Месинг: Лични Стаљинов чаробњак

Објављено: 18.05.2017.год.
Маг, хипнотизер, предсказивач и видовњак Волф Месинг (1899-1974) био је загонетна личност, нешто попут грофа Калиостра. Хитлер га се бојао, а Стаљин и Берија су уважавали његово мишљење. Додуше, нико са сигурношћу не може рећи да ли је то било баш тако. Када је реч о Месингу, готово да није могуће одвојити чињенице од мита и легенди.


Рођен је у јеврејском насељу у Пољској, на територији Руске империје. Родитељи су хтели да им син постане рабин и уписали су га у верску школу, али се то Волфу није допадало. Он је сматрао да је његова мисија у овом животу потпуно другачија, и једног дана је побегао. Једноставно је сео у први воз и отпутовао. Није имао новца за карту, па се од контролора сакрио испод клупе, али га је овај ипак угледао, дохватио за крагну и извукао, а затим затражио карту. Волф му је понудио парче папира од старих новина. Контролор је пробушио папир и рекао: „Баш си чудан, имаш карту а кријеш се“. Тада је Месинг схватио да може управљати људима и наметати им своју вољу.

Тим возом је стигао у Берлин. Најпре је живео сиромашно, прао је посуђе и чистио ципеле. Падао је у несвест од глади. После извесног времена запослио се у циркусу. Његови наступи су били невероватно ефектни, тако да је брзо постао популаран. Само је Месинг умео да пронађе скривене ствари, да чита мисли, предсказује будућност и намеће своју вољу. Све то је он радио поштено, без помоћника. То нису били трикови засновани на илузији – он је заиста био прозорљив и чинио је чуда.

Једном је циркус гостовао у Бечу. Тамо су се за Месингов феномен заинтересовала два велика научника – Сигмунд Фројд и Алберт Ајнштајн. Сва тројица су се састали да би извршили експеримент. Месинг је рекао Фројду: „Замислите неку жељу и ја ћу је испунити“. Затим је пришао Ајнштајну и ишчупао из његовог брка три длачице. „То сте хтели, зар не?“, упитао је Фројда. „Да“, одговорио је Фројд.

Илустрација:  wikipedia.org (CC0)Илустрација: wikipedia.org (CC0)

Месинг је много путовао. Многи људи су били заинтересовани за његове тачке. Посетили су га Махатма Ганди, Мерлин Монро и председник Пољске Пилсудски. Када је Хитлер дошао на власт Месинг се вратио у Пољску. Тамо је у једном варшавском театру изрекао своје чувено пророчанство: „Ако Хитлер зарати на Истоку, отићи ће у смрт“. Хитлер се страшно наљутио када му је то пренето, расписао је потерницу и понудио 200 хиљада марака за Месингову главу. Тада је почео лов на јеврејског мага. Када су фашисти заузели Варшаву Гестапо је ухапсио Месинга. Патрола га је зауставила на улици:

– Ко си ти?

– Артиста.

– Лажеш. Ти си Месинг. Е па, здраво јеврејски мађионичару! У Берлину те сви жељно очекују.

После тих речи је Месинг задобио ударац у главу и изгубио свест. Пробудио се у полицијској станици. Извукао се само захваљујући свом необичном дару. У мислима је наредио гестаповцима да уђу у његову ћелију. Они су послушно ушли не схватајући зашто то чине. Месинг их је закључао у ћелији, изашао напоље и журно се упутио у правцу совјетске границе.

У Совјетском Савезу се тада већ знало за њега. Стаљин је послао свој лични авион по њега и наредио да га доведу у Кремљ. Месинга су пратили људи у униформама Народног комесаријата унутрашњих послова.

„Покажите шта умете“, рекао је Стаљин. „Дођите сутра код мене у летњиковац. Без икакве процедуре – вама није потребна пропусница, зар не?“

Сутрадан је Месинг неометано ушао у Стаљинов летњиковац. Обезбеђењу је улио помисао да је он генерални комесар државне безбедности Лаврентиј Берија. Тако да су га сви пустили да прође.

Следећа провера је била тежа. Стаљин је наложио Месингу да подигне у државној банци 100.000 рубаља, и то без икаквих докумената. Одређеног датума је Месинг отишао у Централну банку, показао на каси празан лист и затражио да подигне 100.000. Службеник банке је урадио оно што се од њега тражило. Маг је ставио новац у торбу и отишао у Кремљ.

Није познато да ли је Михаил Булгаков знао за Месинга. Вероватно је знао. У сваком случају сви ти трикови много личе на оно што изводи Воланд у роману „Мајстор и Маргарита“.

Месинг је и у Русији изрекао нека пророчанства. Најпре је предсказао скори почетак рата. Чак је предвидео и седмицу у којој ће рат почети. Рекао је да ће то бити последња декада јуна 1941. године. Затим, још пре почетка рата, рекао је да види како совјетски тенкови улазе у Берлин.

Његов однос са Стаљином није био једноставан. Он није био Стаљинов лични маг, како многи мисле. Стаљину уопште није био потребан „дворски маг“. Месинг је заиста умео да чита мисли, али је Стаљин и сам знао шта његови сарадници мисле, док је своје сопствене мисли пажљиво скривао од свих. Због тога му није био потребан телепата и екстрасенс у близини. Тешко да би се Стаљину допало то што неко у његовом окружењу може да чита његове мисли. Стаљин и Месинг су се заправо само неколико пута срели.

Па ипак, Месинг је имао утицаја на Стаљина. Кажу да га се Стаљин чак и прибојавао. Прича се да се Месинг у марту 1953. године тајно ушуњао у Стаљинов летњиковац. Стаљин га је тада питао:

– Ти предсказујеш будућност. А знаш ли кад ћеш сам умрети?

Месинг је одговорио: „После вас, друже Стаљине“.

– Значи, ти знаш када ћу ја умрети?

– У најскорије време.

После тих речи Стаљин је од страха исколачио очи, уста су му се отворила, а капци постали тешки. На крају се сручио на под.

Вероватно је то само легенда, али је много занимљива: зли цар умире помоћу мађија доброг чаробњака...

Мађије нису помогле ни самом Месингу. У последњим годинама свог живота он је тешко боловао и много се плашио смрти. Када је требало да крене на операцију погледао је свој портрет и рекао: „Готово је Волфе. Ти се више нећеш овамо вратити“.

Месинг је умро, а његов живот је остао под велом тајне. Кажу да се у архивама КГБ-а још увек налазе документи везани за Месинга који су под печатом државне тајне. Међутим, ни један документ не може да објасни чуда која су се дешавала.

Јан Шенкман,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Споменик деди хероју нашли после 100 година

2017-10-18 09:05:27

Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог...

Москва агентима не верује: Како су раскринкана три врхунска америчка шпијуна

2017-10-17 10:05:21

У филмовима о шпијунима има пуно маскирања, смешних коинциденција и много глупости. Али тога има и у стварности, и то се дешава чак и врхунским шпијунима. КГБ...

Битка код Слобоције: Како је Кутузов разнео најбољу турску армију

2017-10-17 08:15:42

На простору Балкана тек с почетка 19.века неколико пута су се водили жестоки ратови између Русије и Отоманског царства за ослобођење православних народа који на њему живе.

Амерички митови о Другом светском рату

2017-10-16 09:06:15

Улазак америчких и британских трупа у северну Француску 6. јуна 1944. на Западу се сматра пресудним догађајем за исход Другог светског рата, иако је нацистичка војска тада већ претрпела суштинске поразе од Црвене армије, пре свега код Курска и Стаљинграда.

Маштовита украјинска историја: Престони град Кијев – једнима мајка, другима маћеха

2017-10-16 06:42:39

У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије....

Како је једна Рускиња провела дан у српској војсци

2017-10-13 22:33:21

Руски и српски војници су се много пута у историји борили раме уз раме. Ускоро ће Дан ослобођења Београда, празник који је заједнички за Русију и...

Руси на Солунском фронту

2017-10-10 10:43:06

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање целог Балкана чиме би...

Фарса БиХ правосуђа

2017-10-10 10:32:36

Ако је још постојала нека недоумица, од данас се брутално јасно показало да за Србе од стране БиХ правосуђа нема правде! Насер Орић, коме је у...

„Ни случајно немојте разговарати на руском!“

2017-10-09 09:56:16

У марту 1999. бомбе НАТО-а нису падале на Милошевићев режим, нити на непромишљену и недоследну политику Београда у побуњеној покрајини, нити на земљу која се после десет година санкција гушила у ситном лоповлуку и крупном криминалу. Не, они су гађали моју Митру, њен Лик и њено Достојанство, њено Смирење и њену Љубав. Они су то радили и раније: 1941, 1944. и 1995, али ја тада то нисам знао.

Радо иде Фијат у војнике

2017-10-09 08:05:27

Kао трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?