Страдање Србије се не сме заборавити: Представљени нови резултати о последицама НАТО агресије

Објављено: 20.03.2019.год.
фото: © ТАНЈУГ

Научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.


"Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везане за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести", рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научномедицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Како је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од рођења до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.


"Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа оболевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је проузроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести", објаснио је Лакетић.

Каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године где су испитивали малигне болести крви.

"Страдање Србије се не сме заборавити" 

Значајан пораст оболевања је постојао и у групи од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком факору који их је учинио осетљивијим за оболевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

"Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину", рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Комисију за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Како је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала оболевања италијанских војника на КиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о оболењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

Фокус истраживања на деци

Неуролог Даница Грујичић указује да се малигне болести, резервисане за старије, јављају код деце, да су агресивне, да је морталитет појачан код солидних тумора.

"Сада опет имамо проблем с агресивним бластомима, за месец дана израсте тумор који смо већ видели", каже Грујичићева.

Иако су стручњаци сагласни да је бомбардовање злочин, нису око тога јесу ли НАТО бомбе пресудно утицале на пораст малигних болести.

Епидемиолози подсећају да је загађења средине било и пре и после бомбардовања. Сматрају и да је требало сачекати поуздане податке.

"Постоје научне установе које тврде да уранијум није канцероген, он је токсичан, али није повезан с раком. Ми се враћамо на тоскине, али нема убедљивих података", каже епидемиолог Зоран Радовановић.

Танјуг

Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Проглашени победници Олимпијада знања из руског језика, математике и физике

2019-05-25 07:31:48

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржана је свечаност поводом проглашења победника седме НИС Олимпијаде из руског језика, као и Српске физичке и Српске...

Главни онколог Русије саветује да се не одлази на лечење у иностранство

2019-05-21 14:47:29

Генерални директор Националног истраживачког центра за радиологију, академик Руске академије наука Андреј Каприн не препоручује одлазак у иностранство ради лечења рака, јер то касније може довести...

Други међународни симпозијум „Последице бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом 1999.“

2019-05-17 16:28:06

Други међународном симпозијум "Последице бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом 1999." биће одржан у Нишу од 17. до 19. јуна 2019. Ове године на Симпозијуму ће се окупити...

РТ: Биолепак зацељује рану за неколико секунди

2019-05-16 07:11:29

Извор: Восток / РТ Кинески истраживачи су открили револуционарни "биолошки лепак" који би могао бити пробој који је потребан да се заустави крварење код пацијената са отвореним ранама, као и...

Милион врста биљака и животиња у опасности од изумирања због активности човека

2019-05-15 06:46:18

Уједињене нације су објавиле извештај према којем је милион врста биљака и животиња у опасности од изумирања, као и да је људска врста угрожена јер јој...

Манифестација „Мај, месец математике“

2019-05-11 09:35:43

Осма по реду манифестација „Мај, месец математике“ (М3), у организацији Центра за промоцију науке и Математичког института САНУ, ове године под слоганом „Истражи координате“ претвара целу...

Математичари Србије освојили прво место на 36. Балканској математичкој олимпијади

2019-05-05 08:41:57

На 36. Балканској математичкој олимпијади у Кишињеву, млади математичари Србије освојили су прво место у екипном такмичењу у конкуренцији 11 званичних и шест гостујућих земаља. У појединачној...

РТ се провозао у парадној верзији „Путинове лимузине“

2019-05-03 08:17:58

Извор: Восток / РТ Новинар РТ-а Мурад Газдиев имао је прилику да се упозна са новом верзијом кабриолета врхунског руског аутомобила Аурус, за који се очекује да ће возити министра...

Генетски код Срба, као и свих других народа, шаролик

2019-05-03 06:25:37

Половина Срба има словенско порекло, док је у другој половини највише оних с генима староседелаца Балкана, каже руководилац Српског ДНК пројекта Милан Рајевац поводом Светског ДНК...

Најмање 4.000 Швеђана има чип у прсту

2019-05-02 11:16:40

Најмање 4.000 Швеђана има уграђен НФЦ чип (Near Field Communication) у свој прст, преноси дански ЦПХ „Пост онлајн“. Када је реч о Данцима, овај тренд још увек...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: