Где се у Русији може студирати космонаутика?

Објављено: 04.02.2017.год.
Илустрација: Сергеј Пјатаков/РИА Новости


Многе перспективне професије везане су за космичку индустрију. Русија је прва послала човека у космос, тако да је и природно што у њој има неколико универзитета где се обучавају стручњаци за истраживање космоса.

Најпознатија руска високошколска установа је 
Московски државни универзитет „Ломоносов“ или МГУ. Он је један од универзитета на којима се може постати „стручњак за космос“.

На МГУ је 25. јануара 2017. године отворен „Факултет за космичка истраживања“ који ће припремати стручњаке за најважније области знања у сфери проучавања космоса.

„То су космичка медицина и биологија, припрема космонаута за лет и њихово понашање у бестежинском стању, проучавање различитих још необјашњених појава у космосу, информационе технологије, и наравно, стварање нових уређаја“, изјавио је ректор универзитета Виктор Садовничиј на попечитељском савету МГУ.

Где се још може стећи космичка специјалност?

Поред МГУ, будуће професионалце у области космонаутике припремају и други универзитети у Русији, у оквиру такозваног Конзорцијума аерокосмичких универзитета Русије:

​– 
Московски авијацијски универзитет (национални истраживачки универзитет) (МАИ) 

– 
Самарски државни аерокосмички универзитет (СГАУ)  

– 
Сибирски државни аерокосмички универзитет „Академик М. Ф. Решетњов“ (СибГАУ)  

– 
Санктпетербуршки државни универзитет за конструисање аерокосмичких уређаја (ГУАП)  

– 
„Военмех“, Балтички државни технички универзитет „Д. Ф. Устинов“ 

Поред тога, студијски програм везан за космичка истраживања постоји и у следећим високошколским установама:

– 
Руски Универзитет пријатељства међу народима (РУДН) 

– 
Московски физичко-технички универзитет (државни) (МФТИ) 

– 
Московски државни технички универзитет „Н. Е. Бауман“ 

Како изабрати професију везану за истраживање космоса?

Космонаут Јуриј Гагарин је изабран између 200.000 претендената. Он је 12. априла 1961. године први у историји човечанства полетео у космос. Од Гагариновог доба много тога се променило. Сада готово свако има шансе да ради у космичкој сфери. То, додуше, не значи да свако може летети у космос. Поред професије астронаута постоје и друге професије које су везане за космичку индустрију.

„Космос је сфера примене многих вештина и знања. То је огроман систем у који се могу уложити и развијати способности и таленти. Нема сумње да се избором универзитета са моћним ’космичким бекгранудом’ и свеобухватним системом интеракције са пројектантским и производним предузећима у овој сфери може обезбедити улазак у ове кругове већ од првих година студија, тј. пре добијања дипломе“, рекла је у разговору са дописником „Руске речи“ Ирина Сторожева, руководилац одељења за везе са јавношћу МАИ.

Што се тиче космичке области у ширем смислу, може се уписати било који технички факултет са високим статусом, на пример Бауманка или Московски авијацијски универзитет. Важно је да се добије образовна база за рад у космичкој сфери. „Тамо су потребне и рачунџије, и IT стручњаци, и термоинжењери, и стручњаци за материјале, и конструктори, и организатори производње и многи други“, прецизирала је Сторожева.

Које космичке специјалности ће бити тражене у будућности?

Како нам саветује Дмитриј Судаков, руководилац пројекта 
„Атлас нових професија“, приликом избора струке у почетку треба размислити о будућности и замислити себе у њој. „Даље би требало запитати се: ’У којој компанији бих ја хтео да радим? Постоји ли таква компанија данас или ћу је ја сам основати?’. Ако постоји компанија у којој би будући студент хтео сада да ради, он то може и да напише: ’Хтео бих да се запослим у вашој компанији. Који факултет је најбоље да упишем?’ Они знају ко им је потребан“, каже Судаков.

Послодавци траже стручњаке који су ангажовани у пројектовању и реализацији конкретне технике“, рекла је за RBTH Сторожева. „То су пројектантско-ко
нструкторске рачунске и технолошке струке“, прецизирала је она. „И оне ће увек бити тражене. Инжењери ће увек бити потребни. И што је сложенији крајњи производ, захтевнији су и услови за пријем на посао“.

Будућност је у космичкој индустрији

Поједини трендови у космичкој индустрији већ долазе до изражаја. То је, на пример, развој приватне комерцијалне космонаутике који ће по мишљењу стручњака резултирати појавом нових професија.

„За доброг инжењера већ више није довољно само да уме да створи производ или да технологију производње учини ефикаснијом. Он истовремено треба да буде и предузимач који предвиђа ситуацију на тржишту, и добар администратор који управља животним циклусом производње, и организатор производног процеса, и финансијски стручњак који уме да израчуна вредност услуге која се врши на бази његовог производа“, тврди Сторожева.

У „Атласу нових професија“ међу „професије будућности“ су убројане и следеће: менаџер за космички туризам, тј. стручњак који припрема програм посете космичког пространства, и инжењер за „космичке путеве“, тј. стручњак који опслужује орбиталну транспортну мрежу и одговара за пројектовање коридора транспортних токова и синхронизацију летова и лансирања на земљи.

„Како год се окрене, будућност припада космосу, тако да је то одличан избор за будуће студенте“, закључила је Сторожева.

Јелена Прошина,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Налаз лекара Кфора: Уранијум затровао и воду у Метохији

2018-05-23 07:47:46

ешке последице НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у јужној српској покрајини. Више од стотину италијанских војника из састава Кфора добило одштету

Председница Владе Србије у посети Научно-технолошком центру НИС-а

2018-05-21 16:21:53

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић посетилa je данас Научно-технолошки центар (НТЦ) у Новом Саду, зависно друштво НИС-а које пружа научно-технолошку подршку делатностима компаније и представља...

Потрага за нафтом у „Ноћи музеја“

2018-05-19 13:10:01

Компанија НИС и ове године је део „Ноћи музеја“, једне од најзначајнијих културних манифестација у земљи која се одржава 19. маја са почетком у 17 часова....

Скупштина Србије усвојила предлог о формирању Комисије за истрагу последица НАТО агресије

2018-05-18 17:28:17

Скупштина Србије усвојила је данас предлог о формирању Комисије за истрагу последица бомбардовања НАТО-a 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину. За...

Руско-српска сарадња у области иновација и технолошког развоја примене нуклеарне енергије у мирне сврхе

2018-05-15 13:00:33

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и генерални директор Државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“ Алексеј Лихачов потписали су документ о принципима руско-српске сарадње...

Нови документарни филм РТ: „Запад брише Црвену армију из историје“

2018-05-13 08:48:29

Филм „Подсећање“ напомиње колико је велика била жртва Совјетског Савеза у Другом светском рату и указује да Европа игнорише допринос СССР-а у победи над нацистичком Немачком. „У...

Главни аутомобил Параде Победе: Шојгуов кабриолет

2018-05-11 21:58:49

Најпознатији аутомобил руске војске није направљен ни за напад, ни за одбрану, нити за транспорт војног терета. Возило 0001 користи се само две недеље годишње и...

Последице НАТО агресије испитују два државна тела

2018-05-05 10:24:50

После 19 година од агресије на Србију, почиње утврђивање истине о загађењу и штети по здравље. Оснива се скупштинска комисија, а до краја месеца три министарства формираће координационо тело

Руски научници први у свету оживели замрзнуто срце жабе

2018-05-04 11:35:12

Руски научници су први у свету успели да након замрзавања оживе замрзнуто срце жабе, рекао је РИА Новости шеф истраживачке групе Фондације за напредне студије (ФПИ),...

За месец дана почетак истраживања последица НАТО агресије

2018-04-28 14:00:55

Координационо тело и национална лабораторија за научно истраживање последица НАТО бомбардовања биће формирани у наредних месец дана, каже министар заштите животне средине Горан Триван и напомиње...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Тулска област

Тулска област