Физичарка из Србије помера границе науке

Објављено: 07.12.2016.год.


Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница из Србије изабрана у конкуренцији пројеката из целе Европе, од којих се очекује да донесу сазнања која могу да промене ток светске науке.

Др Ђорђевић бави се теоријском физиком и истражује кварк-глуконску плазму, а запослена је у Институту за физику. Истраживање њеног тима треба да објасни понашање материје у раним фазама универзума, пре “настанка” светлости. Проучавају понашање најситнијих честица материје под великим притиском и температурама пет пута већим од оних у средишту Сунца.

„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди“, објашњава др Магдалена Ђорђевић.

„Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава биће искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“.

Средства за своје истраживање др Ђорђевић је добила из оквирног европског програма за финансирање науке Хоризонт 2020, и то један од грантова Европског истраживачког савета (ЕРЦ), који се додељују само за научну изврсност, па је и конкуренција најоштрија. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.

„Немам у плану одлазак из земље, јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати,“каже наша саговорница.

Магдалена Ђорђевић дипломирала је на Физичком факултету у Београду, докторирала на америчком Колумбија универзитету, а истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Пре шест година одазвала се позиву Института за физику и вратила у Србију.

Новац и за истраживање неолита


Пре др Магдалене Ђорђевић, ЕРЦ грант добила је и проф. др Софија Стефановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Она и њен тим, окупљени у Лабораторији за биоархеологију, треба да истраже када је жена у неолиту почела да рађа више од једног детета и када је светска популација почела да се увећава. За свој пројекат БИРТХ (Рађање) добили су 1,7 милиона евра.

ИН4С


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Научници покушавају да открију нови начини стварања климатски погодних горива

2017-03-24 08:47:03

Научници у Немачкој покренули су окидач нечега што је описано као „највеће вештачко сунце на свету“, уређаја за који се надају да ће помоћи да се...

Истина о смртоносним последицама НАТО агресије - научна трибина

2017-03-22 20:46:06

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

2017-03-16 18:18:27

Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.

Археолози у Египту пронашли велику статуу Рамзеса II

2017-03-11 10:05:33

Археолози из Египта и Немачке пронашли су у блату подземних вода у Каиру огромну, осам метара високу статуу, која највероватније представља обожаваног фараона Рамзеса II. Министарство културе...

Пројекција будућности компаније Kaspersky Lab: техноутопија или катастрофа?

2017-03-03 11:18:21

Стручњаци за компјутерску безбедност из руске компаније Kaspersky Lab покренули су пројекат Earth-2050, у оквиру кога заједно са футуролозима предвиђају какав ће бити свет кроз 10, 20 и 30 година. Представе о будућности доста варирају: од побуна због свеопште глади до уживања у идеалној фотељи.

Пронађен фосил стар 4,2 милијарде година

2017-03-02 17:05:52

Најстарији фосил пронађен на Земљи стар је 4,2 милијарде година, што претпостављени почетак бујног живота на нашој планети помера за неколико стотина милиона година уназад. Микроскопска бактерија,...

Фестивал науке у Панчеву уз подршку НИС-а

2017-02-28 16:19:24

Компанија НИС у оквиру програма друштвене одговорности „Заједници Заједно“ подржала је Фестивал науке који је одржан у Дому омладине у Панчеву, чији је главни циљ популаризација...

Др Даница Грујичић: Застрашујући подаци о последицама НАТО бомбардовања

2017-02-23 21:35:24

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Руски научници развили системе за концентрисање соларне енергије

2017-02-18 20:09:34

Руски научници развили су системе за концентрисање соларне енергије (соларни концентратори) направљене од флуоресцентних полимерних материјала како би обичне прозоре претворили у соларне панеле, саопштио је...

У Ирану пронађена опсерваторија из трећег века

2017-02-16 14:15:35

Током ископавања на југу Ирана археолози су пронашли опсерваторију која датира из 3-5. века нове ере, која је, како се претпоставља, саграђена у време владавине династије...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?