Преко 20 хиљада докумената Архив Србије преузео из турских архива

Објављено: 29.01.2018.год.


Нешто више светлости на живот Срба у Османлијском царству сигурно ће бацити увид у преко 20 хиљада докумената, колико је Архив Србије преузео у последње две године из турских архива, а део њих ишчитала је и обрадила оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић Хубанић.

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века која сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи.

Тај уговор је, напомиње Ениса Аломеровић Хубанић, омогућио нашим истраживачима приступ турским архивима и могућност истраживања у престоници Србије. Са том мисијом је у истанбулском архиву боравила протекле две године два пута.

„Први пут смо пренели око 15 хиљада, а у децембру прошле године у Београд смо донели још 7 хиљада докумената у дигиталном облику. Они се сада налазе у Архиву Србије и у току је њихово сређивање и обрада како би постали доступни истраживачима“, каже Аломеровић Хубанићева, један од наших ретких познавалаца османског језика, на коме су написана та документа.

„Научно бављење историјом Османског царства које је у вишевековном додиру са историјом Србије, Балкана и балканских народа просто је немогуће без писаних трагова. Наша намера је да што већи број докумената који се тичу Србије преузмемо и донесемо у Београд“, каже она.

Ениса Аломеровић Хубанић објашњава да је архивска грађа у Османском архиву раздвојена на појединачна документа и на дефтере који представљају богат и разноврстан извор за нашу историографију. Вилајетски пописи, спискови пореза и закупа, платни спискови, благајничке књиге, тимарски спискови помажу да се добије слика о животу грађана, трговаца, занатлија и сељака, економији, трговини, саобраћају, објашњава она.

Као занимљив наводи документ из 1526. године о постојању моста на Сави и његовој поправци, затим о пловидби Дунавом различитих типова бродова од којих је сваки имао намену.

„У документима постоје уверљиви докази да је турска морнарица пролазила Дунавом и да се делила на ратну и трговачку флоту. Истраживање о намирницама, војној опреми, дрвима за огрев које превозила морнарица сведоче да је Београд био трговински центар. Бродови су се разликовали по броју једара на прамцу. Имали су једно или два једра и у зависности од тога су били лака или тешка галија. Имамо документа о наплати пореза у београдском пристаништу и рачуне о обнови београдског насипа“.

Ениса Аломеровић Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера — пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.

Танјуг


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Србија и Русија ће наставити да интензивно развијају билатералну сарадњу у области иновација и дигиталне економије

2018-10-17 08:43:28

Србија и Русија ће наставити да интензивно развијају билатералну сарадњу у области иновација и дигиталне економије, а то видимо као један од основних праваца развоја српске...

Русија, Кина и Индија ће почети да граде евроазијски квантни пут — инфраструктуру за безбедан пренос података

2018-10-15 06:50:20

Русија, Кина и Индија ће почети да граде евроазијски квантни пут — инфраструктуру за безбедан пренос података, изјавио је председник непрофитног партнерства „Руссофт“ и руководилац радне...

Свечана академија поводом завршетка друге године рада Центра Руског географског друштва у Србији

2018-10-12 18:37:22

У уторак, 16. октобра 2018. године, у Великој сали Руског дома, са почетком у 18 часова, биће одржана Свечана академија поводом завршетка друге године званичног рада...

У Новом Саду почела Прва НИС међународна научно-техничка конференција

2018-10-11 12:16:29

У Новом Саду је данас свечано отворена Прва НИС међународна научно-техничка конференција, један од најзначајнијих овогодишњих скупова посвећених области истраживања и производње нафте и гаса. Циљ...

Мисија „Свемирски лифт”: Да ли ће сан руског научника после 120 година постати стварност?

2018-10-08 10:11:24

Свемирски лифт за слање људи у орбиту први пут је замишљен крајем 19. века. То је била идеја руског научника и визионара Константина Циолковског. Он је,...

Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца

2018-10-06 13:32:35

Овогодишња систематска археолошка истраживања на локалитету Кремењак, у близини села Потпорња, недалеко од Вршца, јасно су дефинисала изглед винчанске куће, захваљујући томе што смо у отвореном...

„Росатом“ позвао стручњаке из Србије да учествују у пројекту најснажнијег истраживачког нуклеарног реактора

2018-10-03 11:47:24

Шеф руске државне корпорације "Росатом", Алексеј Лихачов, позвао је стручњаке из Србије да учествују у пројекту најснажнијег вишенаменског научног нуклеарног реактора (МБИР) на брзе неутроне, који...

РТ: Телепатски „Тетрис“: Научници повезали мозгове три особе како би заједно играли видео игрицу

2018-10-02 18:08:38

Извор: Восток / РТ Тим научника направио је уређај који омогућава људима да сарађују док играју видео игрицу користећи само своје мисли. Иако је технологија још увек у повоју, потенцијалне...

Шта су у планинама Адигеје тражили окултисти СС дивизије?

2018-09-18 13:49:10

У планинама Адигеје (републике Руске Федерације) пронађене су две лобање бића непознатих науци и сандук са амблемом „Аненербе“ – тајног друштва при Хитлеровим СС јединицама које...

Руски биохемичари у пљувачки сибирског мрког медведа пронашли нови антибиотик

2018-09-09 19:56:54

У првој половини прошлог века Александар Флеминг је извршио револуцију у медицини откривши први познати антибиотик: пеницилин. Међутим, деценије неконтролисане примене лекова довеле су до тога...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: