Со чиста као лед из Будиних суза

Објављено: 01.02.2017.год.
Фото: Министарство културе РФ


Језеро Баскунчак у Астрахањској Области једно је од најсланијих на свету. Испод њега леже километри наслага соли које се саме обнављају. Баскунчак може да храни људе још много хиљада година.

Вода језера Баскунчак је по концентрацији соли слична води у Мртвом мору, али има другачији минерални састав.


Легенда каже да су некада давно два света Калмика преносила једну планину са Урала до Волге. Док су пролазили степом, наиђоше на неку девојку, и једном од њих на тренутак кроз главу прође грешна мисао. То је било довољно да он изгуби концентрацију и испусти планину, она се обруши на два Калмика. После неког времена на ову планину дође сам Буда, седе и поче да оплакује свеце који тако несрећно настрадаше. Од Будиних суза у подножју планине се направи слано језеро Баскунчак.



Језеро Баскунчак је јединствена природна појава. Древно море, од кога су пре много милиона година настали данашње Црно и Азовско море и Аралско и Каспијско језеро (која се у Русији такође често називају „морима“), час је плавило ову територију, час се повлачило, остављајући за собом слојеве соли. Ове наслаге су се затим покривале дебелим слојевима муља, кречњака и других седиментних материјала. Касније су подземни извори поново почели да износе накупљену со на површину и тако се формирало највеће и једно од најсланијих језера на свету.

Површина језера Баскунчак износи преко 100 квадратних километара. Површинске наслаге соли сежу 10 m под земљу, а талог соли на дну језера дебео је 6 km. Према неким проценама, дубоко под земљом има толико соли, да би било довољно за људске потребе у наредних 4000 година.

Језеро Баскунчак је специфично и по томе што има самообновљиве ресурсе. На место извађене соли извори наносе нову со, тако да се после извесног времена експлоатисана парцела поравна са осталом површином језера.

Со из језера су почели да ваде још Скити, Хазари, Кумани и Татари. Када је ове територије заузела Златна Хорда, експлоатацију соли су почели да контролишу татарски канови, који су као радну снагу користили заробљенике. Руси су преузели производњу соли када је 1556. Астрахањски Канат припојен руској држави. Међутим, озбиљнија експлоатација соли почела је тек након 1747. Тада је ради заштите производње од номадских напада подигнуто омање војничко утврђење „Кордон“, опремљено са два топа и потребном количином ђулади.


Када су престали чести рушилачки напади, производња соли је постепено достигла индустријски ниво. На овој локацији истовремено је било ангажовано 25 хиљада радника (који су вадили, товарили и превозили со). Со је из језера извлачило 5 хиљада камила, а 15 хиљада воловских запрега превозило ју је до одредишта.

Услови рада у оно време су били веома тешки. Док су помоћу ћускија и ашова разбијали со, људи су до колена стајали у језерској води тако високог салинитета, да је у њему практично немогуће потонути (таква вода са лакоћом држи људско тело, тако да се на њеној површини може лежати и на леђима и на стомаку). Радници су и ноћивали на обали језера у подземним земуницама или у колибама. Тек 20-их година 19. века почела је механизација производње, која је довршена 1931, када су машине у потпуности замениле људски рад.

Данас се на овом налазишту вади и по 1,5 милиона тона соли годишње, што је око 80% укупне количине соли која се добија у Русији. Ово језеро је специфично и по томе што има самообновљиве ресурсе. На место извађене соли извори наносе нову со, тако да се после извесног времена експлоатисана парцела поравна са осталом површином језера.

Језеро Баскунчак је извор вредног природног ресурса, али и необично место за рекреацију. Овамо долазе туристи да се купају у лековитој води и да удишу ваздух богат бромом и фитонцидима.

 

Вода језера Баскунчак је по концентрацији соли слична води у Мртвом мору, али има другачији минерални састав. Купање у њој се препоручује људима који имају кожна обољења, обољења уха, грла, носа, органа за дисање, пробавног и нервног система. Лековито блато, које се такође налази крај обала језера, има антиинфламаторно и аналгетичко дејство, а осим тога побољшава прехрану ткива (трофизам) и циркулацију крви. Међутим, најсигурније је ако се лечење обавља уз надзор лекара-специјалисте, јер постоје обољења за која је употреба тако слане воде контраиндикована.

 

Језеро Баскунчак је део Богдинско-Баскунчанског националног парка, који је основан 1997. У њему влада посебан режим заштите природног богатства, а само језеро је проглашено за споменик природе.

Руска реч

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ризница московског метроа: Пет незаобилазних станица Плаве линије

2017-08-18 08:52:11

Ових пет изузетних станица Арбатско-покровске линије московског метроа подстаћи ће вас да завирите у уџбенике историје. Арбатска Станицу Арбатска пројектовао је совјетски архитекта Михаил Пољаков. Он је између...

Руска историја у малом: Једнодневно путовање по Московској области

2017-08-17 20:23:28

Московска област је препуна лепих и незаборавних места. „Руска реч” вас води у околину престонице, кроз руске градиће и села са хиљадугодишњом историјом. 1. Древна лепота Коломне Московски...

Највеће у Европи: Пешчане дине Куршске превлаке високе као солитери

2017-08-15 16:28:09

Пешчано острво које је пре 200 година доживело еколошку катастрофу данас је постало популарни национални парк.   Највеће дине у Европи налазе се у најмањем националном парку Русије...

Пет разлога да посетите најзанимљивији мост у Санкт Петербургу

2017-08-14 10:25:44

„Види Напуљ па умри”, гласи италијанска крилатица. У руској варијанти она звучи овако: види подизање покретних мостова на реци Неви па се пресели у Санкт Петербург....

Катар увео безвизни режим за грађане 80 држава

2017-08-10 10:06:08

Како би стимулисао ваздушни саобраћај и туризам у земљи која је тренутно изолована због оптужби суседа за подршку тероризму, Катар је увео безвизни режим за грађане...

Викенд у Великом Перму: Заволећете Урал за 48 сати

2017-08-09 08:58:47

Перм се налази 1.450 км североисточно од Москве, на реци Ками. То је индустријски центар и један од највећих културних центара Русије. На подручју око града...

Како данас изгледају племићка имања из царског периода?

2017-07-31 08:19:42

Племићка имања као важан део руске културне баштине су у совјетском периоду била опустошена и запуштена. Сада руска влада пружа могућност грађанима да дају допринос враћању...

Благо московског метроа: Пет станица Црвене линије које не треба пропустити

2017-07-30 13:00:49

Сокољническаја (позната и као Црвена линија) прва је линија Московског метроа и данас има 22 станице. „Руска реч“ вам представља њених пет најзанимљивијих станица. СокољникиСокољники / Legion...

Пут у дивљину: Девет савета за обилазак Алтајског краја

2017-07-23 08:58:18

Путовање у земљу прелепих предела

Од Камчатке до Калињинграда: Живот у земљи са 11 временских зона

2017-07-22 09:43:42

Шта се дешава када се затворе продавнице, а нисте стигли да купите алкохол? Ништа посебно, само скокнете у суседну временску зону!

rt turizam
РР банер туризам

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?