-09-16 11:15:39

Колима је подручје на крајњем северу руског Далеког истока. Красе је дубоке и чисте реке, бескрајне шуме и минерална богатства, али јој репутацију квари њена мрачна...

Како је пробијен Солунски фронт

2017-09-15 23:39:04

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизија из Уба

Војевање земљоделца из Сврачкова

2017-09-10 21:51:01

Зе­мљо­де­лац жу­ље­ви­тих ру­ку и хра­бар рат­ник био је Бо­жо Мар­ко­вић (1883–1963). Те­жач­ки ра­дио на по­сној зе­мљи у бр­ди­ма Сврач­ко­ва код По­же­ге да по­ро­ди­цу от­хра­ни, а рат­не...

Москва напунила 870. рођендан: Како се „Трећи Рим” мењао кроз историју?

2017-09-10 21:28:43

Некада забачено сеоце у Источноевропској низији, а данас велики град са 12 милиона становника обележава свој 870. рођендан. Представљамо вам најважније догађаје из историје руске престонице. 147....

Да ли је совјетско заробљеништво било пакао за Немце и њихове савезнике?

2017-09-09 10:42:53

Било које заточеништво је тешко, па ипак, немачки ратни заробљеници у Совјетском Савезу су живели неупоредиво боље од совјетских заробљеника у Трећем рајху. Били су чак...

Руске мегафабрике: Нуклеарна енергија укроћена у Новосибирску

2017-08-29 16:57:28

Новосибирска фабрика хемијских концентрата (НЗХК) један је од водећих произвођача нуклеарног горива за електране на свету. Бави се још развојем нуклеарних реактора у Русији и за...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?