Откривен царски маузолеј у Виминацијуму

Објављено: 20.04.2018.год.
фото: Борис Субашић / Новости

Најава нове археолошке сензације на локалитету Виминацијум код Старог Костолца. Кораћ: Нема сумње да је у питању гробница неког младог императора, али још не знамо којег


Гигантска гробница римског императора из трећег века наше ере потпуно неочекивано је откривена прошле недеље на локалитету Виминацијум, током заштитних археолошких истраживања на само око 200 метара од линије до које су стигли багери на површинском копу угља. Археолози су се нашли пред загонетком који је владар овде сахрањен, јер је монументална гробница, украшена скулптурама, систематски разорена разбијањем у најситније делиће, ппишу Новости.

- Нема сумње да је реч о маузолеју императора, јер је у гомили ситног шута пронађен део главе статуе украшене ловоровим венцем, који је смео да носи само римски цар. Ту су и делови крила империјалног орла и необично фина рука на балчаку мача - гладијуса, део владарског портрета који указује да је реч о неком младом императору - каже, за "Новости", проф. др Миомир Кораћ, руководилац археолошког пројекта Виминацијум.

Он наглашава да су за откриће заслужни археолози др Бебина Миловановић, др Немања Мрђић и др Илија Данковић, који из стишких ораница ископавају остатке царског маузолеја. Протеклих дана они су обављајући уобичајена заштитна ископавања која се изводе пре постављања инсталација површинског копа, наишли на остатке мале некрополе и две велике виле рустике крај некадашњег римског пута за легијски Ледерату, данашњи Рам. Археолози кажу да би можда и заобишли мали простор у који се између ових објеката углавио царски маузолеј, да није било интуиције др Бебине Миловановић и њеног инсистирања да се овај део тла истражи.

Научнике је изненадило када су ашовима ударили у квадратни оградни зид, дугачак око 15 метара и широк око 80 центиметара. Открили су да опасује платформу око које су са три стране правилно поређане озидане гробнице. Археолози су се копањем спустили на 1,8 метара у дубину земље и утврдили да је реч о огромној грађевинској конструкцији, са четири нивелациона, каменом озидана слоја, између којих су мембране од водонепропусног малтера.

Немања Мрђић и Миомир Кораћ код огромне темељне конструкције,Фото Б. Субашић / Новости

- Сондом смо покушали да пронађемо централни гроб, али га није било. На маузолеју нема крупнијих остатака који би нам показали како је изгледао. Све је смрскано у парампарчад, за шта је била потребна енормна снага, јер је у изградњу главног објекта утрошено бар 70 кубика камена, а у оградни зид додатних 30 до 40 кубика - каже др Немања Мрђић.

 

 

Сломљени украси царског здања, Фото Б. Субашић / Новости

Археолози на основу досадашњих истраживања сматрају да је централна конструкција маузолеја коју су откопали била само носећи део огромног надземног дела грађевине. Од луксузних китњастих мермерних украса су остали само фрагменти и пред стручњацима научног пројекта Виминацијум сад је тежак посао склапања огромне слагалице из крша у нади да ће пронаћи одговор када је и који владар овде сахрањен и због чега је његова вечна кућа тако помно и страсно уништена.

Једна од гробница које окружују маузолеј,Фото Б. Субашић / Новости

- Постоји чин који су Римљани називали "дамнацио меморије", што би значило затирање сећања, који се примењивао на владаре које су наследници на престолу дословно брисали из историје. Уништавао се сваки траг њиховог постојања, од скулптура до камених плоча с натписима. Постоје и друге могућности, нарочито у светлу чињенице да је реч о гробници из трећег века кад влада велика криза у царству, које је изложено инвазији Гота, а мора да се повлачи из Дакије. Овај новооткривени маузолеј временски је близак и времену цара Хостилијана, чију смо гробницу открили раније на Виминацијуму - каже Кораћ.

Императорова шака на балчаку мача,Фото Б. Субашић / Новости

ЛИМЕС КОНГРЕС

ИСТОВРЕМЕНО с открићем царског маузолеја, у Виминацијуму се одвијају ископавања легијског логора и изградња објеката у којима ће боравити научници током Лимес конгреса, почетком септембра. 

Крило римског империјалног орла с царске гробнице у Кораћевим рукама,Фото Б. Субашић / Новости

Ова манифестација је највећи светски скуп археолога који проучавају римско наслеђе. Уочи овог скупа, у Београду ће се одржати и састанак Братислава групе, експертског саветодавног тела Унеска за границу, лимес, римске империје, која би требало цела да буде стављена на листу заштићене светске баштине.

Борис Субашић,
Новости

 

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Необјашњива аномалија која слаби магнетно поље Земље развија се и дели се на два дела, упозоравају научници

2020-05-26 12:10:18

Европска космичка агенција је користила констелацију својих сателита како би истражила необичне слабости магнетног поља Земље. Чини се да се чудна аномалија за коју се верује...

Прва пловећа нуклеарна електрана на свету „Академик Ломоносов“ званично почела са радом

2020-05-22 18:46:17

Историјски догађај за светску индустрију нуклеарне енергије

Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Гугл и Ај-Би-Ем

2020-05-20 14:54:57

Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских...

Онлајн предавања за студенте стручњака компаније НИС

2020-05-15 16:29:35

Компанија НИС у току маја и јуна одржава 25 онлајн гостујућих предавања својих стручњака за факултете београдског и новосадског универзитета. Ова, иначе традиционална гостујућа предавања НИС-ових...

У Русији поринут први танкер на гасни погон

2020-05-14 21:06:45

  За танкер класе „Афрамакс“ кажу да је зелени, јер наноси минималну штету животној средини. Први овакав танкер на гасни погон поринут је у бродоградилишту „Звезда“, а...

Српски научници направили тест на коронавирус, ради и ако мутира

2020-05-12 08:50:16

Почетком прошле недеље почело је епидемиолошко истраживање колективног имунитета које обухвата 7.000 домаћинстава. Данас се тестира прва од 1.600 породица из Београда и почиње позивање породица у унутрашњости. Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије истиче да тест одлично ради и да дневно може да се тестира и до 1.000 узорака.

Научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу утврдили узрок тешког облика коронавируса

2020-04-27 10:04:17

Петербуршки научници ушли у клинч са коронавирусом

Предстојеће лето би могло постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре

2020-04-27 01:03:32

Предстојеће лето може постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре, саопштио је министар екологије Русије Дмитриј Кобилкин. „Видимо да су ове године неприродно високе температуре. Данас...

КамАЗ на Арктику тестирао камионе без возача

2020-04-25 05:09:39

Камски аутомобилски завод спровео је успешна испитивања аутономних камиона у условима Крајњег Севера. Теретна возила без возача прешла су 2,5 хиљада километара у тешким климатским условима поларног...

РТ: Двапут снажнији: Русија ће изградити нови нуклеарни ледоломац за Северну морску руту

2020-04-24 08:01:16

Најмоћнији нуклеарни ледоломац на свету требало би да се поново изгради у Русији. Ново пловило, које ће бити испоручено крајем 2020-их, вишеструко ће надмашити снагу постојећих...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва