„Руски Леонардо“: Михаил Ломоносов, оснивач московског универзитета

Објављено: 20.11.2016.год.
Илустрација: Lori / Legion-Media
19. новембра се навршава 305. година од рођења Михаила Ломоносова. Како је обичан сељак са руског севера постао један од највећих научника у историји?


Ломоносов је рођен 1711. године на северу Русије у Архангелској области (989 км северно од Москве), у породици имућног сељака, који се као и генерације његових предака бавио риболовом на мору. Ломоносов се сећао свога оца као доброг човека, али „крајње необразованог“. За разлику од њега, Михаил је од детињства са задовољством учио и још у селу је савладао неколико озбиљних књига.

Бекство у науку

Сеоски живот је младићу брзо постао неподношљив, између осталог и због свађа са маћехом и очеве жеље да га ожени против његове воље. Тако је Михаил 1730. године побегао од куће са товаром рибе у Москву, где се уписао у Славјано-грчко-латинску академију. Тамо нису примали сељачку децу и због тога се Ломоносов представио као „племићки син“.

У академији су сви поверовали да је он заиста племић, јер је био веома писмен и добро је знао математику. Праву племићку титулу Ломоносов ће добити тек 1745. године, заједно са звањем професора хемије.

„Универзални човек“

Његово образовање је дуго трајало. Школовао се у Москви, Кијеву, Петербургу, у немачким градовима Марбургу и Фрајбергу, и савладао је мноштво научних дисциплина – од филозофије до металургије. У читавом свом каснијем раду Ломоносов је увек испољавао ту свестраност, истовремено се бавећи многим стварима.

Зато за њега често кажу да је био „универзалан човек“ и често га пореде са Леонардом да Винчијем – толико је био широк круг његових интересовања и његовог рада. Он је усавршавао технологије прављења стакла, стварао је физичке и хемијске теорије (хемију је сматрао својим најважнијим занимањем), бавио се астрономијом и географијом, писао уџбенике из граматике и радове из историје, оде и поетске преводе, правио мозаике...

Поред тога, овај руски научник је припремио нацрт оснивања Московског универзитета (1755. године) који носи његово име и важи за један од најбољих универзитета у Русији.

Испред свога доба

Професор геологије Василиј Докучајев је 1901. године (136 година након Ломоносовљеве смрти), нашао радове руског научника и са чуђењем констатовао: „Ломонсов је већ одавно у својим радовима изложио теорију за коју сам ја добио степен доктора наука. И изложио ју је шире него ја“.

Има и других примера који говоре да је Ломоносов ишао испред свога времена. На пример, он је 1761. године први у свету открио атмосферу на Венери, посматрајући је кроз телескоп. Пре тога, 1754. године, судећи по документима Академије наука, осмислио је функционални модел прото-хеликоптера, тј. летелице која узлеће вертикално помоћу два пропелера. Ломоносовљева кинетичка теорија гасова умногоме је била претходница представе о атомима која ће се појавити 100 година касније. Он их је доживљавао као честице у облику лопти које се окрећу око своје осе.

Грубост типична за север

Судећи по белешкама савременика, Ломоносов није био тихи „кабинетски“ научник. У чланку о Ломоносову Григориј Прутцков, доцент Московског државног универзитета, прича да је у Академији наука Ломоносов жестоко „ратовао“ против доминације и самовоље Немаца. 

У то време је он био један од ретких Руса у Академији. Ломоносов је оптуживао немачке колеге да узимају мито и да нису компетентни за оно што раде. Како сведоче савременици, једном је Ломоносов 1743. године „под утицајем испарења од вина“ упао у географско одељење и прекоревао колеге због непознавања елементарног латинског језика, називао их „смећем“ и „показивао непристојан знак прстима“.

Ломоносов је без страха испољавао грубу нарав чак и у расправи са својим утицајним покровитељем Иваном Шуваловом, љубимцем императорке Јелисавете I. Једном је Шувалов у жару дискусије повикао на научника: „Одвојићу те од Академије“! Ломоносов је поносито одговорио: „Не, можеш само да одвојиш Академију од мене“.

Пушкиново одушевљење


Дошљак са севера је имао доста оних који му нису били наклоњени. Таквих је било и у високом друштву. Један од њих је био песник и драматург Александар Сумароков, који је спадао међу најталентованије писце свога доба. Односи између њих двојице су били толико лоши да је Ломоносовљеву смрт (1765. године од упале плућа) Сумароков овако прокоментарисао: „Тај лудак се најзад смирио и више неће правити неред“.

Сасвим другачије мишљење о руском научнику имао је велики руски песник Александар Пушкин, који је рођен после Ломоносовљеве смрти. „Ломоносов је био велики човек“, писао је Пушкин. „Између Петра Првог и Катарине II он је једини самостални посленик просвете. Он је основао први универзитет. Боље речено, он је сам био наш први универзитет“.

Олег Јегоров,
Руска реч


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Рођено дете са генетским материјалом три родитеља

2017-01-19 08:03:00

У Украјини је рођено прво дете на свету са генетским материјалом трију родитеља, а коришћена је метода преноса оплођене јајне ћелије донора, рекао је директор клинике...

Ученици Математичке гимназије освојили пет златних и две бронзане медаље

2017-01-18 15:31:20

Тим Математичке гимназије забележио је нову победу освојивши прву награду на међународној Жаутиковска олимпијади из математике, физике и информатике у Алма Ати у Казахстану. На такмичењу од...

Руски физичари стварају нови колајдер

2017-01-04 09:27:39

Физичари руских нуклеарних института који сада учествују у стварању колајдера NICA у подмосковском Дубну планирају да се уједине за реализацију перспективног пројекта у Институту за нуклеарну...

„Пупин” у волану „ферарија”

2016-12-29 10:57:58

У Институту „Михајло Пупин” направљени су први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила…

Руски научници праве биоимплантате за брже зарастање костију

2016-12-27 09:09:22

Што је старији, човек има све кртије кости и повећава се шанса да се поломе, али се и смањује могућност да кост брзо зарасте. Савремена медицина...

Пронађен антички град у Грчкој

2016-12-18 10:59:15

Тим археолога открио је две и по хиљаде година стар изгубљени град који би могао да открије „многе тајне“ грчке античке цивилизације скривене на падини једног...

Руска компанија планира да направи биолошки штампач који би могао да одштампа бубрег

2016-12-15 09:20:09

Руска компанија „3D Bioprinting solutions“ планира да до 2030. године направи биолошки штампач који би могао да одштампа људски бубрег који се може користити за трансплантацију. Научници...

Физичарка из Србије помера границе науке

2016-12-07 12:26:47

Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од...

Извештај са конференције ,,Чиме су нас бомбардовали1999?’’

2016-12-06 18:08:09

У организаци Истраживачког центра за одбрану и безбедност,  2. децембра у Дому Војске одржана је конференција под називом ,,Чиме су нас бомбардовали 1999?’’. Преносимо извештај у...

Хокинг: Налазимо се у најопаснијој етапи развоја човечанства

2016-12-04 09:35:57

Избор Доналда Трампа за председника САД и „брегзит“ постали су могући због тога што људи траже начине да се избаве од неједнакости, незапослености и економских последица...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Ледена пећина

Ледена пећина