​Српски научници у САД-у представили систем упозорења

Објављено: 18.10.2016.год.
Велики телескоп за синоптичка праћења (Фото лична архива)
Група наших научника у Астрономској опсерваторији у Београду развија симулатор узбуне који ће бити уграђен у финални софтвер највећег пројекта светске астрономске заједнице


У Чилеу се тренутно гради најмоћнији телескоп на свету, што је и највећи пројекат светске астрономске заједнице у овој деценији и први на листи приоритета америчких експеримената, вредан 1,2 милијардe долара. У читав подухват укључени су и наши научници, о чему је „Политика” писала.

Његов званични назив је Large Synoptic Survey Telescope (LSST) – велики телескоп за синоптичка праћења – а од тог џиновског телескопа очекују се одговори на многа питања о Сунчевом систему и универзуму. Детектоваће објекте који потенцијално могу да се сударе са Земљом, а могуће је да ће телескоп омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система.

Научници који учествују у овом пројекту, у јуну су се окупили у Београду на међународној конференцији, а нови сусрет имали су недавно у Тусону, у америчкој држави Аризона. Међу 300 учесника, нашу земљу је представљао др Дарко Јевремовић из Астрономске опсерваторије у Београду (АОБ). Уз САД и Чиле, у ЛССТ-у од самог почетка учествују и Србија и Француска, а наши научници активно од 2010. године.

– Скуп у Тусону је била прилика да учесници пројекта и шире астрономске заједнице размене искуства у вези са напретком највећег подухвата у посматрачкој астрономији.  Наставак финансирања је обезбеђен, а до сада је реализована приближно једна петина изградње – каже за наш лист др Јевремовић.

Према његовим речима, највећи део скупа био је посвећен планирању фазе пројекта између 2019. и 2022. године, а која обухвата инсталирање и тестирање телескопа, камере, софтвера… Научни део скупа је био посвећен мапирању Сунчевог система, структури наше галаксије, космичким експлозијама, тамној материји…

– Астрономи из наше земље су укључени у пројекат симулације алерта (узбуне) и у научне колаборације (променљиве звезде, активна галактичка језгра, тамна материја). ЛССТ ће генерисати до десет милиона алерата сваке ноћи и један од кључних проблема за целу астрономију јесте како их искористити на најефикаснији начин. Веома битан део целог система је алерт симулатор који развија група у Астрономској опсерваторији у Београду и коју сам представио у Тусону – објашњава наш саговорник.

Наш рад на овом софтверу ће се практично рачунати као допринос изградњи и раду и ту привилегију имамо само ми и Француска због раног укључења у пројекат. На питање да ли то значи да ће Србија бити та која ће свет да извести о, рецимо, приближавању астероида са каквим се борио Брус Вилис у филму „Армагедон”, саговорник одговара да је процес анализе информација веома компликован и да у њему учествује велики број научника и институција из читавог света.

– Не бих рекао да ће Србија да обавештава свет о потенцијалној опасности која се приближава Земљи. Тачно је да ће део софтвера за симулацију на којем радимо бити уграђен у финални софтвер, што значи да ће наш део софтвера бити употребљен за скоро сва открића са ЛССТ-ом – објашњава др Јевремовић.

Да није ипак све тако идеално, говоре и проблеми са којима се сусрећу наши астрономи током рада на овом пројекту.

– Највећи проблем је финансијско-административне природе и тренутно у сарадњи са новим руководством у Министарству за просвету, науку и технолошки развој покушавамо да дођемо до оптималног решења за испуњење обавеза према ЛССТ-у. Изградња ЛССТ-а и сакупљање података током десет година кошта око 1,2 милијарде долара. Српски допринос томе је веома скроман – око 800.000 долара, од чега се половина средстава за наше учешће обезбеђује кроз развој симулатора алерата. Други део је још 2011. обезбеђен кроз евалуацију потреба научне заједнице за опремом за пројекат „Астроинформатика: примена ИТ у астрономији и сродним областима”, али још увек није реализован. То донекле доводи у питање наше активно учешће у фази тестирања, односно наше могућности да користимо опрему од самог инсталирања 2019. године – каже др Јевремовић.

Он додаје да је веома значајно то што ће за „омогућавање” науке ЛССТ корпорација обезбедити око сто милиона долара, тако да је веома вероватно да ће сва уложена средства бити вишеструко враћена. Иначе, корпорација је делимично помогла и организацију LSST@Europe2 – веома значајног и успешног скупа који је одржан у Београду у другој половини јуна.

Ноћ вредна 300.000 долара

Зашто је за „адресу” најмоћнијег телескопа изабранбаш Чиле ? Доцент др Драгана Илић, са београдског Математичког факултета, објашњава да је ова држава има пустињу са чистим небом, клима је сува са малом количином падавина, а осим тога, чилеанска влада од седамдесетих година ради на инфраструктури.

Идеја је да се целокупни видљиви део неба с врха Серо Пачон у Чилеу скенира телескопом пречника 8,6 метара приближно два пута недељно. То је могуће постићи великим видним пољем телескопа и уз помоћ највеће икад направљене астрономске камере која ће имати 3,2 гигапиксела. Време сваке експозиције биће 30 секунди. Када се узме у обзир укупна цена пројекта, рачуница каже да ће вредност једне ноћи износити око 300.000 долара.

Завршетак изградње телескопа очекује се крајем 2019. године. Након тога је предвиђено скоро три године тестирања и калибрације инструмената и завршетак камере.

Сандра Гуцијан
,
Политика


Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Душа совјетске космонаутике: 110 година од рођења Сергеја Корољова

2017-01-12 23:42:17

Остао је без Нобелове награде јер су његова открића била државна тајна

Гости из космоса

2017-01-07 09:52:43

Шестог децембра 2016. године на подручју Сајаногорска (Хакасија) пао је нови метеорит. Према незваничним информацијама, метеорит је имао пречник 10-15 метара и састојао се од камена...

Изван овог света: Како је посада МКС ушла у нову годину

2017-01-02 08:35:58

Далеко од ватромета и уличних забава доле испод њих, космонаути на Међународној космичкој станици дочекали су 2017. годину у мирној ноћи. Они који су на интернет...

Русија планира 23 космичка лансирања наредне године

2016-12-29 09:54:00

Главни циљ 2017. године за руску космичку индустрију треба да буду лансирања без проблема. То је изјавио потпредседник Владе Дмитриј Рогозин, говорећи на завршној седници Комисије...

Русија планира летове на Венеру

2016-12-14 16:58:12

Нови руски пројекат „Венера Д“ везан је за предвиђени лет на ову планету 2026. године. Шта научници очекују да ће тамо пронаћи?

Руски теретни брод распао се на висини од 190 километара изнад Земље

2016-12-01 19:44:33

Руска агенција за истраживање свемира „Роскосмос“ огласила се ванредним саопштењем на свом званичном сајту да је дошло до уништења њиховог теретног брода. Узроци губитка летелице се...

Посетите и упоредите руски и амерички модул Међународне космичке станице

2016-11-30 12:47:38

У последњој реализацији панорамског видео снимка и виртуелног обиласка Међународне космичке станице космонаут Андреј Борисенко посетио је два стара модула, руски и амерички, те говори о...

Терјешкова: Верујем да ћемо бити први који ће се наћи на Марсу

2016-11-22 07:52:41

Према речима прве жене-космонаута: „Американци лете нашим бродовима, помоћу наших ракета и не планирају да праве своје свемирске бродове“. Прва жена-космонаут, Валентина Терјешкова, уверена је да ће...

Откривена стеновита планета 32 светлосне године од Земље

2016-11-21 10:30:32

Научници са Института за астрономију на Канарским oстрвима открили су стеновиту планету удаљену од Земље око 32 светлосне године. Егзопланета је због своје величине ушла у колоквијалну...

„Роскосмос“ спреман да настави са превозом мешовитих посада на МКС

2016-11-21 09:35:25

Руска космичка корпорација „Роскосмос“ спремна је да настави да превози мешовиту посаду на Међународну космичку станицу након 2018. године помоћу руских летелица са посадом, изјавио је...

rt kosmos2
rt kosmos

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Ледена пећина

Ледена пећина