Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Рођено дете са генетским материјалом три родитеља

2017-01-19 08:03:00

У Украјини је рођено прво дете на свету са генетским материјалом трију родитеља, а коришћена је метода преноса оплођене јајне ћелије донора, рекао је директор клинике...

Ученици Математичке гимназије освојили пет златних и две бронзане медаље

2017-01-18 15:31:20

Тим Математичке гимназије забележио је нову победу освојивши прву награду на међународној Жаутиковска олимпијади из математике, физике и информатике у Алма Ати у Казахстану. На такмичењу од...

Руски физичари стварају нови колајдер

2017-01-04 09:27:39

Физичари руских нуклеарних института који сада учествују у стварању колајдера NICA у подмосковском Дубну планирају да се уједине за реализацију перспективног пројекта у Институту за нуклеарну...

„Пупин” у волану „ферарија”

2016-12-29 10:57:58

У Институту „Михајло Пупин” направљени су први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила…

Руски научници праве биоимплантате за брже зарастање костију

2016-12-27 09:09:22

Што је старији, човек има све кртије кости и повећава се шанса да се поломе, али се и смањује могућност да кост брзо зарасте. Савремена медицина...

Пронађен антички град у Грчкој

2016-12-18 10:59:15

Тим археолога открио је две и по хиљаде година стар изгубљени град који би могао да открије „многе тајне“ грчке античке цивилизације скривене на падини једног...

Руска компанија планира да направи биолошки штампач који би могао да одштампа бубрег

2016-12-15 09:20:09

Руска компанија „3D Bioprinting solutions“ планира да до 2030. године направи биолошки штампач који би могао да одштампа људски бубрег који се може користити за трансплантацију. Научници...

Физичарка из Србије помера границе науке

2016-12-07 12:26:47

Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од...

Извештај са конференције ,,Чиме су нас бомбардовали1999?’’

2016-12-06 18:08:09

У организаци Истраживачког центра за одбрану и безбедност,  2. децембра у Дому Војске одржана је конференција под називом ,,Чиме су нас бомбардовали 1999?’’. Преносимо извештај у...

Хокинг: Налазимо се у најопаснијој етапи развоја човечанства

2016-12-04 09:35:57

Избор Доналда Трампа за председника САД и „брегзит“ постали су могући због тога што људи траже начине да се избаве од неједнакости, незапослености и економских последица...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Ледена пећина

Ледена пећина