Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

2017-08-18 23:11:13

Излазак на терен историчара и филолога потврђује да је поред јасно читљивог имена цара Уроша на споменику стајало и име кнеза Лазара

Арктик се топи по стопи од око два и по процента по деценији

2017-08-16 12:29:35

Сваког лета климатолози, капетани бродова, као и Инуити који живе на Арктику — пријављују да се ледени покривач стално смањује. Не тако давно, чак и током лета,...

Нове летелице ће користити вештачку интелигенцију и самостално ће „разумети“ шта им је потребно

2017-08-16 09:49:11

Руски авијациони конструктори се припремају за нови технолошки скок и намеравају да праве „паметне, флексибилне и зелене“ авионе, изјавио је руководилац пројектне групе Фонда за перспективне...

РТ: Вештачка интелигенција носи више ризика од Северне Кореје - Елон Муск

2017-08-12 19:43:42

Извор: Восток, РТ Северна Кореја и њени ракетни арсенали могу изгледати застрашујуће за ширу јавност широм света, али генерални директор "Спејс Икса" и елитни предузетник Елон Муск верује да...

НИС и ове године уз шампионe знања

2017-08-12 10:48:35

Учесници међународних олимпијада за средњошколце освојили 15 медаља из физике, хемије и математике Млади српски математичари, физичари и хемичари остварили су велики успех на овогодишњим најпрестижнијим светским...

На површину воде на Арктику могле би да се попну огромне количине метана

2017-08-10 12:36:03

Међу многобројне проблемиме који би могли да буду изазвани глобалним загревањем чини се да ће бити додат још један, који би могао значајно да промени природну...

Aрхеолози верују да су на трагу открића локације тајне просторије у Великој пирамиди у Гизи

2017-08-09 11:01:55

Међународни тим археолога верује да је, захваљујући ласерској технологији, на трагу открића локације тајне просторије у египатској Великој пирамиди у Гизи старој 4.500 година, пише „Њузвик“. Меди...

РТ: Нове сателитске фотографије огромне ледене санте која се одвојила од Антарктика

2017-08-08 10:43:44

Извор: Восток, РТ Средином јула, једна од највећих санти леда икада забележена, одвојила се од "Ларсен Ц" антарктичког леденог копна. Нове сателитске фотографије снимљене од стране "Деимос...

Математичари Србије освојили четири медаље у Техерану

2017-08-07 22:23:27

Четири бронзане медаље освојили су млади математичари из Србије на 29. Међународној олимпијади из информатике која је прошле недеље одржана у Техерану. Медаље су у Техерану...

Три „откачена” совјетска пројекта: Научна фантастика или фантастична наука?

2017-08-05 14:57:59

Хладни рат је побудио научнике да измишљају прилично егзотично оружје и средства како би обезбедили надмоћ Совјетског Савеза над САД. Неки од тих пројеката су били...

rt nauka
РР банер наука

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?