Зашто посебна дивизија птица грабљивица чува Кремљ?

Објављено: 30.12.2017.год.
лавни циљ јастребова није лов на вране, већ да их држе даље од Кремља. Иља Питаљев/Sputnik / Russia beyond


Вране су познати становници и чувари Лондонске куле. Московски Кремљ, најстарија средњовековна европска тврђава у самом срцу руске престонице, истовремено је и боравиште птица месождера на дужности. Како и зашто ове руске птице грабљивице чувају Кремљ?

1960-их је пук који је чувао Кремљ имао посебну дивизију, по имену 'ловци на вране'", каже Кирил Вороњин, главни орнитолог Кремља. Војници из ове јединице су истеривали вране са тавана кремаљских зграда, затварали отворе и прозоре, спречавајући вране да се пробију и гнезде на таванима. Каква је то борба била!“

Голубови, чавке, али углавном вране, којих у толиком броју има у Москви, могу да буду права главобоља за људе који одржавају Кремљ. Птице односе цвеће и семенке из вртова Кремља и преносе болести. Још један проблем је њихов измет: торњеви Кремља имају комликоване архитектонске украсе, високе стрме куполе прекривене плочицама, с црвеним звездама на врху. Чишћење тих обележја је велики посао, лакше је отерати вране одатле. Због тога су 1980-их соколови уведени као чувари Кремља. Потпуно прикладно, птице грабљивице су се с Кремљом и његовим становницима повезивале од предреволуционарних дана.
 

Време за рад, али и сат времена за забаву" 

„Омиљени соколови цара Алексеја“, 1889, слика Александра Литовченка (1835-1890).

Мора да постоји време за рад, али ће постојати и сат времена за забаву", написао је цар Алексеј Први 1656. у приручнику који је осмислио за соколаре на свом двору. Рекавши то, млади цар је желео да нагласи да су за племића рад и забава једнако важни. За Алексеја је соколарство било главни спорт. Лов с птицама је била уобичајена забава за европске краљеве у средњем веку. У Русији је такође била популарна од 15. века. И Иван Грозни је ловио са соколима. 

Цар Алексеј је на свој хоби трошио невероватних 120 хиљада рубаља годишње. Тада је у Москви градња скромне куће коштала само 10 рубаља, док је неки високи племић, који је поседовао градове и села, годишње могао да заради око 10 хиљада рубаља на рачун пореза, најамнина и трговине.
 

Цар је запошљавао професионалне соколаре који су припадали племству и били врло добро плаћени, поседовао је крлетке за соколове и често одлазио у лов у московске шуме. Сваке године за потребе цара куповано је преко 100 нових птица грабљивица. У Москви још увек постоје два топонима који се везују за соколе: рејон Сокољники, где се некада налазило најдраже Алексејево ловиште, и рејон Соколинаја гора, где се налазио један од птичњака. Међутим, у то време соколи нису служили као чувари: били су врло скупи и сматрали су се племићким поклоном.
 

Јастребови уместо сокола 

У почетку су чувари Кремља покушавали да отерају вране помоћу претходно снимљеног звука сокола, али су се, како каже орнитолог Вороњин, пернати лешинари убрзо навикли на те звуке па се као ефикасна показала само употреба правих птица. Прво су се користили соколови, али су их ускоро заменили јастребови. 

Када лови
, соко се пење високо на небо, а затим се обрушава на плен и убија га својим канџама. Ако промаши, покушава поново. У градским условима то може да доведе до губитка птице, уколико соко промаши циљ и закуца се у зграду или тло, или ако се изгуби у граду. Кремљ се налази у прометном и бучном центру града, где бука може да преплаши птицу. Поред тога соколови су компликовани и скупи за држање у заточеништву, добар соко може да кошта и десетине хиљада долара. 

Данас Кремљ чувају јастребови, за њих су вране природни плен, док соколови углавном лове глодаре, а не вране. За разлику од соколова, јастребови лове тако што се сакрију у крошњи дрвета и чекају да се плен појави, након чега изузетно брзо прескоче 20-30 метара, што је прикладније за ограничени простор унутрашњег Кремља. О јастребовима је једноставније бринути, лакше се навикну на своје чуваре и коштају знатно мање (15-20 хиљада рубаља/140-220 долара).
 

Черупање перја врана дању и ноћу

Када приликом обиласка подручја Кремља угледамо вране, пуштамо своје јастребове", каже Вороњин. Кадa јастреб ухвати врану, прилазимо му и нудимо нешто укусније, попут меса препелице." Врана може да преноси болести које су опасне за јастребове, стога је важно осигурати да ловац не једе свој плен. Здравље кремаљских птица се редовно прати. Оне имају џи-пи-ес локаторе причвршћене за перје на репу и мала звона на ногама. Она су ту због врана, оне комуницирају углавном помоћу звука, па, када чују звук звона, знају да овде постоји ловац који контролише подручје и зато одлазе. Главни циљ јастребова није лов на вране, већ да их држе даље од Кремља. 

Ловац јастреб се обучава око шест месеци пре него што се може проценити да ли је у стању да лови. У заробљеништву је животни век јастребова нешто дужи од онога у дивљини, јер се заточени јастребови редовно хране, негују и чувају. Јастребови обично 
раде" између 10 и 15 година, док могу ефикасно да лове, а затим одлазе у пензију. Најстарија кремаљска женка сокола по имену Алфа је у служби већ преко 20 година. И птице се мењају с годинама", каже Вороњин. Алфа понекад остаје без даха, а њеном кљуну потребна је редовна нега, али она ипак хвата вране. Можда не због брзине, већ захваљујући свом искуству".

Осим јастребова, Кремљ има и сову ушару. И она је природни непријатељ врана, и њено присуство их плаши, међутим она лови и ноћу, спречавајући вране да проводе ноћ у најпознатијем руском кремљу.

Георгиј Манајев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: За протеклих 40 година планета Земља изгубила 60% дивљих животиња

2018-10-30 14:09:55

Извор: Восток / РТ Током протеклих 40 година планета Земља је изгубила 60% својих сисара, птица, риба, гмизаваца и водоземаца, наводи се у извештају Светске фондације за природу (WWF). Наводи се...

У Боцвани пронађено 87 мртвих слонова

2018-09-04 11:15:17

Скоро 90 мртвих слонова пронађено је у близини резервата у Боцвани, што је највећи број убијених слонова пронађених на једном месту на подручју Африке. Удружење „Слонови...

РТ: Умиљати лав на Криму покушао да „отме” возило са туристима

2018-09-04 06:21:22

Извор: Восток / РТ Омогућујући јединствену прилику туристима за фотографисање у сафари парку на Криму, умиљати предатор није само поздравио госте, него је чак покушао да преузме место возача возила...

Угинуо и једанаести црни носорог

2018-07-28 08:14:21

Јединог црног носорога који је преживео неадекватно премештање у нови кенијски парк природе напали су лавови, након чега је угинуо, саопштиле су кенијске власти, док неке...

У Индонезији убили 292 крокодила

2018-07-16 07:39:33

Мештани једног села у Индонезији, наоружани ножевима, чекићима и тољагама, убили су свa 292 крокодила у знак освете за смрт мушкарца, којег је убио крокодил на...

Мистериозна врста изумрлог мајмуна откривена у древној кинеској гробници

2018-06-25 07:32:23

Мистериозна врста изумрлог мајмуна, потпуно новог за научнике, откривена је у древној кинеској гробници, а научници сматрају да су људи још у давна времена довели до...

Где год се појавио човек изумрли су велики сисари

2018-04-22 07:17:50

Људи су кроз историју довели до савршенства уметност убијања великих животиња. Где год се појавио човек, изумрли су велики сисари, показала је нова студија Универзитета у Новом...

Угинуо последњи мужјак северног белог носорога

2018-03-20 07:33:20

Последњи мужјак северног белог носорога на свету угинуо је после „компликација због старости“, саопштили су истражитељи. „Четрдесетпетогодишњи носорог Судан еутаназиран је у понедељак, након што се његово...

Очаран завијањем вукова: Како је совјетски научник две године живео у дивљини са вучјим чопором

2018-02-09 08:25:42

Совјетски научник Јасон Бадридзе током 1970-их је провео две године у вучјем чопору. Заједно са вуковима је ишао у лов, и истовремено вршио крајње необична истраживања. „Осећао...

Великим афричким сисарима прети изумирање у зонама погођеним ратом

2018-01-13 17:52:52

Великим афричким сисарима прети изумирање у зонама погођеним ратом, наводи се у студији у часопису „Нејчер“ у којој пише да нада у обнову животињског фонда постоји...

RT životinje

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: