Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

Објављено: 16.03.2017.год.
Илустрација: Јевгениј Јепанчинцев/TAСС
Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.


Марија Ананичова је глациолог, тј. научник који проучава лед. Објекти њених истраживања су ледници. Они постепено ишчезавају у свим деловима планете, па и на руској територији, где две трећине још увек заузима дугогодишње смрзнуто тло.

Какве последице прете Русији? Увећава се опасност од рушења зграда и уништавања путева, кажу стручњаци Института за глобалну климу и екологију Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руске академије наука. А у зони пермафроста се у Русији налази око 80.000 километара путева и пруга, и 91 аеродром, констатује Светлана Воронцова, прва председница групе компанија „Транспортная интеграция“.

По речима Марије Ананичеве, ледници не реагују одмах на климу. Они најпре скупљају топлоту, а затим долази до видљиве реакције. Другим речима, чак и ако човечанству пође за руком да ограничи раст глобалне температуре, деградација ледника ће се највероватније наставити.

Многи руски ледници који се проучавају, већ су у отапању стигли до свог минимума. „Брзина гомилања снега и леда већ сада је мања од брзине топљења, што значи да је у току потпуна деградација“, сматра научница.

Мање воде, више болести

Други проблем је смањење слатководних резерви. Топљење планинских ледника утиче, пре свега, на количину воде у речним токовима. Најпре она порасте, а затим, када је ледник већ значајно деградирао почиње да се смањује. На пример, мањи ледници поларног Урала на територији Русије доста су се истопили за протеклих 10 година и људи су остали без слатке воде.

Поред тога, у пермафросту се дуго чувају изазивачи опасних болести, између осталих и антракса. На пример, екстремно топло лето 2016. године на Јамалу је изазвало прву епидемију ове болести за последњих 75 година. Хоспитализовано је око 90 особа. Што се више буде топио пермафрост, бактерије и вируси (можда и нови за човека) представљаће све већу опасност, сматрају научници.

Санкт Петербург се припрема за плављење

Ананичева подсећа да у арктичким географским ширинама температура расте брже од просечне температуре на планети. Планински ледници северног Сибира и руског Далеког истока већ осећају отопљење и реагују на њега од друге половине 20. века. Они су дуго били релативно стабилни, али почетком нашег столећа су промене постале очигледне.

Музеј Арктика на отвореном: Земља Франца Јозефа

Поред тога, на Арктику је велика деградација такозваних покровних ледника – ледничког штита Гренланда, Земље Франца Јосифа, Нове Земље и других острва и територија. У Русији раст нивоа Светског океана представља опасност по Санкт Петербург.

Према прогнозама научника Лабораторије за физику климе и природне средине Уралског федералног универзитета, зона ризика од поплаве обухвата осам региона Русије, укључујући Архангелску и Мурманску област, републику Коми, Јамало-ненецки округ, Краснојарски крај и Јакутију.

Сарадник лабораторије Константин Грибанов сматра да до климатске поплаве може доћи већ у наредних 50 година. По његовим речима, истопиће се и леднички штит Гренланда и Антарктика, тако да се и део Европе може наћи под водом. „На средњем Уралу надморска висина је углавном око 200 метара, тако да ћемо ми остати на сувом“, каже Грибанов. „Међутим, клима ће бити таква да ту неће остати живота у овом виду који ми познајемо“.

Отопљење се може убрзати

Процес топљења леда није уједначен. На руском Арктику, по речима Марије Ананичеве, топе се ледници и одваљују глечери на Новој Земљи између Баренцовог и Карског мора. Ледене капе Северне Земље су засада стабилне. На Шпицбершким острвима постоје поједини ледници који, напротив, расту. Још увек нам није јасно зашто се то дешава. Можда је узрок количина падавина на архипелагу, претпоставља научница.

Што се арктички морски лед брже и интензивније топи, уступајући место отвореном мору, Арктик постаје тамнији и одбија све мање сунчевих зрака. Услед тога се планета још више загрева. Поред тога, у трајно смрзнутом тлу је „закључана“ велика количина угљеника, пре свега у виду метана, моћног гаса са ефектом стаклене баште, који такође доприноси отопљењу. Што се више топи пермафрост, више метана доспева у атмосферу и тиме се још више подстиче промена климе.

Олга Добровидова,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Чепурин разговарао са Шарчевићем о унапређењу научне и технолошке сарадње

2017-07-19 18:35:40

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић разговарао је са амбасадором Руске Федерације у Србији Александром Чепурином о унапређењу научне и технолошке сарадње двеју земаља. Како...

Вештачка интелигенција представља највећу претњу човечанству

2017-07-17 11:11:48

Оснивач компанија „Спејс икс“ и „Тесла“ Илон Маск изјавио је да вештачка интелигенција представља највећу претњу са којом се сусреће човечанство. Како је рекао, приликом рада на...

Кина клонирала пса

2017-07-15 11:23:11

Током протеклих 20 година, научници су постигли значајне успехе у области клонирања животиња. Тако је Кина прошле недеље објавила да је постала прва земља на свету...

Четири медаље за српски тим на Међународној олимпијади из хемије уз подршку НИС-а

2017-07-14 20:41:26

Млади српски хемичари, освојили су на Међународној хемијској олимпијади на Тајланду четири медаље- једну сребрну и три бронзане. Српски хемијски олимпијци су овим успехом потврдили свој квалитет...

Кина телепортовала фотон у космос

2017-07-13 11:36:29

Први пут у историји научници су успели да телепортују честицу у космос, што је велики дан за квантну физику. Физичари у Кини објавили су детаље о...

На Камчатки откривен нови минерал - наталијамаликит

2017-07-11 12:02:17

На Камчатки је откривен нови минерал — наталијамаликит, назван у част научне сараднице Института за вулканологију и сеизмологију Руске академије наука у Петропавловску Камчатском Наталије Малик,...

Српски инжењер разрадио систем провере аутентичности светске електронске валуте

2017-07-10 09:32:20

Радован Бајић, инжењер организационих наука из Београда, учествовао је у пројектовању нове светске валуте, с тим да је разрадио део системске архитектуре за проверу аутентичности ове...

Никола Тесла: Моја младост

2017-07-10 09:20:45

  На данашњи дан рођен је Никола Тесла, највећи српски научник и један од најзначајнијих светских проналазача. Рођен је 1856. године, у породици православног свештеника Милутина Тесле у...

Тесла – геније који је отворио врата нашој цивилизацији

2017-07-09 09:31:57

"Њујорк тајмс" је о њему објавио више од 700 текстова, и то само за његова живота. Називали су га визионаром и научником који је осветлио 20....

Руски научници направили компјутерски систем који може да обради 55 билиона операција у секунди

2017-07-06 12:40:22

Руски научници направили су компјутерски систем који ће се користити за решавање проблема вештачке интелигенције. Максимална перформанса суперкомпјутера достиже 55 билиона операција у секунди, саопштила је...

rt nauka
РР банер наука

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Река Угра

Река Угра