Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Пронађена биста римског цара Мака Аурелија у Египту

2018-04-23 13:04:22

Археолози су пронашли бисту римског цара Мака Аурелија у Асуану, граду на југу Египта, саопштило је египатско Министарство за антиквитете. У саопштењу се наводи да је биста...

Откривен царски маузолеј у Виминацијуму

2018-04-20 09:44:08

Најава нове археолошке сензације на локалитету Виминацијум код Старог Костолца. Кораћ: Нема сумње да је у питању гробница неког младог императора, али још не знамо којег

Студенти Губкин Универзитета посетили Србију

2018-04-19 15:02:10

Србија је ових дана угостила групу студената престижног московског Универзитета за нафту и гас „Губкин“. Иницијатор посете био је Андрија Аврамовић, студент овог угледног Универзитета, који...

РТ: Аутомобил за председника Русије прошао тестове

2018-04-19 12:53:36

Извор: Восток / РТ Дуго очекивани нови руски председнички аутомобил прошао је тестове несрећа и требало би да постане редован начин превоза Владимира Путина, рекао је министар...

Руски научници развијају вакцину против наркоманије

2018-03-20 01:39:44

Препарат би требало да блокира опијате и супстанце које садрже кодеин. Руски научници развијају вакцину која ће блокирати дејство опијата попут морфијума, хероина и метадона, као и...

Научна конференција „Последице НАТО агресије на СРЈ“

2018-03-20 01:12:56

У Београду ће се одржати научна конференција под називом: „Последице НАТО агресије на СР Југославију“ коју организује Евроазијски безбедносни форум. Научна конференција ће бити одржана 22. 03....

РТ: Хокингов последњи рад би могао бити кључ за откривање паралелних универзума

2018-03-19 07:47:27

Извор: Восток / РТ Физичар Стивен Хокинг је наводно, оставио иза себе последњи истраживачки рад који би могао да обезбеди кључ за проналажење паралелних универзума. Рад је...

РТ: Преминуо Стивен Хокинг

2018-03-14 08:15:17

Извор: Восток / РТ Познати британски научник Стивен Хокинг, познат по својим продорним идејама у теоријској физици и истраживању космоса, преминуо је у 76. години живота, саопштила...

Отворена прва научно-занатска радионица у Србији уз подршку НИС-а

2018-03-13 15:53:56

НИС, као компанија која се у свим сегментима пословања ослања на иновације и примену савремених технологија, подржао је отварање Мејкерс спејса - прве научно-занатске радионице у...

Русија повукла пријаву за чланство у ЦЕРН-у

2018-03-10 13:11:27

Русија је повукла пријаву за чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), али ће се наставити сарадња са Москвом, изјавила је портпарол ЦЕРН-а Софи Тезаури. "ЦЕРН-има...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: