Зашто су Руси пробушили највећу рупу у Земљиној кори

Објављено: 14.09.2019.год.
фото: Семјон Мајстерман/ТАСС, Freepik / Russia beyond


„Паклени бунар“ је одавно напуштен. Али ова највећа на свету бушотина постоји и данас, а приче о њој су загонетне. 

Централни торањ над Колском ултрадубоком бушотином 1970-их

Као и свако непоновљиво место на свету или феномен, Колску бушотину (дубине 12.226 м, пречника 23 см) прате језиве приче, а зову је још „паклени бунар“. Кажу да су на око 12 километара дубине измерили температуру од преко 1000 степени Целзијуса. Спуштен је микрофон отпоран на високе температуре који је снимио људске крике и вапаје. Дошли су до пакла! 

Микрофон отпоран на тако високе температуре наравно не постоји. Бушење је заиста заустављено на дубини од 12.262 метра и измерена је температура од 200 степени Целзијусових. Али руководилац пројекта, геолог Давид Губерман, признаје да се 1995. године догодило нешто што сам не може да објасни... 

Зашто је бушотина била потребна?

Бушотина на Колском полуострву је била део једног од најамбициознијих пројеката тог доба. У Совјетском Савезу је направљено укупно 12 ултрадубоких бушотина, међу којима су 6 км дубока на Уралу и Јен Јахинска у Западном Сибиру дубока 8,25 км, све са циљем геолошког истраживања Земљине коре. 

1. јануара 1984.

Бушење је трајало у интервалима од 1978. до 1992. Колско полуострво наравно није случајно изабрано пошто представља горњи слој Балтичке плоче од гранита и минерала настале пре око 3 милијарде година. То је и једна од настаријих тектонских плоча на планети, а стога и занимљива за истраживање. 


Дубоко у рупи

Прве четири године се све одвијало по плану, Земљина кора је пробушена до дубине од седам километара. Затим је постављена друга бушилица тешка 200 тона. До краја 1983. године бушотина је достигла 12 км, али 1984. догодила се несрећа.
Пробушили 12.000 метара! Пробушићемо и 15.000 метара! (27.12.1983.)

Одвојила се цев дужине пет километара и запушила рупу. У трен ока изгубљено је све што се постигло за пет година рада. Бушење у другом смеру је настављено са дубине од 7000 метара. 

До 1990-те године дубина „пакленог бунара“ је достигла 12.262 метра, а затим је бушење престало иако је примарни циљ пројекта било достизање дубине од 15.000 метара. Пет година касније у „бунару“ је дошло до експлозије коју не може да објасни ни Давид Губерман, а због недостатка финансијских средстава пројекат је званично напуштен 2006. Две године касније напуштен је и сам локалитет који се данас налази у фази пропадања.

Григориј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Необјашњива аномалија која слаби магнетно поље Земље развија се и дели се на два дела, упозоравају научници

2020-05-26 12:10:18

Европска космичка агенција је користила констелацију својих сателита како би истражила необичне слабости магнетног поља Земље. Чини се да се чудна аномалија за коју се верује...

Прва пловећа нуклеарна електрана на свету „Академик Ломоносов“ званично почела са радом

2020-05-22 18:46:17

Историјски догађај за светску индустрију нуклеарне енергије

Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Гугл и Ај-Би-Ем

2020-05-20 14:54:57

Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских...

Онлајн предавања за студенте стручњака компаније НИС

2020-05-15 16:29:35

Компанија НИС у току маја и јуна одржава 25 онлајн гостујућих предавања својих стручњака за факултете београдског и новосадског универзитета. Ова, иначе традиционална гостујућа предавања НИС-ових...

У Русији поринут први танкер на гасни погон

2020-05-14 21:06:45

  За танкер класе „Афрамакс“ кажу да је зелени, јер наноси минималну штету животној средини. Први овакав танкер на гасни погон поринут је у бродоградилишту „Звезда“, а...

Српски научници направили тест на коронавирус, ради и ако мутира

2020-05-12 08:50:16

Почетком прошле недеље почело је епидемиолошко истраживање колективног имунитета које обухвата 7.000 домаћинстава. Данас се тестира прва од 1.600 породица из Београда и почиње позивање породица у унутрашњости. Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије истиче да тест одлично ради и да дневно може да се тестира и до 1.000 узорака.

Научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу утврдили узрок тешког облика коронавируса

2020-04-27 10:04:17

Петербуршки научници ушли у клинч са коронавирусом

Предстојеће лето би могло постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре

2020-04-27 01:03:32

Предстојеће лето може постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре, саопштио је министар екологије Русије Дмитриј Кобилкин. „Видимо да су ове године неприродно високе температуре. Данас...

КамАЗ на Арктику тестирао камионе без возача

2020-04-25 05:09:39

Камски аутомобилски завод спровео је успешна испитивања аутономних камиона у условима Крајњег Севера. Теретна возила без возача прешла су 2,5 хиљада километара у тешким климатским условима поларног...

РТ: Двапут снажнији: Русија ће изградити нови нуклеарни ледоломац за Северну морску руту

2020-04-24 08:01:16

Најмоћнији нуклеарни ледоломац на свету требало би да се поново изгради у Русији. Ново пловило, које ће бити испоручено крајем 2020-их, вишеструко ће надмашити снагу постојећих...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва