Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Хокинг: Потенцијал људског мозга и вештачке интелигенције у принципу исти

2017-04-30 08:36:03

Британски физичар Стивен Хокинг је на Глобалној конференцији мобилног интернета у Кини изјавио да је потенцијал људског мозга и вештачке интелигенције у принципу исти. „Мислим да не...

Одржана пета Српска физичка олимпијада уз подршку НИС-а

2017-04-29 12:16:15

Изабран српски олимпијски тим младих физичара

Египатски археолози открили преко 1.000 статуа, дрвене ковчеге и неколико мумија

2017-04-20 09:32:51

Египатски археолози открили су преко 1.000 статуа, осликане дрвене ковчеге и неколико мумија у гробници старој 3.500 година, у близини Луксора. У саопштењу које је објавило Министарство...

Отворен парк знања у Нишу уз подршку НИС-а

2017-04-13 18:43:04

У оквиру програма „Заједници заједно“, компанија НИС подржала je изградњу Парка знања у Нишу чији је основни циљ промоција природних наука међу ученицима основних и средњих...

На Технолошком факултету у Новом Саду отворена лабораторија за нафтно-петрохемијско инжењерство

2017-04-11 18:14:25

На Технолошком факултету Универзитета у  Новом Саду, уз подршку НИС-а, отворена је модерна лабораторија за нафтно-петрохемијско инжењерство. Лабораторија која је опремљена најсавременијим училима, намењена је унапређењу...

Пет најзначајнијих открића „руског Да Винчија“ Циолковског

2017-04-11 08:22:07

Самоуки научник Константин Циолковски није завршио чак ни гимназију, а сањао је о летовима у космос. У својој дрвеној кућици у предграђу Калуге сам је правио...

Што је виши коефицијент интелигенције, нижа је концентрација калаја у организму

2017-04-10 22:32:14

Хемичари Томског државног универзитета саопштили су да су пронашли занимљиву законитост између коефицијента интелигенције (IQ) и састава микроелемената косе. У експерименту је учествовало 50 дипломаца Хемијског факултета,...

Прва београдска гимназија добила нову лабораторију за физику уз подршку НИС-а

2017-04-06 16:13:35

  У Првој београдској гимназији данас је отворена нова лабораторија за физику чију је реконструкцију и опремање подржала компанија НИС у оквиру програма друштвене одговорности „Заједници заједно“. Лабораторија...

 Подршка НИС-а Српској математичкој олимпијади

2017-04-01 13:19:35

У просторијама Математичке гимназије у Београду свечано је отворена 11. по реду Српска математичка олимпијада у организацији Друштва математичара Србије коју је подржала компанија НИС у...

Прва трансплантација материце у Србији

2017-04-01 11:31:15

У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој урађена је прва трансплантација материце у Србији, а то је и прва трансплантација материце у свету која је урађена међу...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?