Где се у Русији може студирати космонаутика?

Објављено: 04.02.2017.год.
Илустрација: Сергеј Пјатаков/РИА Новости


Многе перспективне професије везане су за космичку индустрију. Русија је прва послала човека у космос, тако да је и природно што у њој има неколико универзитета где се обучавају стручњаци за истраживање космоса.

Најпознатија руска високошколска установа је 
Московски државни универзитет „Ломоносов“ или МГУ. Он је један од универзитета на којима се може постати „стручњак за космос“.

На МГУ је 25. јануара 2017. године отворен „Факултет за космичка истраживања“ који ће припремати стручњаке за најважније области знања у сфери проучавања космоса.

„То су космичка медицина и биологија, припрема космонаута за лет и њихово понашање у бестежинском стању, проучавање различитих још необјашњених појава у космосу, информационе технологије, и наравно, стварање нових уређаја“, изјавио је ректор универзитета Виктор Садовничиј на попечитељском савету МГУ.

Где се још може стећи космичка специјалност?

Поред МГУ, будуће професионалце у области космонаутике припремају и други универзитети у Русији, у оквиру такозваног Конзорцијума аерокосмичких универзитета Русије:

​– 
Московски авијацијски универзитет (национални истраживачки универзитет) (МАИ) 

– 
Самарски државни аерокосмички универзитет (СГАУ)  

– 
Сибирски државни аерокосмички универзитет „Академик М. Ф. Решетњов“ (СибГАУ)  

– 
Санктпетербуршки државни универзитет за конструисање аерокосмичких уређаја (ГУАП)  

– 
„Военмех“, Балтички државни технички универзитет „Д. Ф. Устинов“ 

Поред тога, студијски програм везан за космичка истраживања постоји и у следећим високошколским установама:

– 
Руски Универзитет пријатељства међу народима (РУДН) 

– 
Московски физичко-технички универзитет (државни) (МФТИ) 

– 
Московски државни технички универзитет „Н. Е. Бауман“ 

Како изабрати професију везану за истраживање космоса?

Космонаут Јуриј Гагарин је изабран између 200.000 претендената. Он је 12. априла 1961. године први у историји човечанства полетео у космос. Од Гагариновог доба много тога се променило. Сада готово свако има шансе да ради у космичкој сфери. То, додуше, не значи да свако може летети у космос. Поред професије астронаута постоје и друге професије које су везане за космичку индустрију.

„Космос је сфера примене многих вештина и знања. То је огроман систем у који се могу уложити и развијати способности и таленти. Нема сумње да се избором универзитета са моћним ’космичким бекгранудом’ и свеобухватним системом интеракције са пројектантским и производним предузећима у овој сфери може обезбедити улазак у ове кругове већ од првих година студија, тј. пре добијања дипломе“, рекла је у разговору са дописником „Руске речи“ Ирина Сторожева, руководилац одељења за везе са јавношћу МАИ.

Што се тиче космичке области у ширем смислу, може се уписати било који технички факултет са високим статусом, на пример Бауманка или Московски авијацијски универзитет. Важно је да се добије образовна база за рад у космичкој сфери. „Тамо су потребне и рачунџије, и IT стручњаци, и термоинжењери, и стручњаци за материјале, и конструктори, и организатори производње и многи други“, прецизирала је Сторожева.

Које космичке специјалности ће бити тражене у будућности?

Како нам саветује Дмитриј Судаков, руководилац пројекта 
„Атлас нових професија“, приликом избора струке у почетку треба размислити о будућности и замислити себе у њој. „Даље би требало запитати се: ’У којој компанији бих ја хтео да радим? Постоји ли таква компанија данас или ћу је ја сам основати?’. Ако постоји компанија у којој би будући студент хтео сада да ради, он то може и да напише: ’Хтео бих да се запослим у вашој компанији. Који факултет је најбоље да упишем?’ Они знају ко им је потребан“, каже Судаков.

Послодавци траже стручњаке који су ангажовани у пројектовању и реализацији конкретне технике“, рекла је за RBTH Сторожева. „То су пројектантско-ко
нструкторске рачунске и технолошке струке“, прецизирала је она. „И оне ће увек бити тражене. Инжењери ће увек бити потребни. И што је сложенији крајњи производ, захтевнији су и услови за пријем на посао“.

Будућност је у космичкој индустрији

Поједини трендови у космичкој индустрији већ долазе до изражаја. То је, на пример, развој приватне комерцијалне космонаутике који ће по мишљењу стручњака резултирати појавом нових професија.

„За доброг инжењера већ више није довољно само да уме да створи производ или да технологију производње учини ефикаснијом. Он истовремено треба да буде и предузимач који предвиђа ситуацију на тржишту, и добар администратор који управља животним циклусом производње, и организатор производног процеса, и финансијски стручњак који уме да израчуна вредност услуге која се врши на бази његовог производа“, тврди Сторожева.

У „Атласу нових професија“ међу „професије будућности“ су убројане и следеће: менаџер за космички туризам, тј. стручњак који припрема програм посете космичког пространства, и инжењер за „космичке путеве“, тј. стручњак који опслужује орбиталну транспортну мрежу и одговара за пројектовање коридора транспортних токова и синхронизацију летова и лансирања на земљи.

„Како год се окрене, будућност припада космосу, тако да је то одличан избор за будуће студенте“, закључила је Сторожева.

Јелена Прошина,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Турска избацује теорију еволуције из школских књига

2017-06-24 10:10:38

Извор: Восток, РТ Турска се спрема да избаци "контроверзну" теорију еволуције из наставног плана средње школе како би боље сачувала локалне и националне вредности, чинећи то као...

Потписан Меморандум о сарадњи између компаније НИС  и Универзитета у Бања Луци

2017-06-20 12:32:48

Представници компаније НИС и Универзитета у Бања Луци потписали су јуче Меморандум о сарадњи у области образовања, науке и културе. Меморандум о сарадњи у Ректорату Универзитета...

Црно море променило боју

2017-06-18 11:28:21

Америчка космичка агенција НАСА саопштила је да је Црно море променило боју. На фотографији из космоса види се да оно сада има тиркизно-бисерне нијансе. Turquoise swirls in...

Сарадња НИС-а и Института „Михајло Пупин“

2017-06-09 18:50:02

Представници компаније НИС и Института „Михајло Пупин“ из Београда потписали су данас Меморандум о сарадњи у области образовања, стручног усавршавања кадрова и размене знања. Меморандум о...

„Дан НИС-а“ на Техничком факултету у Зрењанину

2017-06-08 14:44:03

На  Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину одржан је „Дан НИС-а“ на коме су студенти, ученици Високе техничке школе у Зрењанину и многобројни  средњошколци из тог...

Шта је ипак изазвало Тунгуску експлозију?

2017-05-31 18:21:05

„Појавило се друго Сунце!“ – тако су пад Тунгуског метеорита прокоментарисали очевици. Још увек се у Русији дискутује о томе шта је експлодирало на небу изнад сибирске тајге 1908. године – метеорит, комета или свемирски брод са ванземаљцима? У првом тексту рубрике „Russia X-Files“ говоримо о тајни Тунгуског метеорита.

Проглашени победници Олимпијаде знања из руског језика, физике, хемије и математике

2017-05-28 20:50:11

На свечаности одржаној у Руској школи у Београду, јуче су проглашени победници Олимпијада знања из руског језика, физике, хемије и математике које пету годину за редом...

Хокинг: Човечанство има 100, а не 1.000 година да пронађе нову планету за живот

2017-05-20 09:01:17

Извор: Восток, РТ Познати и утицајни теоријски физичар и научник Стивен Хокинг је поново позвао човечанство да удвостручи напоре да се колонизују друге планете пре него што...

Српски студенти на пракси у Државном техничком универзитету у Ухти

2017-05-18 14:39:34

Четрнаест студената прве генерације студијског програма "Индустријско инжењерство у експлоатацији нафте и гаса" са Техничког факултета "Михајло Пупин" из Зрењанина, отпутовало је у руску Републику Коми...

Курска магнетна аномалија: „Бермудски троугао“ на западу Русије

2017-05-16 08:07:24

На територији највећег рудника гвожђа на свету можете се изгубити чак и са компасом. Назив Курске магнетне аномалије везан је за необично понашање магнетне игле компаса близу...

rt nauka
РР банер наука

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?