„Руски Леонардо“: Михаил Ломоносов, оснивач московског универзитета

Објављено: 20.11.2016.год.
Илустрација: Lori / Legion-Media
19. новембра се навршава 305. година од рођења Михаила Ломоносова. Како је обичан сељак са руског севера постао један од највећих научника у историји?


Ломоносов је рођен 1711. године на северу Русије у Архангелској области (989 км северно од Москве), у породици имућног сељака, који се као и генерације његових предака бавио риболовом на мору. Ломоносов се сећао свога оца као доброг човека, али „крајње необразованог“. За разлику од њега, Михаил је од детињства са задовољством учио и још у селу је савладао неколико озбиљних књига.

Бекство у науку

Сеоски живот је младићу брзо постао неподношљив, између осталог и због свађа са маћехом и очеве жеље да га ожени против његове воље. Тако је Михаил 1730. године побегао од куће са товаром рибе у Москву, где се уписао у Славјано-грчко-латинску академију. Тамо нису примали сељачку децу и због тога се Ломоносов представио као „племићки син“.

У академији су сви поверовали да је он заиста племић, јер је био веома писмен и добро је знао математику. Праву племићку титулу Ломоносов ће добити тек 1745. године, заједно са звањем професора хемије.

„Универзални човек“

Његово образовање је дуго трајало. Школовао се у Москви, Кијеву, Петербургу, у немачким градовима Марбургу и Фрајбергу, и савладао је мноштво научних дисциплина – од филозофије до металургије. У читавом свом каснијем раду Ломоносов је увек испољавао ту свестраност, истовремено се бавећи многим стварима.

Зато за њега често кажу да је био „универзалан човек“ и често га пореде са Леонардом да Винчијем – толико је био широк круг његових интересовања и његовог рада. Он је усавршавао технологије прављења стакла, стварао је физичке и хемијске теорије (хемију је сматрао својим најважнијим занимањем), бавио се астрономијом и географијом, писао уџбенике из граматике и радове из историје, оде и поетске преводе, правио мозаике...

Поред тога, овај руски научник је припремио нацрт оснивања Московског универзитета (1755. године) који носи његово име и важи за један од најбољих универзитета у Русији.

Испред свога доба

Професор геологије Василиј Докучајев је 1901. године (136 година након Ломоносовљеве смрти), нашао радове руског научника и са чуђењем констатовао: „Ломонсов је већ одавно у својим радовима изложио теорију за коју сам ја добио степен доктора наука. И изложио ју је шире него ја“.

Има и других примера који говоре да је Ломоносов ишао испред свога времена. На пример, он је 1761. године први у свету открио атмосферу на Венери, посматрајући је кроз телескоп. Пре тога, 1754. године, судећи по документима Академије наука, осмислио је функционални модел прото-хеликоптера, тј. летелице која узлеће вертикално помоћу два пропелера. Ломоносовљева кинетичка теорија гасова умногоме је била претходница представе о атомима која ће се појавити 100 година касније. Он их је доживљавао као честице у облику лопти које се окрећу око своје осе.

Грубост типична за север

Судећи по белешкама савременика, Ломоносов није био тихи „кабинетски“ научник. У чланку о Ломоносову Григориј Прутцков, доцент Московског државног универзитета, прича да је у Академији наука Ломоносов жестоко „ратовао“ против доминације и самовоље Немаца. 

У то време је он био један од ретких Руса у Академији. Ломоносов је оптуживао немачке колеге да узимају мито и да нису компетентни за оно што раде. Како сведоче савременици, једном је Ломоносов 1743. године „под утицајем испарења од вина“ упао у географско одељење и прекоревао колеге због непознавања елементарног латинског језика, називао их „смећем“ и „показивао непристојан знак прстима“.

Ломоносов је без страха испољавао грубу нарав чак и у расправи са својим утицајним покровитељем Иваном Шуваловом, љубимцем императорке Јелисавете I. Једном је Шувалов у жару дискусије повикао на научника: „Одвојићу те од Академије“! Ломоносов је поносито одговорио: „Не, можеш само да одвојиш Академију од мене“.

Пушкиново одушевљење


Дошљак са севера је имао доста оних који му нису били наклоњени. Таквих је било и у високом друштву. Један од њих је био песник и драматург Александар Сумароков, који је спадао међу најталентованије писце свога доба. Односи између њих двојице су били толико лоши да је Ломоносовљеву смрт (1765. године од упале плућа) Сумароков овако прокоментарисао: „Тај лудак се најзад смирио и више неће правити неред“.

Сасвим другачије мишљење о руском научнику имао је велики руски песник Александар Пушкин, који је рођен после Ломоносовљеве смрти. „Ломоносов је био велики човек“, писао је Пушкин. „Између Петра Првог и Катарине II он је једини самостални посленик просвете. Он је основао први универзитет. Боље речено, он је сам био наш први универзитет“.

Олег Јегоров,
Руска реч


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Научници покушавају да открију нови начини стварања климатски погодних горива

2017-03-24 08:47:03

Научници у Немачкој покренули су окидач нечега што је описано као „највеће вештачко сунце на свету“, уређаја за који се надају да ће помоћи да се...

Истина о смртоносним последицама НАТО агресије - научна трибина

2017-03-22 20:46:06

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

2017-03-16 18:18:27

Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.

Археолози у Египту пронашли велику статуу Рамзеса II

2017-03-11 10:05:33

Археолози из Египта и Немачке пронашли су у блату подземних вода у Каиру огромну, осам метара високу статуу, која највероватније представља обожаваног фараона Рамзеса II. Министарство културе...

Пројекција будућности компаније Kaspersky Lab: техноутопија или катастрофа?

2017-03-03 11:18:21

Стручњаци за компјутерску безбедност из руске компаније Kaspersky Lab покренули су пројекат Earth-2050, у оквиру кога заједно са футуролозима предвиђају какав ће бити свет кроз 10, 20 и 30 година. Представе о будућности доста варирају: од побуна због свеопште глади до уживања у идеалној фотељи.

Пронађен фосил стар 4,2 милијарде година

2017-03-02 17:05:52

Најстарији фосил пронађен на Земљи стар је 4,2 милијарде година, што претпостављени почетак бујног живота на нашој планети помера за неколико стотина милиона година уназад. Микроскопска бактерија,...

Фестивал науке у Панчеву уз подршку НИС-а

2017-02-28 16:19:24

Компанија НИС у оквиру програма друштвене одговорности „Заједници Заједно“ подржала је Фестивал науке који је одржан у Дому омладине у Панчеву, чији је главни циљ популаризација...

Др Даница Грујичић: Застрашујући подаци о последицама НАТО бомбардовања

2017-02-23 21:35:24

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Руски научници развили системе за концентрисање соларне енергије

2017-02-18 20:09:34

Руски научници развили су системе за концентрисање соларне енергије (соларни концентратори) направљене од флуоресцентних полимерних материјала како би обичне прозоре претворили у соларне панеле, саопштио је...

У Ирану пронађена опсерваторија из трећег века

2017-02-16 14:15:35

Током ископавања на југу Ирана археолози су пронашли опсерваторију која датира из 3-5. века нове ере, која је, како се претпоставља, саграђена у време владавине династије...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?