Српски интернет рођен у СФРЈ

Објављено: 18.02.2019.год.
фото: Д. Јевремовић / Политика

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма


На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.


Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао, пише Политика

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

Најстарији домен данас је виртуелни музеј

У време када је 1985. године проф. др Божидар Раденковић осмишљавао предмет Рачунарске мреже, у свету је постојао само један регистровани интернет домен, на адреси symbolics.com. Кад је 1986. одржао прво предавање, број се повећао на шест, а идуће године на чак 20.000 домена широм планете.Иначе, symbolics.com је припадао компјутерском произвођачу који је у међувремену престао са радом. На тој адреси се данас налази „Велики интернет музеј” који је, наравно, бесплатан за „обилазак” и то – кликом миша.

Димитрије Буквић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Русија почела са градњом највећег и најмоћнијег нуклеарног ледоломца за пловидбу Арктичким морем

2020-07-12 14:57:57

Руско бродоградилиште "Звезда" започело је изградњу првог нуклеарног ледоломца класе "Лидер", наводи се у саопштењу  "Росатомфлота", подружнице "Росатома". Главни ледоломац биће назван „Русија“. "То ће бити најмоћнији...

РТ: Археолози открили највећу праисторијску структуру икад пронађену у Великој Британији у близини Стоунхеџа

2020-06-22 20:07:30

Археолози који раде на Стоунхеџу наводе да су "запањени" након што су открили највећу праисторијску структуру икада пронађену у Великој Британији, односно круг дубоких подземних пролаза...

Компанија НИС и Електротехнички факултет у Београду потписали Меморандум о сарадњи

2020-06-08 23:14:05

Представници компаније НИС и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, потписали су данас Меморандум о сарадњи у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су...

Научници са Универзитета у Санкт Петербургу створили нови метод за декодирање вирусних генома

2020-06-08 13:31:11

Научници са Универзитета у Санкт Петербургу, alma mater руског председника Владимира Путина, настављају научну битку са коронавирусом, те развијају нове алате који ће помоћи да се...

РТ: Русија регистровала нови лек за коронавирус којим се компликације „стављају под контролу“

2020-06-08 07:18:39

Руски научници регистровали су нови лек који може помоћи у ублажавању најтежих компликација изазваних коронавирусом, укључујући отказивање плућа, с намером да се леком може добити на...

Сарадња Србије и Кине у области космичких технологија

2020-06-05 19:40:21

Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и председник Кинеске националне свемирске администрације Кеђан Џанг потписали су данас,...

РТ: Невидљиви човек? Научници експериментишу са људским ћелијама како би постале провидне као код лигњи

2020-06-05 06:03:15

Истраживачи су успешно пренели природну камуфлажну способност коју неке врсте лигњи и сипи често показују у људске ћелије, омогућавајући им преламање светлости. Неке врсте хоботница, лигњи и...

РТ: Необјашњива аномалија која слаби магнетно поље Земље развија се и дели се на два дела, упозоравају научници

2020-05-26 12:10:18

Европска космичка агенција је користила констелацију својих сателита како би истражила необичне слабости магнетног поља Земље. Чини се да се чудна аномалија за коју се верује...

Прва пловећа нуклеарна електрана на свету „Академик Ломоносов“ званично почела са радом

2020-05-22 18:46:17

Историјски догађај за светску индустрију нуклеарне енергије

Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Гугл и Ај-Би-Ем

2020-05-20 14:54:57

Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск