„Руски Леонардо“: Михаил Ломоносов, оснивач московског универзитета

Објављено: 20.11.2016.год.
Илустрација: Lori / Legion-Media
19. новембра се навршава 305. година од рођења Михаила Ломоносова. Како је обичан сељак са руског севера постао један од највећих научника у историји?


Ломоносов је рођен 1711. године на северу Русије у Архангелској области (989 км северно од Москве), у породици имућног сељака, који се као и генерације његових предака бавио риболовом на мору. Ломоносов се сећао свога оца као доброг човека, али „крајње необразованог“. За разлику од њега, Михаил је од детињства са задовољством учио и још у селу је савладао неколико озбиљних књига.

Бекство у науку

Сеоски живот је младићу брзо постао неподношљив, између осталог и због свађа са маћехом и очеве жеље да га ожени против његове воље. Тако је Михаил 1730. године побегао од куће са товаром рибе у Москву, где се уписао у Славјано-грчко-латинску академију. Тамо нису примали сељачку децу и због тога се Ломоносов представио као „племићки син“.

У академији су сви поверовали да је он заиста племић, јер је био веома писмен и добро је знао математику. Праву племићку титулу Ломоносов ће добити тек 1745. године, заједно са звањем професора хемије.

„Универзални човек“

Његово образовање је дуго трајало. Школовао се у Москви, Кијеву, Петербургу, у немачким градовима Марбургу и Фрајбергу, и савладао је мноштво научних дисциплина – од филозофије до металургије. У читавом свом каснијем раду Ломоносов је увек испољавао ту свестраност, истовремено се бавећи многим стварима.

Зато за њега често кажу да је био „универзалан човек“ и често га пореде са Леонардом да Винчијем – толико је био широк круг његових интересовања и његовог рада. Он је усавршавао технологије прављења стакла, стварао је физичке и хемијске теорије (хемију је сматрао својим најважнијим занимањем), бавио се астрономијом и географијом, писао уџбенике из граматике и радове из историје, оде и поетске преводе, правио мозаике...

Поред тога, овај руски научник је припремио нацрт оснивања Московског универзитета (1755. године) који носи његово име и важи за један од најбољих универзитета у Русији.

Испред свога доба

Професор геологије Василиј Докучајев је 1901. године (136 година након Ломоносовљеве смрти), нашао радове руског научника и са чуђењем констатовао: „Ломонсов је већ одавно у својим радовима изложио теорију за коју сам ја добио степен доктора наука. И изложио ју је шире него ја“.

Има и других примера који говоре да је Ломоносов ишао испред свога времена. На пример, он је 1761. године први у свету открио атмосферу на Венери, посматрајући је кроз телескоп. Пре тога, 1754. године, судећи по документима Академије наука, осмислио је функционални модел прото-хеликоптера, тј. летелице која узлеће вертикално помоћу два пропелера. Ломоносовљева кинетичка теорија гасова умногоме је била претходница представе о атомима која ће се појавити 100 година касније. Он их је доживљавао као честице у облику лопти које се окрећу око своје осе.

Грубост типична за север

Судећи по белешкама савременика, Ломоносов није био тихи „кабинетски“ научник. У чланку о Ломоносову Григориј Прутцков, доцент Московског државног универзитета, прича да је у Академији наука Ломоносов жестоко „ратовао“ против доминације и самовоље Немаца. 

У то време је он био један од ретких Руса у Академији. Ломоносов је оптуживао немачке колеге да узимају мито и да нису компетентни за оно што раде. Како сведоче савременици, једном је Ломоносов 1743. године „под утицајем испарења од вина“ упао у географско одељење и прекоревао колеге због непознавања елементарног латинског језика, називао их „смећем“ и „показивао непристојан знак прстима“.

Ломоносов је без страха испољавао грубу нарав чак и у расправи са својим утицајним покровитељем Иваном Шуваловом, љубимцем императорке Јелисавете I. Једном је Шувалов у жару дискусије повикао на научника: „Одвојићу те од Академије“! Ломоносов је поносито одговорио: „Не, можеш само да одвојиш Академију од мене“.

Пушкиново одушевљење


Дошљак са севера је имао доста оних који му нису били наклоњени. Таквих је било и у високом друштву. Један од њих је био песник и драматург Александар Сумароков, који је спадао међу најталентованије писце свога доба. Односи између њих двојице су били толико лоши да је Ломоносовљеву смрт (1765. године од упале плућа) Сумароков овако прокоментарисао: „Тај лудак се најзад смирио и више неће правити неред“.

Сасвим другачије мишљење о руском научнику имао је велики руски песник Александар Пушкин, који је рођен после Ломоносовљеве смрти. „Ломоносов је био велики човек“, писао је Пушкин. „Између Петра Првог и Катарине II он је једини самостални посленик просвете. Он је основао први универзитет. Боље речено, он је сам био наш први универзитет“.

Олег Јегоров,
Руска реч


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Руски научници открили нову врсту диносауруса - сибирски титан

2018-01-14 11:57:06

Извор: Восток / РТ Руски научници су представили нову врсту диносауруса која је живела у Сибиру пре 120 милиона година, назвавши је "сибирски титан". Огромна животиња са...

Како ће изгледати спортске верзије седана Lada Vesta

2018-01-13 11:21:42

Руски аутомобилски гигант Автоваз недавно је регистровао две нове робне марке спортских возила Vesta R и Vesta S-Line. Највећи руски произвођач аутомобила Автоваз најавио је да ће током 2018-те...

Руске мегафабрике: прича о легендарном аутомату „Калашњиков“

2018-01-07 08:14:14

Ижевска машинска фабрика („Ижмаш“) највећи је руски произвођач војног наоружања. Овде је почела производња легендарног аутомата „Калашњиков“. 1/10. Ижевска машинска фабрика („Ижмаш“) највећи је руски произвођач војног...

Бионичко око омогућило Рускињи да после 13 година поново прогледа

2017-12-29 12:31:11

По цени од 140 000 долара ово је тек друга оваква операција у Русији. 21. децембра дотад потпуно слепа жена из Чељабинска је први пут после 13...

РТ: Пут будућности - Русија преузима водећу улогу у истраживању Арктика

2017-12-27 08:53:25

Извор: Восток / РТ Русија је широко проширила своју контролу над арктичким територијама, а јединствена инфраструктура коју је изградила у поларном региону је неупоредива са било којом...

Људи попут рибе: Може ли се удисати течност

2017-12-26 20:32:06

Будући да је Фонд за напредна истраживања одобрио пројекат течног дисања 2016. године, јавност је веома заинтересована за успех пројекта. Недавна демонстрација могућности ове технологије буквално...

Истраживање о новим врстама кромпира који би се узгајали у условима крајњег хладног севера

2017-12-26 07:55:23

  Власти на руском полуострву Јамал организоваће наредне године истраживање о новим врстама кромпира, које ће моћи да се узгајају у условима крајњег хладног севера. Локално Министарство за...

 11. Фестивал науке уз више од 30 000 задовољних посетилаца

2017-12-18 11:17:59

Више од 30 000 хиљада посетилаца упознало се један на један са бројним научним изазовима и светом науке на овогодишњем, једанаестом по реду Фестивалу науке који...

РТ: Склоните телефон - здравствени званичници САД упозоравају на ризик од рака и неплодности

2017-12-16 12:59:08

  Извор: Восток / РТ Одељење за јавно здравље у Калифорнији издало је смернице о изложености мобилном телефону, упозоравајући њихове власнике да свој мобилни телефон држе даље од свог тела како...

Свечано отворен 11. Фестивал науке

2017-12-14 16:22:50

Највећа научна забава у региону ове године попримила је сасвим нове димензије јер је само током првог дана Фестивала науке, у четвртак 14. децембра на Београдском...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?