Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Руски научници открили нову врсту диносауруса - сибирски титан

2018-01-14 11:57:06

Извор: Восток / РТ Руски научници су представили нову врсту диносауруса која је живела у Сибиру пре 120 милиона година, назвавши је "сибирски титан". Огромна животиња са...

Како ће изгледати спортске верзије седана Lada Vesta

2018-01-13 11:21:42

Руски аутомобилски гигант Автоваз недавно је регистровао две нове робне марке спортских возила Vesta R и Vesta S-Line. Највећи руски произвођач аутомобила Автоваз најавио је да ће током 2018-те...

Руске мегафабрике: прича о легендарном аутомату „Калашњиков“

2018-01-07 08:14:14

Ижевска машинска фабрика („Ижмаш“) највећи је руски произвођач војног наоружања. Овде је почела производња легендарног аутомата „Калашњиков“. 1/10. Ижевска машинска фабрика („Ижмаш“) највећи је руски произвођач војног...

Бионичко око омогућило Рускињи да после 13 година поново прогледа

2017-12-29 12:31:11

По цени од 140 000 долара ово је тек друга оваква операција у Русији. 21. децембра дотад потпуно слепа жена из Чељабинска је први пут после 13...

РТ: Пут будућности - Русија преузима водећу улогу у истраживању Арктика

2017-12-27 08:53:25

Извор: Восток / РТ Русија је широко проширила своју контролу над арктичким територијама, а јединствена инфраструктура коју је изградила у поларном региону је неупоредива са било којом...

Људи попут рибе: Може ли се удисати течност

2017-12-26 20:32:06

Будући да је Фонд за напредна истраживања одобрио пројекат течног дисања 2016. године, јавност је веома заинтересована за успех пројекта. Недавна демонстрација могућности ове технологије буквално...

Истраживање о новим врстама кромпира који би се узгајали у условима крајњег хладног севера

2017-12-26 07:55:23

  Власти на руском полуострву Јамал организоваће наредне године истраживање о новим врстама кромпира, које ће моћи да се узгајају у условима крајњег хладног севера. Локално Министарство за...

 11. Фестивал науке уз више од 30 000 задовољних посетилаца

2017-12-18 11:17:59

Више од 30 000 хиљада посетилаца упознало се један на један са бројним научним изазовима и светом науке на овогодишњем, једанаестом по реду Фестивалу науке који...

РТ: Склоните телефон - здравствени званичници САД упозоравају на ризик од рака и неплодности

2017-12-16 12:59:08

  Извор: Восток / РТ Одељење за јавно здравље у Калифорнији издало је смернице о изложености мобилном телефону, упозоравајући њихове власнике да свој мобилни телефон држе даље од свог тела како...

Свечано отворен 11. Фестивал науке

2017-12-14 16:22:50

Највећа научна забава у региону ове године попримила је сасвим нове димензије јер је само током првог дана Фестивала науке, у четвртак 14. децембра на Београдском...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?