Забајкалски дневник: Уздуж и попреко по медвеђем трагу

Објављено: 09.10.2016.год.
Илустрација: Сергеј Попов


Ана Груздева, дописница „Руске речи” из Сибира, посетила је планине Кодара у Забајкалском крају. Циљ јој је био да боље упозна природу источног Сибира и чари његових планинских предела.


Дуго путовање и медитација у возу


Моје путовање на север Забајкалског краја почиње у возу, на Бајкалско-амурск 
ој прузи, која се скраћено зове БАМ. Из Краснојарска (4.173 км од Москве) воз путује два дана, а од Москве или Санкт Петербурга скоро читаву вечност, тј. преко 100 сати путовања са преседањем у Северобајкалску (5.741 км од Москве).

 

Труцкање у загушљивом вагону са лежајима може се третирати као нужно зло, али је боље доживети га као успорену телепортацију. Тамо је излежавање у пријатној кућној атмосфери, а овде мешкољење на неудобном горњем лежају вагона. Тамо је удубљивање у посао или у мобилни телефон, а овде нема никаквих брига, јер нема интернета. Тамо вишеспратнице на све стране, а овамо „медитација” која траје два дана, када се кроз позор види како „у облацима вреле прашине, избељена сунцем као да је окречена, лети Русија са њеним пољима и степама, са њеним градовима и селима”, као што је писао Борис Пастернак у роману „Доктор Живаго”.

 

Поглед из прозора. Илустрација: Сергеј ПоповПоглед из прозора. Илустрација: Сергеј Попов

Та „путничка иницијација” је била неопходна, с обзиром да сам се спремала за двонедељни пустињачки живот у планинама. Али је била и пријатна, јер је путовање БАМ-ом ретка прилика за дегустацију укусног бајкалског димљеног или сушеног омуља (Coregonus autumnalis) на станици „Северобајкалск” . То је и прилика да се са обале „баци поглед” на Бајкал док воз стоји 40 минута, и да се задуго утоне у тмину Северомујског тунела.

Кроз планину трагом медведа

Стаза моје екипе у Кодару ове године није била лака: станица Леприндо, превој Хадатканда (2.263 метра надморске висине), Верхњесакукански превој (2.193 м), Медвеђи превој (2.174 м), кућица хидрометеоролошк 
е службе, Чарска пешчара и насеље Нова Чара. Кад се све сабере, нас троје смо заједно имали 80 килограма терета и 70 масница, прешли смо 150 километара за 14 дана, успут нисмо срели ниједно људско биће и ниједан дан није прошао без мокрих ципела. Али ми смо били спремни на све то. Хтели смо да завиримо у само срце Кодара.


Илустрација: Сергеј Попов

Планински венац Кодар смо најбоље упознали када смо једног влажног и хладног јутра изашли на стазу, а све унаколо је било обавијено маглом. Ципеле се заледиле, руке укочиле... А стазе у ствари није ни било. Кретали смо се куда нас је водила навигација.



По рубу литице смо обишли језеро, које се на једном месту видело између планина и фасцинирало нас својом тиркизном бојом. Уследио је каменити успон на Верхњесакукански превој, све по трагу медведа који је само пар сати пре нас туда прошао, и поред трагова оставио... још понешто.



На врху нас дочека заслепљујућа лепота! Облаци се за тренутак подигоше те ми са висине угледасмо и место нашег предаха, и величину језера са једне стране превоја, и огромни ледник, и дугачку камениту долину са друге стране. Сурови и негостољубиви Кодар био је задивљујуће леп.

Илустрација: Сергеј ПоповИлустрација: Сергеј Попов

Кренусмо даље... Спустили смо се по снежнику, опет трагом оног истог медведа, који се по том снежнику још и трапаво клизао на леђима. Прескакали смо са камена на камен, а сваки је био клизав од маховине... А затим је уследила опуштајућа и спокојна шетња по зеленој долини реке Изумрудне. А онда опет препреке: водопади, шипражје патуљастог бора и врбе, „форсирање” реке... Сунце и киша, магла и ведрина, очајање и усхићење, успон и спуст – Кодар не признаје никаква „међустања”.

 

Илустрација: Сергеј ПоповИлустрација: Сергеј Попов

Самоникли музеј туризма

 

„Шта, зар је овде увек овакво време?”, „вероватно немамо среће са временом”, „кућицу смо загрејали до -21, а напољу је скоро -40. Срећан нам 23. фебруар!” – то су записи из свеске у кућици бившег одељења локалне метеоролошке станице. Сада кућица служи као пристаниште свим туристима у Кодару.

 

Илустрација: Антон ПетровИлустрација: Антон Петров

Ту су лежајеви на спрат, дугачак сто, пећ и мало предсобље у коме се може сушити одело. Међутим, кућица се може схватити и као самоникли музеј туризма. На зидовима су карте, фотографије путника, заставе од крпа, заштитни шлемови, амајлије од дрвета и мноштво натписа на зидовима и таваници. „Експозиција” је претрпела извесне измене од нашег прошлогодишњег боравка у кућици. На пример, овога пута смо нашли нови цртеж оловком. Оставили су га туристи из Француске који су овде били прошле зиме. Провели су овде цела три месеца! Свака им част! Резултат њиховог путовања је пројекат „БАМ” . И ми остависмо у кућици белешку о нашем боравку и кренусмо даље, у Чарску пешчару.

Ана Груздева
Руска реч
,


Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Осам чињеница о царском успутном дворцу Катарине Друге

2017-01-15 22:58:47

У Тверу је завршена рестаурација дворца подигнутог у 18. веку, који је служио Катарини Другој као одмаралиште током путовања између старе и нове престонице, тј. између...

Велика сибирска енциклопедија: Водич кроз регион

2017-01-15 09:37:24

Сибирске авантуре по абецедном реду А - Алтај Алтај се открива постепено када се крећете Чујским ауто-путем. То је главна магистрална саобраћајница где има и наглих заокрета, и...

Нова година под ведрим небом: Руси фасцинирани Београдом

2017-01-11 23:01:08

Обична прича о необичној новогодишњој ноћи коју су Руси провели у Београду.

Живот чувара ирваса – увек уз своје стадо

2017-01-08 11:19:27

Чувари ирваса на Јамалу своја стада воде од пашњака до пашњака, на полуострву где влада вечита зима.              КИРИЛ УЈУТНОВ Фотограф Кирил Ујутнов...

Нганасани – етнос који чезне за тундром

2017-01-04 08:36:04

До почетка 20. века сви аутохтони народи северног Сибира живели су као номади на огромној територији Тајмира, Јамала и Јакутије. Тундра је била њихов дом, природа...

Кострома, Снегурочкин дом

2017-01-03 20:28:56

Кострома је једно од два места у Русији која претендују на право да се назову домом Снегурочке (Снегуљице), унуке Деда Мраза. Многи, додуше, по том питању...

Чујски ауто-пут – сибирски Пут свиле

2017-01-02 11:24:32

Ако се отиснете на путовање Чујским ауто-путем, најлепшом саобраћајницом на Алтају, успут ћете видети пећине, језера, реке, планину Белуху и степу, а можете упознати и културу...

Јамал – полуострво пуно гаса и ирваса

2017-01-02 10:49:35

Јамало-ненецки аутономни округ Руске Федерације највећа је територија на свету чији становници још увек живе као номади и, селећи се, са собом воде бројна стада ирваса....

Мистичне знаменитости Сочија

2017-01-02 10:41:15

Сочи се налази у суптропском појасу, на југу Русије, у Краснодарском крају. У граду има више мистичних места за која су везане древне легенде и предања,...

Алпинистички рај на јужној обали Крима

2017-01-02 10:09:58

Крим је прави рај за све љубитеље пењања по природним стенама: ту су тешки успони за боулдеринг (пењање по ниским стенама без заштите) и класичне алпинистичке...

rt turizam

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Најбољи друг

Најбољи друг