Колективна површност

Објављено: 07.11.2016.год.
Фото Пиксабеј


Савремени човек је у ситуацији да је његова пажња углавном преплављена разноразним информацијама. Можемо се запитати како ова преплављеност утиче на стварање нашег знања, меморију и у крајњем случају на наш мозак. Колико од тога што региструјемо у свакодневним животима остаје у нама и како утиче на нас – повољно или неповољно?

Кључ одговора на ово питање лежи у разумевању природе упамћивања. Из тог разлога је потребно да укратко изложимо шта данас знамо о природи памћења, то јест упамћивања и присећања.

Поједностављено гледано, постоје две врсте меморије, краткорочна и дугорочна, а између њих постоје велике разлике. Краткорочна меморија је она која се јавља непосредно након регистровања неке информације и она нам омогућава да се присетимо те информације кратко време након што смо је регистровали. Сматра се да је природа ове меморије елекртична јер у случају потреса мозга ово сећање нестаје.

Дугорочна меморија је она која се јавља отприлике један сат након упамћивања, а њена природа је биохемијска јер зависи од производње протеина, али и морфолошка јер доводи до стварања нових веза између можданих ћелија. Процес претварања краткорочне у дугорочну меморију назива се консолидација и веома је важно да се одвија неометано.

Још је крајем 19. века откривено да уколико стално пристижу нове информације, тај доток омета процес консолидовања и стварање дугорочне меморије. То је названо ретроактивна инхибиција. У ситуацији у којој је савремени човек непрестано бомбардован новим информацијама које му шаљу различити медији у борби за његову пажњу, процес стварања дугорочне меморије је значајно ометен. Како се меморија консолидује током спавања и сањања, а познато је да данашње генерације, посебно деца, спавају сат мање него пре тридесетак година, то додатно отежава стварање трајне меморије.

Све то чини да је такозвана радна меморија савременог човека оптерећена краткотрајним сећањима, док је истовремено стварање трајних сећања отежано. Последице по наше знање, мишљење, идентитет и друге менталне функције, које зависе од сећања, веома су негативне. Од сећања, меморије, зависи оно што знамо, као што зависи и наше мишљење јер мислимо тако што користимо наше знање. Управо наше знање о себи, другима и свету ствара наш идентитет, квалитет нашег Ја. Због свега тога је просечни савремени човек далеко површнијег знања него што су биле раније генерације.

Начин да се супротставимо утицајима који нас заглупљују јесте да се фокусирамо на оно што нам је заиста важно; да бирамо на шта ћемо усмерити своју пажњу; да промишљамо и да повезујемо са оним што већ знамо. У противном, постаћемо површни људи који ће бити лак предмет свакојаке манипулације.

Зоран Миливојевић,
Политика


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Турска избацује теорију еволуције из школских књига

2017-06-24 10:10:38

Извор: Восток, РТ Турска се спрема да избаци "контроверзну" теорију еволуције из наставног плана средње школе како би боље сачувала локалне и националне вредности, чинећи то као...

Потписан Меморандум о сарадњи између компаније НИС  и Универзитета у Бања Луци

2017-06-20 12:32:48

Представници компаније НИС и Универзитета у Бања Луци потписали су јуче Меморандум о сарадњи у области образовања, науке и културе. Меморандум о сарадњи у Ректорату Универзитета...

Црно море променило боју

2017-06-18 11:28:21

Америчка космичка агенција НАСА саопштила је да је Црно море променило боју. На фотографији из космоса види се да оно сада има тиркизно-бисерне нијансе. Turquoise swirls in...

Сарадња НИС-а и Института „Михајло Пупин“

2017-06-09 18:50:02

Представници компаније НИС и Института „Михајло Пупин“ из Београда потписали су данас Меморандум о сарадњи у области образовања, стручног усавршавања кадрова и размене знања. Меморандум о...

„Дан НИС-а“ на Техничком факултету у Зрењанину

2017-06-08 14:44:03

На  Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину одржан је „Дан НИС-а“ на коме су студенти, ученици Високе техничке школе у Зрењанину и многобројни  средњошколци из тог...

Шта је ипак изазвало Тунгуску експлозију?

2017-05-31 18:21:05

„Појавило се друго Сунце!“ – тако су пад Тунгуског метеорита прокоментарисали очевици. Још увек се у Русији дискутује о томе шта је експлодирало на небу изнад сибирске тајге 1908. године – метеорит, комета или свемирски брод са ванземаљцима? У првом тексту рубрике „Russia X-Files“ говоримо о тајни Тунгуског метеорита.

Проглашени победници Олимпијаде знања из руског језика, физике, хемије и математике

2017-05-28 20:50:11

На свечаности одржаној у Руској школи у Београду, јуче су проглашени победници Олимпијада знања из руског језика, физике, хемије и математике које пету годину за редом...

Хокинг: Човечанство има 100, а не 1.000 година да пронађе нову планету за живот

2017-05-20 09:01:17

Извор: Восток, РТ Познати и утицајни теоријски физичар и научник Стивен Хокинг је поново позвао човечанство да удвостручи напоре да се колонизују друге планете пре него што...

Српски студенти на пракси у Државном техничком универзитету у Ухти

2017-05-18 14:39:34

Четрнаест студената прве генерације студијског програма "Индустријско инжењерство у експлоатацији нафте и гаса" са Техничког факултета "Михајло Пупин" из Зрењанина, отпутовало је у руску Републику Коми...

Курска магнетна аномалија: „Бермудски троугао“ на западу Русије

2017-05-16 08:07:24

На територији највећег рудника гвожђа на свету можете се изгубити чак и са компасом. Назив Курске магнетне аномалије везан је за необично понашање магнетне игле компаса близу...

rt nauka
РР банер наука

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?