Српски интернет рођен у СФРЈ

Објављено: 18.02.2019.год.
фото: Д. Јевремовић / Политика

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма


На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.


Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао, пише Политика

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

Најстарији домен данас је виртуелни музеј

У време када је 1985. године проф. др Божидар Раденковић осмишљавао предмет Рачунарске мреже, у свету је постојао само један регистровани интернет домен, на адреси symbolics.com. Кад је 1986. одржао прво предавање, број се повећао на шест, а идуће године на чак 20.000 домена широм планете.Иначе, symbolics.com је припадао компјутерском произвођачу који је у међувремену престао са радом. На тој адреси се данас налази „Велики интернет музеј” који је, наравно, бесплатан за „обилазак” и то – кликом миша.

Димитрије Буквић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Страдање Србије се не сме заборавити: Представљени нови резултати о последицама НАТО агресије

2019-03-20 08:52:49

Научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.

РТ: Лабораторијски узгојени минијатурни људски мозак се повезао са мишићима „својом вољом”

2019-03-19 07:18:40

Извор: Восток / РТ Минијатурни мозак од људских матичних ћелија узгајан у лабораторији, развио је властити ум - или барем довољно свести да пошаље неуронски импулс да се повеже с...

РТ: У Кини изведена прва на свету операција на мозгу на даљину помоћу 5G мреже

2019-03-17 14:25:44

Извор: Восток / РТ Кинески хирург је извео прву у свету операцију на даљину на мозгу користећи технологију 5G, а пацијент је био удаљен од операционог лекара 3,000 км. Др. Линг...

„Мајкрософт“ назвао Русију лидером у увођењу вештачке интелигенције

2019-03-06 07:09:07

Вештачку интелигенциу у Русији активно уводи 30% предузећа, док је у Европи и Сједињеним Америчким Државама просек 22,3%, наводи се у студији "Мајкрософта". У истраживању је учествовало...

Дигитализација развојна шанса енергетске индустрије: Панел компаније НИС на Копаоник бизнис форуму

2019-03-05 23:23:29

Компанија НИС на овогодишњем Копаоник бизнис форуму одржала је панел дискусију под називом „Енергетска индустрија и дигитализација: Изазови и прилике“. На панелу су говорили Кирил Тјурдењев,...

 НИС помогао отварање кабинета за мехатронику у Машинској школи „Панчево“

2019-02-27 15:27:48

Уз подршку компаније НИС, Машинска школа „Панчево“ добила је савремено опремљен кабинет за мехатронику, чиме је унапређен процес одвијања наставе у овој образовној установи. Кабинет за...

Млади математичари освојили пет медаља у Букурешту

2019-02-25 05:00:54

У Букурешту је завршено велико међународно такмичење - Romanian Master of Mathematics (20-25. фебруара 2019) на коме су учествовале 24 најбоље светске средњошколске репрезентације. Чланови екипе...

РТ: Научници открили тајанствени комуникациони механизам у мозгу

2019-02-22 16:05:51

Извор: Восток / РТ Истраживачи који су проучавали мозак наишли су на мистериозни, претходно непознати облик неуронске комуникације који је запањио научну заједницу. Упркос великим научним открићима, мозак у великој мери...

Српски интернет рођен у СФРЈ

2019-02-18 20:54:29

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма

Руски научници створили мрежу од вештачких неурона која препознаје најпростије геометријске фигуре

2019-02-17 08:44:12

Научници из Петрозаводска створили су неуронску мрежу од најједноставнијих вештачких неурона и научили су је да препознаје најпростије геометријске фигуре и слике, саопштила је прес-служба Руског...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: