Како је СССР планирао да стигне на Марс?

Објављено: 11.08.2017.год.
фото: Извор: Fotosoyuz / Vostockphoto / Руска реч
1959. године, само две године после лансирања првог Спутника, главни инжењер совјетског свемирског програма Сергеј Корољов је одлучио да главни циљ совјетског свемирског програма неће бити Месец, већ Марс.


Сергеј Корољов (1904-1966) је вероватно прочитао роман „Аелита” Алексеја Толстоја, а можда је, као и други млади људи његове генерације, и у биоскопу погледао истоимени филм редитеља Јакова Протазанова из 1924. године. У филму младић по имену Лос путује на Марс где на крају води револуцију против краља уз подршку његове супруге, краљице Аелите, која се заљубила у њега након што га је посматрала кроз телескоп.

1959. године човек који ће касније послати Јурија Гагарина у свемир ради пуном паром за пројектни биро ОКБ-1. Гради се „Восток”, прва свемирска летелица са посадом. Надахнут својим недавним успесима (Запад је био запањен његовим пројектом „Спутник”), Корољов се одлучио за најамбициознији пројекат у каријери: летелица за путовање на Марс.

 

Слева надесно: Совјетски научник А. Благонравов, творац прве ракете на течно гориво Михаил Тихонравов и конструктор Сергеј Корољов на прослави 90. рођендана К. Циолковског 1968. године. Извор: РИА НовостиСлева надесно: Совјетски научник А. Благонравов, творац прве ракете на течно гориво Михаил Тихонравов и конструктор Сергеј Корољов на прослави 90. рођендана К. Циолковског 1968. године. Извор: РИА Новости
За пројектовање мисије били су одговорни инжењери 9. Одељења ОКБ-1 на челу са старим пријатељем Корољова Михаилом Тихонравовом који је више од тридесет година планирао путовање у свемир.

 

Циљ: Црвена планета

Између 1959. и 1964. године сви напори ОКБ-1 су фокусирани на Марс, а не на Месец. Међутим, да би дошли до краљевства Аелите совјетски инжењери су морали да осмисле међупланетарни брод велике масе. И тај свемирски брод је требали поставити у орбиту. Биро Корољова је почео да ради на њему. Дивовска ракета ће се, према плану, звати Н-1 (Носитељ-1) и моћи ће да носи у орбиту између 60 и 80 тона. Иако је Н-1 влади презентована као вишенаменска ракета, за Корољова то је била ракета за путовање на Марс, основно средство за остварење његовог сна.

 

Модел Н-1 у Институту Руске свемирске агенције, Калињинград. Извор: РИА НовостиМодел Н-1 у Институту Руске свемирске агенције, Калињинград. Извор: РИА НовостиЗбог величине брода који је морао носити опрему и намирнице за посаду на тако дуго путовање било је предложено да се направи систем за одржавање помоћу којег би се могла одгајати храна у стакленицима. Било је планирано да међупланетарни брод буде опремљен системом огледала за осветљавање стакленика. Први нацрт је такође укључивао систем за ротацију ради стварања вештачке гравитације помоћу центрифугалне силе.ТМК-1

Први пројекат међупланетарног брода предложило је 1959. године одељење бр. 3 Глеба Максимова. 1960. године радило се на КМВ (Корабљ Венера или Марс, летелица за Марс или Венеру), али убрзо се прешло на назив ТМК (Тяжёлый межпланетный корабль, „Тешки међупланетарни брод”).

ТМК је имао масу од 75 тона и димензије 6x12 метара. Планирано је да посаду чине три космонаута који би требало да проведу у свемиру између две и три године. Није било планирано да ТМК-1 слети на Марс, него да лети изнад његове површине на ниској висини.

Брод је имао капсулу на врху како би се омогућило космонаутима да се врате на Земљу. Тежак 2,1 тоне, имао је облик сличан онима који су се појавили касније под називом „Сојуз”. Како би се скратило трајање мисије, предложено је да брод лети преко Венере и користи такозвани маневар помоћне гравитације која би убрзала његово кретање. ТМК-1 је требало да полети за Марс 8. јуна 1971. године, а да се врати на Земљу 10. јула 1974. године.


Лет на Марс са нуклеарним реактором

1960. године Константин Феоктистов (члан тима Тихонравова и будући космонаут) је предложио коришћење нуклеарне енергије (YaEDU) за тешки међупланетарни брод (ТМК). Нуклеарни реактор је требало да буде уграђен у пропулзивни систем с јонским или плазма моторима. На тај начин би се смањила укупна маса брода. Корољов је одбацио ову идеју. Мислио је да смањење тежине не би решило техничке тешкоће пројекта. На крају је било одлучено да се у погонском систему користи хемијско гориво.

С друге стране, пројекат је постао још амбициознији кад су расправљали о амортизацији посаде од шест космонаута. Модул за слетање би могао истраживати Марс око месец дана. После мисије посада би се вратила у Марсову орбиту, где би их дочекао ТМК да се врате на Земљу.

16. маја 1962. године црвена планета је постала званичан циљ Совјетског Савеза.

 

via GIPHY


А шта се онда догодило?

Корољов је предложио да се неки ТМК бродови поставе као свемирске станице у Земљиној орбити да би могао да их тестира. Ове станице би се звале ТОС ( „тешка орбитална станица”).

Пројект је био мегаломански, јер је захтевао небројена лансирања ракета Н-1 како би се брод најпре саставио у орбити, а затим како би се могао снабдевати и одржавати. Инжењерска ноћна мора.

Корољев је преминуо 14. јануара 1966. године, кад му је било 59 година, и није стигао до своје марсовске краљице. Планови за путовање на Марс су одбачени када се СССР оријентисао према Месецу у трци са САД, које су на Месец стигле 1969. године. Међутим, ОКБ-1 је и даље радио на плану за путовања на Марс, овај пут на темељу нуклеарне електричне пропулзије.

Иако СССР никада није послао човека на Марс, совјетски модул „Марсник 2” био је први објекат изграђен људском руком који је слетео на Марс 27. новембра 1971. године и још лута по површини црвене планете.

Пола века касније још увек сањамо о Марсу. Аелита нас чека!

via GIPHY

Чланак је написан уз помоћ блога астрофизичара Данијела Мартина на порталу „Naukas” и књиге „Russian Planetary Exploration: History, Development, Legacy and Prospect” Брајана Харвеја.

 

Сегеј Корољов после хапшења, 1938. године. Извор: Архива

1938. године тројица његових сарадника, али и конкурената (Иван Клејменов, Георгиј Лангемак и Валентин Глушко) тужили су га НКВД-у да намерно успорава истраживачки рад, па је Корољов осуђен на 10 година затвора.

Завршио је у злогласном гулагу Колима у Сибиру, где је провео пет месеци и где су га често тукли и злостављали. У Гулагу је Корољов изгубио већину зуба, зарадио сломљену чељуст и болесно срце. Касније је пребачен у московски затвор за интелектуалце, где је наставио рад на конструкцији летелица, тако да је добрим делом заслужан за бомбардере Ту-2 и Пе-2.

1942. године премештен је у други затвор, где је радио на ракетним моторима. Коначно је ослобођен 27. јуна 1944. године заједно с Тупољевом, Глушком и другим научницима, али потпуну рехабилитацију је доживио тек 1957. године.

Хаиме Ногера,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Довожење и постављање на лансирну рампу ракете-носача „Сојуз“

2017-12-16 18:29:42

Центар за контролу лета завршио је планирани посао за припрему лансирања у орбиту транспортне летелице, ракете-носача "Сојуз МС-07", те потом пристајања на Међународну космичку станицу. У складу...

Роскосмос планира да развија туризам у космосу

2017-12-13 08:13:59

Корпорација „Роскосмос“ планира да развија туризам у космосу преко комерцијалних пројеката који могу значајно да прошире делатност Међународне космичке станице, саопштио је шеф те корпорације Игор...

Трамп жели да слетање на Месец и Марс

2017-12-12 11:49:06

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је директиву о космичкој политици чији је циљ поновно упућивање америчких космонаута на Месец, а потом и на Марс,...

РТ: Мистериозни објекат ће бити истражен на трагове ванземаљске технологије

2017-12-12 08:58:52

Извор: Восток / РТ Мистериозни велики објекат који долази из другog звезданог система требало би да буде исатражен помоћу једног од највећих светских телескопа, у потрази за...

Планета Рос 128б има на својој површини воду

2017-12-08 11:04:21

Планета Рос 128б, удаљена 11 светлосних година од Земље, има на својој површини воду и неке карактеристике у атмосфери које би је могле учинити настањивом. Планета је...

РТ: Забележене невероватне фотографије олује на Јупитеру

2017-12-03 14:05:27

Извор: Восток / РТ Насин "Џуно" космички брод је открио мноштво информација о највећој планети у нашем Сунчевом систему и забележио снимке облака од којих застаје дах,...

Лансирана ракета-носач „Сојуз-2.1б“ са војним сателитом

2017-12-03 08:10:44

Ракета носач "Сојуз-2.1б" са војним сателитом лансирана је са космодрома Плесецк за потребе Министарства одбране Русије, саопштио је Роскосмос. Лансирање је извршено под надзором заменика команданта...

РТ: Има ли некога тамо? „Војаџер 1“ упалио потиснике после 37 година

2017-12-02 20:21:09

Извор: Восток / РТ Ако би сте имали аутомобил у гаражи који лежи већ скоро четрдесет година, опростили би му ако не упали из прве. Сада замислите...

Успешно лансирана космичка ракета-носач „Сојуз 2.1б“

2017-11-28 08:19:53

Ракета-носач „Сојуз 2.1б“ са хидрометеоролошким сателитом „Метеор М“ број 2-1, студентским апаратом „Баумањец 2“ и 17 малих сателита лансиран је са космодрома „Восточни“. Довожење и постављање на...

Довожење и постављање на лансирну рампу „Сојуз 2.1б“

2017-11-27 22:06:44

  Дана, 28. новембра 2017. године, са првог руског цивилног космодрома Восточни, планирано је лансирање ракете-носача "Сојуз-2.1б", космичке метеоролошке станице "Метеор-М" №2-1 и 18 малих космичких апарата....

rt kosmos2
rt kosmos

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје