Није савремена „медовуха“, није квас, и свакако није вотка, него одавно заборављени древни напитак од меда који је фасцинирао странце и по свему судећи уливао велику снагу руским витезовима, пише Russia beyond.

Замислите да имамо времеплов и да смо се вратили хиљаду година у прошлост, у 10. век, и нашли се у руском граду Суздаљу.

 

Рођење мушког детета је важан дан у животу сваке успешне ратничке породице. А још је важније да је жив деда новорођеног детета, што је у оно време била реткост, будући да је живот био тежак а медицина није била на високом нивоу. Деда је, дакле, још жив, и пресрећан одлази у шупу да отуд донесе празнични напитак, онај што се 40 година чува за ову прилику. И тај напитак није ни вино ни коњак.

Напитак без воде 

Стари Руси нису имали винограде и нису правили жестока пића. Главни састојак њихових алкохолних напитака био је мед. И данас Руси праве „медовуху“ (напитак добијен врењем прокуване мешавине меда и воде), а тада је то била медовина, напитак који се правио деценијама, јер је морао да одстоји и „укрти“. Занимљиво је да се то пиће правило без додавања воде!

У изворима се медовина први пут помиње код Ахмеда Ибн Рустаха, персијског истраживача и географа из 10. века, аутора географског зборника познатог под називом „Књига о драгоценим ризницама“. У њој Ибн Рустах кратко описује живот старих Словена и помиње да они праве напитак од меда у дрвеним бурадима.

Само треба сачекати 40 година 

Тај процес се називао „медостав“ (стављање меда на страну, одлагање меда). Вратимо се нашем суздаљском деди који је овај напитак правио од своје младости.

У старој Русији је меда било у изобиљу, а то је био и најважнији услов да би се овај производ могао „одлагати“. Свеж мед је мешан са соком исцеђеним из бобичастих плодова и у ту смешу су додавани зачини (не зна се који). Тако се добијала стабилна супстанца која се не квари. Није додаван ни хмељ, ни квасац, ни вода. Током првих месеци смеша је превирала у отвореним посудама и претакана је неколико пута.

Следећи корак је био претакање смеше у дрвену бурад која је затим херметички затварана смолом и закопавана у земљу. У тим бурадима под земљом процес врења је требало да траје између 15 и 40 година! Напитак је могао бити извађен и после 8 година, али се то третирало као „млада медовина“. Имајте у виду да је алкохолно врење под земљом било популарно и у другим културама. Као пример могу послужити квеври, посуђе у коме су прављена и чувана традиционална грузијска вина.

Очигледно је да су само врло имућни људи могли себи приуштити прављење таквог напитка. Како је истакао Ибн Русте, из једног бурета (80-100 литара) добијало се само десет бокала (око 10 литара) напитка. Буре се ископа после неколико десетина година и његова садржина се разблажи водом која је претходно помешана са свежим медом и није прокувана.

Ако је неко хтео да убрза процес прављења медовине, морао је да дода природне супстанце које подстичу ферментацију, на пример хмељ. Тако се медовина добијала за „само“ 10 година. Ако се почетна смеша најпре прокува, па онда остави да превире, напитак је готов за месец дана, и то је оно што Руси данас зову „медовуха“. Техника њеног справљања веома подсећа на прављење пива.

Медовина је изашла из употребе отприлике у 15. и 16. веку, а тајне њеног справљања су заувек изгубљене. Руско предање каже да је управо медовина помогла витезу Иљи Муромцу да победи парализу, да поново стане на ноге и настави са борбом против непријатеља.

Георгиј Манајев, Russia beyond

---

Коментари (0) Додај коментар

Изаберите категорију РусијаПолитикаДруштвоНаукаКолумнеЕкономијаБезбедностАнализеИнтервјуКултураСпортМишљење читалацаКосмосТуризамЗанимљивостиЖивотињски светРегион

Дан 12345678910111213141516171819202122232425262728293031

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец

- 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009