Од Београда до Москве

Објављено: 05.10.2016.год.
фото: AP


У савременој Русији према различитим изворима живи између 40 и 80 хиљада Срба. У Москви се налази једна од најбројнијих српских дијаспора. Срби раде у грађевинској и трговинској сфери, баве се у Москви бизнисом, српски спортисти се такмиче за руске клубове, а српски студенти студирају на московским универзитетима.

На пример, млади архитекта Димитрије Удицки преселио се из Београда у Москву 2015. године да би радио у грађевинској фирми која сада обавља посао у технолошком центру Сколково. Димитрије је добио занимљиву понуду и одлучио да проба како изгледа живети и радити у Русији. Он каже: „По мом мишљењу, главна разлика између Москве и Београда је у њиховој величини и броју становника. Због тога се разликује и организација живота појединца, што са своје стране утиче на дух града“. По његовом мишљењу, „културне разлике између Срба и Руса нису толико велике, али због социјалних околности у протеклих неколико деценија, као и због различите величине двеју земаља, ипак постоји извесна разлика. Срби су у последњих неколико деценија били под великим утицајем Запада и то је изазвало одређене разлике“.


Ево како Димитрије описује први утисак који је Москва оставила на њега: „Све је велико. Тај утисак је и даље присутан после десет месеци, колико живим у Москви, с тим што ми је сада све приступачније него раније. У почетку сам мислио да је много тога неприступачно због великих раздаљина, али сам у међувремену почео боље да се оријентишем и организујем, тако да више немам тај осећај“.

Димитрије Удицки (фото из личне архиве)Димитрије Удицки (фото из личне архиве)

По речима Нине Радичевић која однедавно са породицом живи у главном граду Русије, „овде су све жене лепе, али време, нажалост, није увек лепо, мада је дух Москве веома топао. Са једне стране, историја великог народа је присутна на сваком кораку, и то је оно што ми се допада. Са друге стране осећа се савремени, брзи темпо градског живота. Београду недостаје тај дух“.

 

Нина Радичевић (фото из личне архиве)Нина Радичевић (фото из личне архиве)

Руско-српски односи су изграђивани током многих векова, а данас се међусобно интересовање одржава захваљујући културним и духовним организацијама које раде на томе.

Велику улогу на популаризацији српског језика и културе има руско-српски клуб „Причамо заједно“, који у Москви ради од 2014. године.

Ксенија Саркисова, која је основала клуб, каже: „Мисао о оснивању клуба била је подстакнута жељом да се српски језик научи без плаћања скупих курсева. Тако се појавила идеја да оснујемо клуб, где се у опуштеној атмосфери може комуницирати на српском и разговарати о разним темама, и где се можемо упознавати са Србима у Москви на њиховом матерњем језику“.

Главни циљ клуба је да људи проговоре српски или руски, али и да пронађу пријатеље који воле Балкан. Тема разговора се увек унапред детаљно осмисли. У сусретима учесници играју одређене игре, читају одломке из дела руских и српских аутора, понекад раде и граматичке вежбе.

Недавно су организатори ове „причаонице“ у Москви приредили први сусрет-екскурзију у Коломни – једном од најлепших градова Московске области. Разговарало се искључиво на српском језику.

Ксенија Саркисова (фото из личне архиве)Ксенија Саркисова (фото из личне архиве)

Сада клуб „Причамо заједно“ функционише у четири града. У Москви и Санкт Петербургу чланови клуба разговарају на српском, а у Београду и Новом Саду на руском језику. Сви сусрети су бесплатни.

Србин Никола, који посећује клуб у Новом Саду, недавно је као туриста путовао у Русију и посетио клуб у Москви. И чланови московског клуба често долазе у Београд и посећују београдски клуб. Тако се прави „језички мост“ између двеју земаља.

Блискост српског и руског народа темељи се и на тесним односима помесних православних цркава.

Подворје Српске православне цркве при Храму светих апостола Петра и Павла близу Јауске капије у Москви аутентично је српско место где се поштују обичаји и вековна традиција.

Овај храм је званично подворје Српске православне цркве од 1948. године. Међутим, због неслагања између Совјетског Савеза и Југославије храм је почео да служи поменутој сврси тек 1999. године. Од 2002. године настојатељ храма је отац Антоније Пантелић из Ваљева. Захваљујући прилозима парохијана, како Руса тако и Срба, храм је рестаурисан и сада је атмосфера у њему врло пријатна. Обично се богослужења врше на црквенословенском језику, а на српском се служи када се обележавају празници српских светитеља. Српски обичаји се овде могу осетити и на дан светих апостола Петра и Павла. Тај празник овде има посебан значај. Тога дана се у порти најчешће свира српска народна музика и припремају се традиционална српска јела.


При храму је отворена недељна школа, организују се изложбе и добротворне акције, и издају се књиге о Србији.

Подворје је спона између Руске и Српске помесне цркве. Оно уједно помаже Србима који живе у Москви да сачувају своју духовну традицију.

Љубав коју наша два народа гаје један према другоме, као и добро успостављени контакти, свакако доприносе плодном развоју односа између Русије и Србије. Било би добро да термин „српска Москва“ постане уобичајен и да се чешће одржавају манифестације везане за Србију.

У Београду ми је увек било занимљиво да посетим Руски дом у улици Краљице Наталије. То је један од најстаријих руских културних центара у иностранству. Захваљујући изложбама, филмовима и сусретима који се тамо организују моји српски пријатељи имају могућност да се приближе руској култури и увежбавају свој руски језик.

Још 1804. године Александар Тургењев је после посете Србији написао: „Сав српски народ грчке вере воли Русе и због тога нас свуда дочекује са великим гостопримством“. Он је уједно истакао и следеће: „Код нас се мало зна о положају овдашњег народа који је сродан нама, и о томе да смо ми исте вере“.

Било би добро учинити све да Србија постане ближа и доступнија Русима отварањем Српског културног центра у Москви, утолико пре што су житељи главног града Русије живо заинтересовани за српску историју, културу и језик, као и за продубљивање међусобних веза које у себи крију велике могућности.

Оксана Васиљева,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Заљубите се у Сибир: Посетите Иркутск и Бајкал

2017-10-22 10:43:14

Од дрвених сибирских кућа и прогнаних аристократа 19. века до протагониста „Рата и мира“ и неописиве лепоте Бајкалског језера – посета Иркутску памти се за цео...

Туристичке туре по крововима Санкт Петербурга: спектакуларан поглед на северну руску престоницу

2017-10-12 08:28:34

Шетње по крововима Санкт Петербурга су дуго биле забрањене, а од ове године су легализоване. Дописница Russia Beyond је била у једној од таквих тура и...

Који је најбољи начин путовања по Русији: аутом, возом или авионом?

2017-10-10 15:52:44

Није једноставно путовати по највећој земљи на свету. Прочитајте наш водич и сазнајте о предностима и манама путовања аутомобилом, возом и авионом. Надамо се да ће...

Народи Дагестана – потомци древних номадских племена

2017-10-06 08:02:18

Колорит житеља планинских предела најјужније руске регије Житељи Дагестана имају само један проблем: људи се боје да им дођу у посету. Судећи по вестима које објављују медији,...

Владивосток: Путовање кроз најбрдовитију источну тaчку Русије

2017-09-04 20:51:00

Када је Никита Хрушчов посетио Владивосток (удаљен од Москве 9 037 км) 1959. године, након путовања у Сједињене Америчке Државе, изјавио је да ће дотад затворени...

Четири тајанствена локалитета у Русији са траговима древних цивилизација

2017-09-03 11:22:35

Петроглифи, сакралне мумије, Китова алеја и градови скривени у сред степе. „Руска реч” вас води у истраживање археолошког блага којим су фасцинирани чак и љубитељи натприродних појава.

Опипајте историју: Седам несвакидашњих руских музеја

2017-09-03 08:25:20

Ово су прави изузеци у свету музеја. У њима можете видети чудновате сандуке, замку за медведе која се користила за крађу аутомобила и посмртне маске. Чак се можете и спустити у Стаљинов подземни бункер!

Екстремни туризам: Од Москве до Владивостока у вагону без купеа

2017-08-31 10:46:51

У возовима који саобраћају с краја на крај Русије можете сазнати много тога о највећој земљи на свету и њеним становницима. И нећете се разочарати. Дан 1:...

Из дубине векова: Четири најстарија објекта у Русији?

2017-08-28 10:13:28

У Русији постоји велико мноштво зграда и објеката који су настали пре много векова. Они су сведоци историјских догађаја – татарско-монголског јарма, најезде тевтонских витезова, па...

Ризница московског метроа: Пет незаобилазних станица Плаве линије

2017-08-18 08:52:11

Ових пет изузетних станица Арбатско-покровске линије московског метроа подстаћи ће вас да завирите у уџбенике историје. Арбатска Станицу Арбатска пројектовао је совјетски архитекта Михаил Пољаков. Он је између...

rt turizam
РР банер туризам

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?