Главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге: Свака независна Црна Гора мора бити антисрпска

Објављено: 04.11.2018.год.


Власт у Црној Гори пристала је на туђинске политичке идеје међу којима је најпогубнија она о несрпској, односно антисрпској Црној Гори. Свака независна Црна Гора, нарочито после искуства Југославије, мора бити антисрпска. Зашто би иначе била независна, и од чега, рекао је у интервјуу за
ИН4С Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге.

Главни и одговорни уредник сте Српске књижевне задруге, наше најстарије издавачке установе, једна од малобројних културних институција српског народа основаних у 19. вијеку.

Да ли, за читаоце портала ИН4С, можете рећи кроз какве је све тешкоће и искушења пролазила ова установа, посебно током ратних година 20. вијека?

-Српска књижевна задруга је од самог почетка дијелила и сносила судбину Србије и српског народа гдје год да је живио. Кад је народу било тешко, тешко је било и овој установи. Лако није било никад. Можда је, на тренутке, било неких олакшања – рецимо у оном предаху, када је СКЗ основана, када просвећени интелектуалци, под Обреновићима, оснивају установе културе, високе школе и уопште институције на чијим темељима се држи народ… Двадесети вијек био је вијек ратова и покушаја живота са другим словенским народима. Срби су том покушају дали све што су имали, а из заједнице изашли поклани и прогнани… Што смо им више давали, више су нас мрзели… СКЗ је највише страдала у ратовима и то се видело, али тешко преживљава деобе – то се сада види. Најтеже се подносе деобе у бићу сопственог народа. Чим се народ дијели, то је знак да га воде рђави људи, док туђин диригује преко својих емисара типа оне Бабе из „Горског вијенца“: „Те помутит хоћах Црногорце…“


63. сајам књига у Београду, фото: IN4S.net


Боље су се снашли они без културе и школе

Како видите савремену српску књижевност данас, да ли се умногоме разликује од неких срећнијих времена, ако имамо на уму да данас свако може да пише и да промовише своје књиге?


-Савремену српску књижевност чине и они који су недавно отишли с овога света – упамтио сам их уживо, а читам их више него док сам их могао срести: Андрић је шетао Ташмајданом, Црњански је гостовао на Филолошком, код Десанке, Ћопића и Михаила Лалића био сам у кући, са Васком сам се састајао у бистроу „Москве“ – наш термин је био од 13 до 14, онда долази Бора Радовић… Страх и трепет је био Момир Војводић – водило се рачуна како ће он реаговати на речи и поступке… Раичковић Брана Петровић, Ракитић, Новица Тадић… Сад Београдом шета и посвуда доспијева Матија – као злато сјаји свака његова ријеч и пјесма… Без добре школе, нема разумевања књижевности, па ни љубави за њу… Нестали су људи-институције, а нестале су и многе културне, књижевне, информативне и издавачке институције које су давале мјеру ствари у новој књижевности – урушио се њихов значај, и то често није било случајно. Пракса је потврдила да су се боље снашли они с мање школе и културе, па су школа и култура презрене, погасили су се или осиромашили књижевни листови и часописи, издавачи су приватни и не полажу рачуна никоме, најмање националној култури и будућности, јер профит не зна за културу… У условима тржишта и тендера, писац и књига губе све позиције – сами своје књиге издају и поклањају, а поштарина је прескупа да би је послали у други град или у другу државу. (Упамћено је како је књаз Никола ослободио поштарине књиге Српске књижевне задруге када су стизале у Црну Гору…) Али, књижевна реч и мисао не посустају и никад се не зна где ће да заблиста новим сјајем!

Рођени сте у Црној Гори, живите у Србији, како видите садашњу ситуацију у Црној Гори, која се тиче Срба, српског језика, а ево све присутнијих захтева да се Његош избаци из уџбеника јер га Бошњаци сматрају „геноцидним пјесником“?

–Имао сам повластицу да се родим у Југославији, Београд је био главни град наше домовине. Тада су у Београду живели и мој стриц и мој ујак – одлазећи на студије, остао сам у истој земљи и у истом језику… И данас у Србији живи двоструко више Црногораца него у Црној Гори – а режим у Подгорици за свој тор измишља нови народ и нови језик, науку по којој су Црногорци нешто друго, и то не од дана кад су то предузели него и раније… Власт у Црној Гори пристала је на туђинске политичке идеје међу којима је најпогубнија она о несрпској односно антисрпској Црној Гори. Свака независна Црна Гора, нарочито после искуства Југославије, мора бити антисрпска. Зашто би иначе била независна, и од чега? Званична Црна Гора, већ двије деценије, заснива све своје програме на антисрпској политици – и према Србима у Црној Гори и према Србији (не рачунајући приватне пословне ресурсе олигархије)… То се постигло старим методама и концепцијама српских непријатеља: нарочито злоупотребом карактера и осећања. Племенити локалпатриотизам претвара се у патолошки национални аутизам и води у нуклеусе усташтва – сачувај, Боже!



Нарочито је у рђавом положају српски народ у Црној Гори, јер су му силом променили име и језик и писмо, атакују на веру. Није у много бољем ни онај дио нашег народа који јавно подржава политику режима, јер се за то добија служба и плата – и они то осјећају, али се против те уцјене не може... Биће то велика историјска срамота, мада се надам да се људи опамећују и да циркус неће дуго трајати… Не вјерујем да паметни и поштени Бошњаци (како год се звали) траже да се Његош преправља и избацује из лектире. Биће да је и то нечија политичка  и злонамерна потреба. И новоцрногорска власт је против Његоша, јер је Његош највећа препрека њиховом програму. И не само Његош, него и Љубиша и Марко Миљанов. О Вуку Караџићу, Андрићу и Меши да не говоримо!

Писали сте о рушењу Његошеве капеле и рекли сте: „За моју генерацију није било потреснијег догађаја и националне трагедије од рушења Његошевог гроба и завјетне капеле на Ловћену“. Да ли мислите да ће неке будуће паметније генерације Црногораца вратити капелу и исправити погрешке из протеклих деценија?

-Погрешке се тешко исправљају – важно је бити их свестан. Треба се и покајати – у име свих, поготово наших, који су гријешили… Капелу је на Ловћен немогуће вратити – није то више онај врх Ловћена. Али прави, духовни врх Ловћена није умањен. У дашем духу капела је тамо где је и била – на његошевској висини ума и мишљења. Треба је вратити у грб, на насловне стране уџбеника, у ликовне и пјесничке мотиве… Већ је подигнут низ њених реплика – капела је сада исто што икона…Били смо тада млади – Његош је за нас био врх, висок као Ловћен. Обарање тога врха сматрали смо ударом на светињу вјере,  пјесништва, поноса, симбола… Да ли смо уопште слутили у шта ће се изродити и чега је то предзнак… Најприје су злодуси европске политике преварили обичне људе: да највећем пјеснику подижу највећи споменик – дјело највећег кипара. После рушења пјесниковог гроба почели су да руше песников народ, језик, писмо и завет: Косово!

Косово – темељ српског бића

Косово – наша „најскупља ријеч“:  Косово – завјет Лазару и Милошу? Шта за Вас лично значи онтологијска ријеч „Косово“?

-Много више од појма „јужне српске покрајине“, мада је то велики дио Србије, а огроман дио, и темељ српског бића… Косово има огромне и дубоке димензије – историјске, културно-уметничке, црквено-народне…На Косову су се Срби опредијелили за свет добра: слободе, витештва, трајања.То опредјељење је почело завјетом кнеза Лазара и његових витезова 1389. године и није престало до данас.

Наше трајање, духовно осећање и постојање – у знаку је Косова… Косовском завјету и опредјељењу темеље је ударио Свети Сава са својим оцем и својом браћом, а слиједили су га сви племенити Срби – на плану ријечи и мисли (Стефан Лазаревић, Његош, Стерија, Змај, Десанка, Попа, Војводић) и на плану подвига (Мишар, Чегар, Вучји до, Цер, Мојковац, Кајмакчалан, Кадињача, Сутјеска)… А све наше разумијевање Косова блиједи пред сјајем и хомерским висинама српске епске поезије: „Сви осташе, госпо, у Косову, / ђе брат брата издати не шћеде, / докле гође један тецијаше…“ У тој поезији, каогод у „Горском вијенцу“, уздиже се Србин Обилић, витез без мане и страха, „к светом гробу бесмртног живота“: У песми још стоји: „Он остави спомен роду српском, / да се прича и приповиједа, / док је људи и док је Косова…“ Ево и ми приповиједамо – боље него о ичему другоме!

Над нама је велики мрак силе и неправде. Али под тим теретом, и кад се не види свјетлост, разгорева се српски национални племенити жар, баш као у Његошевој „Посвети праху Оца Србије“: „Плачне, грдне помрчине – могу л’ оне свјетлост крити? / Свјетлости се оне крију, оне ће их распалити.“

IN4S

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Амфилохије: Порицати тробојку, а представљати се за министра Црне Горе не спада у нормалне ствари

2019-08-16 09:04:20

"Косово и Метохија је темељ Црне Горе"

Владо Георгијев: Оптужују Србе за своје поријекло и лозу, волим Црну Гору као једно од моја два ока у глави

2019-08-15 09:07:44

Музичар Владо Георгијев огласио се након што је Министарство црне Горе најавило да ће поднијети кривичну пријаву против њега и организатора хуманитарног концерта у Херцег Новом,...

Подгорица најавила кривичне пријаве против организатора концерта „За наше Косово и Метохију“ у Херцег Новом

2019-08-14 22:16:55

Власти у Подгорици су најавиле кривичну пријаву због „кршења закона, истицања симбола других држава, скрнављења државне химне и политичких и националистичких порука”

Милачић: Злокобна порука својој браћи и пријатељима стиже од духовно танких и разумом необдарених ликова, па је као такву треба и разумјети

2019-08-14 10:23:49

Председник Праве Црне Горе Марко Милачић огласио се поводом реаговања ДПС-а поводом одржавања хуманитарног концерта "За наше Косово и Метохију" у Херцег Новом. Саопштење Милачића преносимо...

Херцег Нови „За наше Косово и Метохију“

2019-08-13 06:39:27

Поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и 630 година Косовске битке, хуманитарна фондација „Делије“ синоћ је на Канли кули у Херцег Новом организовала 29. хуманитарни...

Амфилохије: Ови монтенегрински Црногорци би хтјели да се одрекну светиња

2019-08-11 11:54:06

Светом архијерејском литургијом, Литијом и благосиљањем славског колача у цркви Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи прослављена je храмовна слава. Чинодејствовао је...

Пленковић: „Олујом“ омогућен прекид опсаде Бихаћа и ослобађање великог дела Босне и Херцеговине

2019-08-05 08:51:16

Поводом годишњице највећег егзодуса Срба од Другог светског рата, када је из Хрватске протерано 250.000, док их је готово 2.000 убијено или нестало, хрватски премијер Андреј...

Милачић: Моја Црна Гора учествује у модерним „Олујама“ и слави бескрајно понижење, неправду и злочин

2019-08-05 04:12:31

Председник странке Права Црна Гора Марко Милачић критиковао је одлуку власти у Подгорици да пошаље црногорске официре у Хрватску на годипшњицу „Олује“. "Тек овдје у Крушедолу, на...

Митрополит Амфилохије: Зна Мило добро мој однос према њему

2019-08-03 17:47:42

Гласине да са Милом Ђукановићем договара одвајање Митрополије од СПЦ, митрополит Амфилохије је оцијенио као безумне лажи, које се пласирају из њихових кругова. “Зна Мило добро мој...

100.000 грађана Црне Горе потписало петицију за повлачење спорног Предлога закона о слободи вероисповести

2019-08-03 15:41:37

Поглавар Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохије изјавио је да је петицију којом се тражи повлачење спорног Предлога закона о слободи вероисповести или уверења и...

RT vesti iz regiona

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: