Руски научници створили мрежу од вештачких неурона која препознаје најпростије геометријске фигуре

Објављено: 17.02.2019.год.
© Иллюстрация РИА Новости .


Научници из Петрозаводска створили су неуронску мрежу од најједноставнијих вештачких неурона и научили су је да препознаје најпростије геометријске фигуре и слике, саопштила је прес-служба Руског научног фонда.

„Предност оваквих неуронских мрежа је у томе што се могу стварати помоћу најразличитијих физичких осцилатора, укључујући магнетне и електричне. Наученој мрежи више нису потребни рачунарски прорачуни, него ради самостално као одвојени неуронски организам“, објаснио је Андреј Величко са Петрозаводског државног универзитета, прносе РИА Новости.

Савремени рачунари раде на бази најједноставније дискретне логике - њихове елементарне меморијске ћелије и рачунарски модули могу да перципирају и обрађују само нуле и јединице. То пружа неограничене могућности за математичке прорачуне са довољно великим бројем једних и других елемената.

Научници већ одавно знају да мозак функционише на потпуно другачији начин. За разлику од полупроводничких транзистора, наши неурони могу истовремено да перципирају велики број различитих сигнала, да их на комплексан начин сумирају и мењају своју осетљивост на поједине скупове таквих импулса.

Те разлике праве неуронске мреже, вештачке пандане ланаца неурона, који су или сувише комплексни за приказивање у „пуној“ форми, или терају научнике да поједноставе њихову конструкцију, чинећи их недовољно добрим панданима људског или мозга других живих бића. Треба додати да њихов рад и обука захтевају огромну количину рачунарских ресурса, који су данас доступни само у највећим суперрачунарима.

Из тог разлога, Величко и његове колеге, као и друге групе физичара по целом свету, одавно покушавају да створе вештачке неуроне. Пре годину дана, научници са Масачусетског технолошког института успели су да створе први примитивни ланац сличних структура које су способне да препознају одређена латинична слова.

Недавно су руски научници створили „вештачке неуроне“ састављене од танких филмова ванадијум-диоксида, чија отпорност зависи од њихове температуре. На пример, ако се кроз такав неурон пропусти довољна количина струје, он ће се загрејати и његов отпор ће се нагло смањити, за око 10 хиљада пута, због чега ће почети да преноси више струје.

То ће довести до хлађења вештачког неурона, његовог повратка у почетно стање и готово потпуног престанка кретања електричне енергије. Као резултат тога, овакав филм ће осциловати, емитујући низ импулса слично стварним нервним ћелијама у мозгу људи и животиња.

Како су Величко и његове колеге открили, укупно 11 сличних структура комбинованих у једну мрежу која се састоји од два улазна и излазна чвора и девет неурона за обраду може да научи да препозна једноставне геометријске облике који се могу поставити у квадрат величине 3х3 пиксела.

Ови експерименти су показали да вештачки неурони засновани на ванадијумским филмовима могу да региструју и обрађују „вишеслојне“ сигнале, као и природни неурони, што им омогућује да се употребљавају као њихови пуноправни пандани.

Испоставило се да је довољан само један неурон који региструје информацију да научи да разликује цео систем и класификује 14 од 102 могуће фигуре које се састоје од таквих блокова. Повећање броја осцилатора и улазних и излазних чворова значајно ће проширити његове могућности, закључују научници.

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Русија почела са градњом највећег и најмоћнијег нуклеарног ледоломца за пловидбу Арктичким морем

2020-07-12 14:57:57

Руско бродоградилиште "Звезда" започело је изградњу првог нуклеарног ледоломца класе "Лидер", наводи се у саопштењу  "Росатомфлота", подружнице "Росатома". Главни ледоломац биће назван „Русија“. "То ће бити најмоћнији...

РТ: Археолози открили највећу праисторијску структуру икад пронађену у Великој Британији у близини Стоунхеџа

2020-06-22 20:07:30

Археолози који раде на Стоунхеџу наводе да су "запањени" након што су открили највећу праисторијску структуру икада пронађену у Великој Британији, односно круг дубоких подземних пролаза...

Компанија НИС и Електротехнички факултет у Београду потписали Меморандум о сарадњи

2020-06-08 23:14:05

Представници компаније НИС и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, потписали су данас Меморандум о сарадњи у области образовања, истраживања и трансфера знања. Меморандум о сарадњи су...

Научници са Универзитета у Санкт Петербургу створили нови метод за декодирање вирусних генома

2020-06-08 13:31:11

Научници са Универзитета у Санкт Петербургу, alma mater руског председника Владимира Путина, настављају научну битку са коронавирусом, те развијају нове алате који ће помоћи да се...

РТ: Русија регистровала нови лек за коронавирус којим се компликације „стављају под контролу“

2020-06-08 07:18:39

Руски научници регистровали су нови лек који може помоћи у ублажавању најтежих компликација изазваних коронавирусом, укључујући отказивање плућа, с намером да се леком може добити на...

Сарадња Србије и Кине у области космичких технологија

2020-06-05 19:40:21

Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и председник Кинеске националне свемирске администрације Кеђан Џанг потписали су данас,...

РТ: Невидљиви човек? Научници експериментишу са људским ћелијама како би постале провидне као код лигњи

2020-06-05 06:03:15

Истраживачи су успешно пренели природну камуфлажну способност коју неке врсте лигњи и сипи често показују у људске ћелије, омогућавајући им преламање светлости. Неке врсте хоботница, лигњи и...

РТ: Необјашњива аномалија која слаби магнетно поље Земље развија се и дели се на два дела, упозоравају научници

2020-05-26 12:10:18

Европска космичка агенција је користила констелацију својих сателита како би истражила необичне слабости магнетног поља Земље. Чини се да се чудна аномалија за коју се верује...

Прва пловећа нуклеарна електрана на свету „Академик Ломоносов“ званично почела са радом

2020-05-22 18:46:17

Историјски догађај за светску индустрију нуклеарне енергије

Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Гугл и Ај-Би-Ем

2020-05-20 14:54:57

Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск