Физичарка из Србије помера границе науке

Објављено: 07.12.2016.год.


Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница из Србије изабрана у конкуренцији пројеката из целе Европе, од којих се очекује да донесу сазнања која могу да промене ток светске науке.

Др Ђорђевић бави се теоријском физиком и истражује кварк-глуконску плазму, а запослена је у Институту за физику. Истраживање њеног тима треба да објасни понашање материје у раним фазама универзума, пре “настанка” светлости. Проучавају понашање најситнијих честица материје под великим притиском и температурама пет пута већим од оних у средишту Сунца.

„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди“, објашњава др Магдалена Ђорђевић.

„Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава биће искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“.

Средства за своје истраживање др Ђорђевић је добила из оквирног европског програма за финансирање науке Хоризонт 2020, и то један од грантова Европског истраживачког савета (ЕРЦ), који се додељују само за научну изврсност, па је и конкуренција најоштрија. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје.

„Немам у плану одлазак из земље, јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати,“каже наша саговорница.

Магдалена Ђорђевић дипломирала је на Физичком факултету у Београду, докторирала на америчком Колумбија универзитету, а истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Пре шест година одазвала се позиву Института за физику и вратила у Србију.

Новац и за истраживање неолита


Пре др Магдалене Ђорђевић, ЕРЦ грант добила је и проф. др Софија Стефановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Она и њен тим, окупљени у Лабораторији за биоархеологију, треба да истраже када је жена у неолиту почела да рађа више од једног детета и када је светска популација почела да се увећава. За свој пројекат БИРТХ (Рађање) добили су 1,7 милиона евра.

ИН4С


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

 11. Фестивал науке уз више од 30 000 задовољних посетилаца

2017-12-18 11:17:59

Више од 30 000 хиљада посетилаца упознало се један на један са бројним научним изазовима и светом науке на овогодишњем, једанаестом по реду Фестивалу науке који...

РТ: Склоните телефон - здравствени званичници САД упозоравају на ризик од рака и неплодности

2017-12-16 12:59:08

  Извор: Восток / РТ Одељење за јавно здравље у Калифорнији издало је смернице о изложености мобилном телефону, упозоравајући њихове власнике да свој мобилни телефон држе даље од свог тела како...

Свечано отворен 11. Фестивал науке

2017-12-14 16:22:50

Највећа научна забава у региону ове године попримила је сасвим нове димензије јер је само током првог дана Фестивала науке, у четвртак 14. децембра на Београдском...

Научници успели да сниме звук Земље

2017-12-11 10:55:18

Експерти из целе Европе саопштили су да успели да сниме природан звук планете Земље који им успешно измиче већ деценијама. За звук се зна још од 1959....

Египатски археолози пронашли мумију за коју верују да је стара око три и по миленијума

2017-12-10 18:16:19

Египатски археолози пронашли су у двема досад неистраженим гробницама у древном граду Луксору скулптуре, дрвене маске и живописне слике на зидовима, па чак и мумију за...

Како је совјетски физичар преживео дозу радијације 300 пута већу од смртоносне

2017-12-10 17:51:40

Совјетски научник је 1978. године био изложен врло снажном рендгенском зраку који му је прошао кроз главу. Он је чудом остао жив и постао предмет научних...

Aрхеолошка ископавања на Калеу показала далеко већи значај локалитета

2017-12-10 10:43:09

Најновија археолошка ископавања на Калеу, недалеко од постојеће средњовековне тврђаве Момчилов град у Пироту, показала су да је Турес, како се Пирот називао у доба Римљана,...

Хемичари претворили антибиотик хелиомицин у ефикасно средство борбе против рака јетре

2017-11-27 09:19:15

Хемичари из Русије, Белгије и са Тајвана претворили су антибиотик хелиомицин у ефикасно средство борбе против рака јетре и неколико других видова злоћудних тумора, наводи се...

Представници НИС-а на годишњој конференцији Истраживачке станице Петница

2017-11-24 17:22:19

У истраживачкој станици „Петница“ данас је свечано отворена 16. годишња конференција младих научника под називом „Корак у науку“ којој су присуствовали и представници НИС-а, као компаније...

У Русији ће бити представљен пројекат аутомобила којим се може управљати помоћу мисли

2017-11-18 18:09:02

У децембру ове године државни универзитет „Лобачевски” планира да представи комплетну макету првог аутомобила у Русији са неурокомпјутерским интерфејсом, који омогућава управљање возилом помоћу мисли. Електрични аутомобил...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје