Непознато породично презиме војводе Путника

Објављено: 19.05.2017.год.
Зоран Ивковић (Фото Б. Карталовић) / Радомир Путник (Фотодокуметација Политике)
Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић


Поводом сто година од смрти великог српског војсковође Радомира Путника, у среду је у крагујевачкој Првој гимназији одржан научни скуп под називом „Војвода Радомир Путник – година јубилеја”.

Путник је рођен у Крагујевцу 24. јануара 1847, а о његовом животу и војничкој каријери говорили су Маријана Станковић, кустос крагујевачког Народног музеја који је и организатор скупа, Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја у Београду, потпуковник Далибор Денда, научни сарадник Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, те Александар Животић, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду. Скупу је присуствовао и Зоран Ивковић, праунук војводе Путника.

Скуп је, нажалост, био слабо посећен, а изнето је неколико занимљивих чињеница, од којих би најинтересантнија могла бити та да се не зна које је право породично презиме војводе Путника.

Порекло Путникових је са Космета. Радомиров деда Арсеније дошао је у Војводину крајем 18. века, у једној од сеоба Срба, али се у Белој Цркви, где је одсео са породицом, пријавио као Путник. Историчарка Станковић, која је о овоме говорила, каже да је покушала да сазна које је првобитно презиме Путникових, али да у томе није успела. Једноставно, у Белој Цркви нису имали тај податак.

Путников отац Димитрије вратио се у Кнежевину Србију после 1833, не зна се тачно када. Био је учитељ, а од учитељске плате се у то доба није могло нормално живети, наводи Станковић.

– Путников отац Димитрије имао је највећу учитељску плату у земљи, 150 талира годишње, али ни од те плате се није могло пристојно живети – објашњава ова историчарка.

По завршетку крагујевачке гимназије, Радомир је школовање наставио у Београду, као питомац Артиљеријске школе, коју је завршио 1866, као осми у рангу. Тада, заправо, почиње његова војничка каријера.

– Заједно са краљем Миланом Обреновићем, војвода Путник је најзаслужнији за формирање професионалне војске у Србији – напоменуо је потпуковник Денда.

За начелника Главног генералштаба Путник је именован 1903, али постоје и они детаљи из његове војничке каријере који су мало познати и историчарима и широј јавности.

– Само је негде нотирано да је Путник био и први начелник „спољне службе” Генералштаба, па се може рећи да је он био и утемељивач наше војнобезбедносне делатности – рекао је историчар Животић, напомињући да је регент Александар Карађорђевић, врховни командант војске у Првом светском рату, сменио Путника са места начелника Генералштаба и не обавестивши га о томе.

И сам Александар Бојовић је био изненађен одлуком да замени Путника на најважнијем месту у војсци, каже Животић, наводећи како је регент Александар хтео да се захвали на услузи онима који су му стручно објашњавали војничку стратегију, све са намером да се у Генералштабу нађу људи по његовој вољи, они који ће му бити захвални што су ту.

Војничке заслуге Путника у српско-турским, балканским и Првом светском рату добро су познате, али први предмети овог нашег великог војсковође Војни музеј у Београду је почео да сакупља тек после 2005. године. По жељи Путникове породице, његови лични предмети били су препуштени на чување Српској православној цркви до пада комунизма у Србији. Највећи број предмета био је похрањен у манастиру Жича, а први Путников предмет у Војни музеј у Београду донео је Зоран Ивковић, војводин праунук.

– Нисмо имали ни Путникове, ни предмете Александра Бојовића. Господин Ивковић је био љут када смо 2005. организовали изложбу без предмета његовог прадеде. Он нам је дао први Путников предмет, била је то војводина лична касица – каже историчарка Радовић.

Војвода Радомир Путник је преминуо 17. маја 1917. у Ници. Венце на споменик овом великом родољубу, који краси трг испред зграде крагујевачког суда, у којој је током Првог светског рата била смештена наша команда, јуче су положили његов праунук, представници града, Војске Србије, Удружење потомака ратника 1912–1918. и других организација. Нажалост, и на том месту се окупио мали број Крагујевчана.

Бране Картапаловић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов

2017-05-22 22:17:31

У дворцу царске породице Романов, подигнутом у италијанском стилу, одржана је Кримска конференција савезника 1945. године. Рузвелт је тада и одсео у њему. Присетимо се богате...

Америчка империја и четири руска ватрогасца у Нишу

2017-05-21 12:29:00

Када је 1948. године совјетски амбасадор у Југославији дошао код Тита да му уручи писмо Информбироа, чији је садржај био ултимативан, Тито га је примио у...

Мата Хари из Сијаринске бање - четири лица лепе шпијунке

2017-05-20 14:03:14

Тврдоглава, надмена, не познаје војна питања, не говори стране језике, пустоловног духа... То је оцена коју је о Вери Пешић дала тајна служба Краљевине Југославије.

Шта ће бити на Међународним армијским играма ове године?

2017-05-20 13:47:17

Русија је била једини домаћин игара 2015, док јој се 2016. године у тој улози придружио и Казахстан. Ове године такмичаре ће угостити Русија, Белорусија, Азербејџан, Казахстан и Кина.

Непознато породично презиме војводе Путника

2017-05-19 16:21:24

Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић

Шест необичних руских храмова

2017-05-19 07:41:23

Како постати упадљив међу мноштвом дрвених цркава и златних купола? 1. „Храм свих религија“ у Казању Извор: Wikipedia.org На врху овог архитектонског објекта су куполе са муслиманским полумесецом и...

Како бити ловац на благо у Русији, а не завршити у затвору?

2017-05-19 07:41:16

Ако сте путовали у крајеве око градова Златног прстена Русије и истражили њихову околину, можете да почнете да са бавите оним што већ ради два милиона грађана Русије – да окушате срећу у потрази за благом помоћу детектора за метал.

Месинг: Лични Стаљинов чаробњак

2017-05-18 00:52:03

Маг, хипнотизер, предсказивач и видовњак Волф Месинг (1899-1974) био је загонетна личност, нешто попут грофа Калиостра. Хитлер га се бојао, а Стаљин и Берија су уважавали његово мишљење. Додуше, нико са сигурношћу не може рећи да ли је то било баш тако. Када је реч о Месингу, готово да није могуће одвојити чињенице од мита и легенди.

Новосрбија - Мој пут у Русију, заправо је пут у Новорусију

2017-05-17 08:11:06

Право је чудо и многи се плахо изненађују, када сазнају да никада прије нијесам био тамо. Ваљда ја код нас важим као велики љубитељ Руса. И, признајем,...

Тражила је помиловање у времену када су сви заборавили да тако нешто и постоји

2017-05-16 09:24:26

На данашњи дан рођена је она која је све своје споменике стекла и стицаће их за живота, јер никада није ни умирала! Њено рођење је једна...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Елбрус

Елбрус