Како бити ловац на благо у Русији, а не завршити у затвору?

Објављено: 19.05.2017.год.
Илустрација: Антон Новодережкин/ТАСС
Ако сте путовали у крајеве око градова Златног прстена Русије и истражили њихову околину, можете да почнете да са бавите оним што већ ради два милиона грађана Русије – да окушате срећу у потрази за благом помоћу детектора за метал.


У Русији има много људи чији је хоби трагање за вредним предметима из старине. Међутим, 2013. године донет је закон који предвиђа новчане или затворске казне за нелегално вршење оваквих активности.

Иако је закон изазвао бројне полемике у јавности, још увек није у потпуности јасно да ли ће се кажњавати сви они који на терену трагају за различитим објектима помоћу детектора за метал.

Према овом закону, пре отпочињања радова на ископавању мора се прибавити посебна дозвола Министарства културе Русије. То је понекад прилично компликовано и подразумева прикупљање бројне документације, као и подношење детаљног плана експедиције. Дозвола важи максимално три месеца, а чак и професионалним археолозима није увек лако да је добију.

Ако приликом лова на благо будете успешни, добитак ћете морати да поделите на равне части са власником земљишта где предмет пронађен. Ако такав предмет има културну вредност, онда се мора предати државним органима.

Чак и ако неку древну вредност откријете сасвим случајно, морате о томе да обавестите представнике власти и да им предате пронађени предмет.

Уколико неко са намером крене у потрагу за историјским артефактима и врши ископавања на локацији која је проглашена делом културне баштине (древно насеље, надгробни споменик или остаци верског објекта) биће кажњен затвором или новчаном казном до милион рубаља (17.700 долара).

Да би избегли наведени ризик трагачи за благом у Русији за своје подухвате морају да одаберу неко место које још није уврштено међу објекте од културног значаја. Најбоље је проверити базу података о локацијама историјских и културних знаменитости 
на сајту Министарства културе Русије.

Илустрација: Вјачеслав Прокофјев/ТАССИлустрација: Вјачеслав Прокофјев/ТАСС

Да ли се прекршиоци заиста хапсе?

Према речима Вјачеслава Сускова, модерног ловца на благо из Санкт Петербурга, било је неколико случајева хапшења после увођења поменутог закона. Ако сте затечени на месту које припада културној баштини са неким вредним предметом у рукама и још ако су присутни и сведоци, онда се излажете опасности да будете кажњени и предмети ће вам се одузети.

„У протекле четири године било је од пет до седам случајева хапшења за које сам чуо“, рекао је Сусков за „Руску реч“. „Радило се углавном о озбиљним прекршајима, попут тога да су ископавања вршена на великим површинама или да је оштећена древна некропола у Краснодарском крају, односно историјско насеље у Новгороду.“

Али, и ископавања много мањег обима која изводе ентузијасти такође могу да изазову реакцију полиције. У априлу ове године руске власти 
извршиле су прву организовану акцију против ловаца на благо у близини Троицка, града чија је околина била поприште жестоких борби између руске и Наполеонове војске у Отаџбинском рату 1812. године

Одељење за културно наслеђе града Москве у сарадњи са локалним властима намерава да спречи све покушаје илегалних ископавања, каже Леонид Кондрашев, главни археолог Москве.

Шта је дозвољено?

Закон не дозвољава потрагу за предметима старијим од сто година, док претраживање терена помоћу детектора за метал није забрањено.

„Дозвољено је трагати за фрагментима метеорита, изгубљеним накитом, кључевима, телефонима, кованицама и металним отпацима“, објашњава Сусков за „Руску реч“.

Што се тиче блага која се помињу у легендама, биће потребно много времена и ресурса да се открију.

„Информације о местима где се крију велика блага често су контрадикторне и понекад се односе на врло велику територију коју није могуће детаљно истражити“, изјавио је за „Руску реч“ Владимир Поривајев, још један руски ловац на благо и власник приватног бироа за потрагу за драгоценостима. „Врло вредна блага најчешће се откривају случајно.“

Да ли пронађени предмети могу да се пренесу преко границе?

Можете да покушате, али ће вам их царински службеници највероватније одузети. Сусков тврди да су и неки јефтини новчићи исковани почетком 20. века одузимани да би се проверила њихова вредност.

„Предмети старији од сто година могу да имају одређену историјску вредност. Поред тога, царински службеник не може да зна да ли је предмет купљен за 100 рубаља у некој продавници или је у тајности ископан у близини рушевина Херсона Тауријског (археолошка локација на Криму)“, каже Сусков.

Како да избегнете ризик?

Законска ограничења не могу у потпуности да зауставе руске ентузијасте, али ипак постоје и други начини да посету Русији претворите у узбудљиву авантуру.

Ако сте заинтересовани да откријете нешто што је заиста од историјског значаја, као и да научите више о руској историји и археологији, можете да се пријавите за учешће на једном од летњих истраживања у организацији руских археолога.

За то вам нису неопходне стручне квалификације у области историје или археологије – најважније је да солидно говорите руски језик.

Археолозима је свака помоћ добродошла током експедиција, а око трошкова не треба да бринете пошто они обично падају на терет организатора.

Ипак, у највећем броју случајева мораћете да платите превоз до места где се врши истраживање. До информација о археолошким експедицијама можете доћи на сајтовима 
Фонда „Археологија“Руског географског друштва и на специјализованој групи на друштвеној мрежи „Вконтакте“.

Како да избегнете проблеме?

Ако и даље желите да окушате срећу, без обзира на ризике, послушајте савете искусних руских ловаца на благо:

- никада не вршите ископавања на објектима који су део културне баштине;

- ако вас заустави полиција, немојте да помињете потрагу за вредним стварима – дозвољено је трагати за металним отпацима, метеоритима, модерним накитом и сличним мањим предметима;

- полицији није примарни циљ хапшење ловаца на благо, већ озбиљнијих криминалаца, али ипак немојте да дајете повод за привођење. Уколико се то ипак деси, полиција предузима кораке ради сакупљања доказа (фотографије, видео-снимци, испитивање сведока и вештачење), што може веома дуго да траје.

Ксенија Зубачова,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Совјетске жене снајперисти: Леди Смрт и Невидљиви ужас

2017-06-22 21:59:30

У време Великог отаџбинског рата стотине хиљада совјетских жена је отишло на фронт да раме уз раме са мушкарцима ратује против нацистичке Немачке. Неке од њих...

Одлучите се господо: Да ли безбедност на Балкану подривају Срби или Руси?

2017-06-22 15:59:20

Данас су објављене две вести, односно, једна одлука и једна изјава на штету Срба. Прва је о продужењу санкција од стране Доналда Трампа за око стотинак...

Знају НАТО емисари да је кратка памет код Срба

2017-06-21 10:58:12

Спасавање Србије

Отров из обавештајних руку

2017-06-20 18:49:14

У Државном архиву у Сарајеву постоји акт Земаљске владе за Босну и Херцеговину од 18. јула 1914. године, где се наводи: „Владимир Гаћиновић, намјештеник из Сарајева, сада у Швајцарској, стоји на врху револуционарне федерације”

Ђорђе Лешњак није поклекнуо пред бугарским бајонетима

2017-06-20 08:45:05

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета...

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

2017-06-19 21:00:23

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца

Херцеговачки хајдук западњачких манира

2017-06-18 21:01:18

Један од идеолога револуционарне омладине у Босни, пријатељ Лава Троцког и Тина Ујевића, једнако је уживао у изучавању песника и филозофа и прављењу бомби

Одушевљена српском поезијом коју јој је читао велики Гете одлучила да их преведе на немачки

2017-06-17 16:08:37

Заноси једне Немице - Одушевљена српском поезијом коју јој је читао велики Гете, кћи племића Фон Јакоба одлучила је да их преведе на немачки иако наш језик није знала...

Сезона лова на српске вође у Црној Гори, Србија ћути

2017-06-17 10:32:42

Током протекле године изборе и приступање Црне Горе НАТО-у пратила је језива, шовинистичка кампања против српског народа у тој држави. Уз све то, званична Србија ћути. „Режим...

Зашто ћутиш Србине?

2017-06-16 21:07:47

Иако свесни опште деградације свих темељних вредности нашег народа, ћутимо. Рече неко да „није херој онај који бије, већ који трпи“, па се у тој категоризацији...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?