Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Др Даница Грујичић: Застрашујући подаци о последицама НАТО бомбардовања

2017-02-23 21:35:24

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Руски научници развили системе за концентрисање соларне енергије

2017-02-18 20:09:34

Руски научници развили су системе за концентрисање соларне енергије (соларни концентратори) направљене од флуоресцентних полимерних материјала како би обичне прозоре претворили у соларне панеле, саопштио је...

У Ирану пронађена опсерваторија из трећег века

2017-02-16 14:15:35

Током ископавања на југу Ирана археолози су пронашли опсерваторију која датира из 3-5. века нове ере, која је, како се претпоставља, саграђена у време владавине династије...

У Ирану пронађен гроб стар око 1.500 година

2017-02-14 09:35:01

У провинцији Лорестан на западу Ирана археолози су нашли гроб стар око 1.500 година у коме је сахрањен мушкарац двометраш, за кога се верује да је...

Откривена тајна жутих дијаманата

2017-02-13 11:50:57

Руски научници су пронашли огромно налазиште ретких жутих дијаманата које ће омогућити да се одреди састав и еволуција дубинских слојева Земље у које се не може...

Дигитална ДНК: Нова метода тоталне контроле на интернету

2017-02-08 09:38:59

Јевгениј Черешњев је две године носио имплантат под кожом са циљем да тестира технологију „дигиталне ДНК“ помоћу које се корисници интернета могу идентификовати без налога и...

Руска наука против хомеопатије

2017-02-08 07:45:12

  „У научним круговима се хомеопатија данас третира као лажна наука“, каже се у меморандуму Комисије Руске академије наука (РАН) за борбу против лажне науке , објављеном 6. фебруара....

Руска академија наука означила хомеопатску медицину као опасну по здравље

2017-02-07 10:08:23

Руска академија наука (РАН) означила је хомеопатску медицину као опасну по здравље и затражила од Министарства здравља да обустави употребу хомеопатских лекова у руским државним болницама,...

Где се у Русији може студирати космонаутика?

2017-02-04 20:03:45

Многе перспективне професије везане су за космичку индустрију. Русија је прва послала човека у космос, тако да је и природно што у њој има неколико универзитета...

Руски научници развили нови начин лечења зависности од наткотика

2017-02-01 09:51:48

Тим истраживача Руске академије наука развио је молекул који блокира задовољство изазвано конзумацијом наркотика. До 2023. овај молекул могао би да буде основа за нову генерацију...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?