Физичарка из Србије помера границе науке

Објављено: 07.12.2016.год.


Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница из Србије изабрана у конкуренцији пројеката из целе Европе, од којих се очекује да донесу сазнања која могу да промене ток светске науке.

Др Ђорђевић бави се теоријском физиком и истражује кварк-глуконску плазму, а запослена је у Институту за физику. Истраживање њеног тима треба да објасни понашање материје у раним фазама универзума, пре “настанка” светлости. Проучавају понашање најситнијих честица материје под великим притиском и температурама пет пута већим од оних у средишту Сунца.

„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди“, објашњава др Магдалена Ђорђевић.

„Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава биће искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“.

Средства за своје истраживање др Ђорђевић је добила из оквирног европског програма за финансирање науке Хоризонт 2020, и то један од грантова Европског истраживачког савета (ЕРЦ), који се додељују само за научну изврсност, па је и конкуренција најоштрија. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.

„Немам у плану одлазак из земље, јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати,“каже наша саговорница.

Магдалена Ђорђевић дипломирала је на Физичком факултету у Београду, докторирала на америчком Колумбија универзитету, а истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Пре шест година одазвала се позиву Института за физику и вратила у Србију.

Новац и за истраживање неолита


Пре др Магдалене Ђорђевић, ЕРЦ грант добила је и проф. др Софија Стефановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Она и њен тим, окупљени у Лабораторији за биоархеологију, треба да истраже када је жена у неолиту почела да рађа више од једног детета и када је светска популација почела да се увећава. За свој пројекат БИРТХ (Рађање) добили су 1,7 милиона евра.

ИН4С


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Др Даница Грујичић: Застрашујући подаци о последицама НАТО бомбардовања

2017-02-23 21:35:24

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Руски научници развили системе за концентрисање соларне енергије

2017-02-18 20:09:34

Руски научници развили су системе за концентрисање соларне енергије (соларни концентратори) направљене од флуоресцентних полимерних материјала како би обичне прозоре претворили у соларне панеле, саопштио је...

У Ирану пронађена опсерваторија из трећег века

2017-02-16 14:15:35

Током ископавања на југу Ирана археолози су пронашли опсерваторију која датира из 3-5. века нове ере, која је, како се претпоставља, саграђена у време владавине династије...

У Ирану пронађен гроб стар око 1.500 година

2017-02-14 09:35:01

У провинцији Лорестан на западу Ирана археолози су нашли гроб стар око 1.500 година у коме је сахрањен мушкарац двометраш, за кога се верује да је...

Откривена тајна жутих дијаманата

2017-02-13 11:50:57

Руски научници су пронашли огромно налазиште ретких жутих дијаманата које ће омогућити да се одреди састав и еволуција дубинских слојева Земље у које се не може...

Дигитална ДНК: Нова метода тоталне контроле на интернету

2017-02-08 09:38:59

Јевгениј Черешњев је две године носио имплантат под кожом са циљем да тестира технологију „дигиталне ДНК“ помоћу које се корисници интернета могу идентификовати без налога и...

Руска наука против хомеопатије

2017-02-08 07:45:12

  „У научним круговима се хомеопатија данас третира као лажна наука“, каже се у меморандуму Комисије Руске академије наука (РАН) за борбу против лажне науке , објављеном 6. фебруара....

Руска академија наука означила хомеопатску медицину као опасну по здравље

2017-02-07 10:08:23

Руска академија наука (РАН) означила је хомеопатску медицину као опасну по здравље и затражила од Министарства здравља да обустави употребу хомеопатских лекова у руским државним болницама,...

Где се у Русији може студирати космонаутика?

2017-02-04 20:03:45

Многе перспективне професије везане су за космичку индустрију. Русија је прва послала човека у космос, тако да је и природно што у њој има неколико универзитета...

Руски научници развили нови начин лечења зависности од наткотика

2017-02-01 09:51:48

Тим истраживача Руске академије наука развио је молекул који блокира задовољство изазвано конзумацијом наркотика. До 2023. овај молекул могао би да буде основа за нову генерацију...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?